Lako ti je boskovati u velter kategoriji kad imaš 90 kila. Uđi u ring sa nekim malo jačim pa da vidimo kad će te izneti. Prodaješ biciklicu u Bambi super ligi k'o šećernu vunu na vašarni dan. Odeš u Evropu i nakon dve godine grejanja klupe shvatiš da se ono što si ti igrao ne može zvati fudbal. Uzimaš 50% marže u svojoj radnji i zabole te što njih 10 uđe u nju danas. Svejedno imaš zarade. Sutra se otvori novi supermarket, a ti tražiš crveni marker i karton da napišeš apsolutna rasprodaja i odlaziš do komše Pere jer si čuo da mu treba novi radnik na mešalici.
- Kako je tvoj brat prošao na međuopštinskom iz matematike? - Kako? Bolje da nije ni išao. Da je bilo negativnih poene otiš'o bi do apsolutne nule. - Zar nije bio prvi ovde na opštinskom? - Jeste jeste! Kad mu je jedina konkurencija bio onaj stočar Marko. Da mu se taj dan nije telila krava, došao bi i odvalio mog burazera.
S jedne strane pozira učitelj, odnosno učiteljica. S druge strane, radi ravnoteže, obično stoji najmasivnija devojčica u odeljenju, a svako odeljenje ima bar po jednu bucku. Glavna faca u odeljenju baca hejt pravo iz sredine gde se grli sa svojim vernim drugarima. Pola devojčica nosi haljinice na kojima se čitaju kompleksi njihovih majki. Mali štrebos stoji kao da čeka da bude streljan i ne grli se ni sa kim. Ganci najčešće stoji/stoje skroz levo ili desno, što je način da se pokaže njihova izopštenost iz društva. Neki od onih najsitnijih su se lepo obukli za ovaj svečani trenutak, ali džabe kad im se na fotki vidi samo pola glave. Neki spavaju, neki se glupo keze, neki čačkaju nos, neke danas ne bi nikad prepoznao, a neki su isti. Sve u svemu, ovakva slika te uvek podseti na klinačke zezancije i kako je dobro bilo kad ni o čemu nisi morao da brineš.
Izraz koji služi da odjebete nekog preko telefona, a u isto vreme da istripujete i sebe i druge kako vi ustvari radite nešto pametno i zajebano u ovom životu. Inače omiljeno zanimanje naloženih klinaca i nezaposlenih likova koji sviraju kurcu po ceo dan.
Primer 1: Nezaposleni lik od trideset godina izašao da kupi cigare od para koje je uzeo kevi. Utom ga zove ortak iz srednje posle sto godina:
Ortak: Alo 'de si brate moj nema te nikako. Šta se radi? Kako posao, žene. . .? Lik : E brate ti si... Evo me završavam nešto po gradu, u gužvi sam, zovem te kasnije. (Prekida vezu) Sebi u bradu: Puši kurac čobane, samo si mi ti još falio da me jebeš na svu muku...
Primer 2: Naloženi pubertetlija vadi izvod iz matične prvi put bez tate. Uživeo se k'o da kupuje obveznice Dženeral Motorsa. Utom ga zove riba:
Riba: Ćao srce! Gde si? lik (nervozno): Evo me završavam nešto po gradu! Znači ne mogu nikako da pričam, zovem te kasnije! Riba: Važi ljubavi! Baš mi simpa kad si u nekom poslu, ćaos!
Sve zastupljenija grupa ljudi, koja smatra da sa područja Srbije, ne može izaći dobra muzika. Urbana, uzvišena populacija, naklonjena svevišnjem engleskom, novom Sanskritu, jeziku svih naroda i narodnosti današnjice. Osobe, koje se gnušaju jezika koji govore.
Oni koji veličaju Mensona i njegovo rebl, rebl, seks, seks izdrkavanje tokom cele pesme, ali im je Rambo Amadeus šaban jer je tako nepristojan i peva: kurac, pička, govno, sisa. Slušanje Pička Dolsa, njihovih MTV oda bludu, i vapajima za tvrdom kurčinom, ispevanim u od strane belačke suburbie modifikovanoj verziji crnačkog slenga, to je do jaja. Šumadijski bluz, pesma sa savršenim tekstom, genijalnog benda kakav je SMAK, je seljačka, jer je na srpskom, zvaničnom jeziku zemlje u kojoj su odrasli. Da im je istu pesmu, otpevao neki ljakse iz Alabame, u iscepanoj "drvoseča" košulji koja smrdi na bezolovni, svršavali bi od sreće, i peli se na sto u afektu, zajedno sa Biljanom Srebljanović. Averzija prema poeziji na MATERNjEM jeziku, stavlja pečat na činjenicu da niko ne može da nas spusti niže, od nas samih. Sama pomisao, da su "neki tamo", toliko bolji od nas, da mi moramo svoje pesme da pevamo isključivo na njihovom jeziku, da trebamo u stranu staviti naš prebogat i pravilima uređen jezik, dokaz je da postoje takvi, koji se stide onoga što jesu. Stide se reči koje su prvi put čuli od svojih majki, stide se svojih predaka, stide se nas kao sunarodnika.
Ni sami ne slute, koliko reči pesama na engleskom jeziku, zapravo zvuče haotično kada se prevedu. Kao dokaz da tekstovi naših pesama odgovaraju jeziku koji govorimo, navešćemo prevod pesama fenomenalnog švedskog benda "Opet". Zamislite kako bi ovo zvučalo iz hiljada grla na koncertu.
Pun gneva, vetar je duvao davajući krila mome pastuvu oblaci se skupiše oko meseca koji sjaše svetlom belim
Zalepljen svetla zrakom duša mi je slavom izdignuta Ja prekorim nebesa Apostol u triumfu
Neizostavno pitanje među današnjom omladinom prilikom upoznavanja, najkasnije desetak minuta od početka istog. Na top listi pitanja rezervisanih za upoznavanje, dešava se da pretekne i "kako se zoveš?". Jednostavno, kod većine studirati znači biti samosvestan, urban, jednom rečju car, automatski pametniji od drugih, pa makar i ako si upisao Megatrend u Maloj Moštanici, istureno odeljenje u osnovnoj školi. Nebitno gde, šta, zbog čega i na koji način si upisao, pa i da si već treći put druga godina.
Oni koji pitaju "šta studiraš" umesto "šta radiš u životu", odričan odgovor doživljavaju poput neke vrste šoka, jer njihovi umovi nemaju opciju za mogućnost prihvatanja takvog odgovora.
Nakon petominutnog razgovora gde sam pokazao da poznajem padeže, opštu kulturu i površno istoriju.
Ana, Bojana i ja.
Ana: "E, da, čoveče, u pravu si, Boj na Kosovu je bio 1389.! Ja sve ubeđena bila da je 1500 neke. A šta studiraš?", Ja: "Ništa!", Ana: " (uz "nemoj da me ložiš" kez) Ma, daj, nemoj da nas zezaš! Bojana, on kaže da ništa ne studira.", Bojana: " (isti kez) Ma, pusti ga, loži te." , Ja: "Najozbiljnije, ne studiram, radim. Šta vas dve studirate?", Ana: "Ne verujem ti, ali nema veze. Ja sam na Megatrendu, severnoafrički menadžment, sad obnavljam prvu.", Bojana: "Ana, on nas loži, sigurno nešto studira. E, a ja sam na višoj poslovnoj, nikako da se izborim sa drugom." , Ja: "Hm... Ma, boli vas uvo za faks, bitno vam je da su vam guzice u BGu i da ne morate prstom da mrdate, je l' tako?", Ana: "Seljačino! (a u sebi "Nije da nije...")...
