Nedvosmislen opis siline pojedinca koji nesputavano koristi svoju moć nad okupljenom grupom.
- Šefe, ovaj novi direktor će nam jebati kevu...
- Rasteraće nas k'o mačke s jebišta!
Rečnik / autori
DR
Dr96
na Vukajliji od jun 2012.viđen 22. apr 2013.
0 definicija0 odabranih0 poena
Jezik čije govorno područje obuhvata ceo svet. Veoma lak za naučit, a njegova egzistencija je krucijalna za opstanak ljudskog roda. Ne razumem kako individua može da zaspi, a da ne zna perifrastičnu pasivnu konjugaciju aktiva srednjeg roda glagola biti u perfektnom futuru, konstrukciju apsolutnog ablativa sa relativnim akuzativom, ili bilo koji savršeno razumljivi deo latinske gramatike.
Bez latinskog jezika medicina ne bi bila to što jeste. Kako bi lekari izlečili pacijenta, a da ne znaju tačan naziv njegovog obolenja, u ispravnoj deklinaciji i rodu.
Sudije bez sumnje ne bi mogle završiti parnicu, a da ne znaju izgovorit poznatu sentencu koju je Cezar izgovorio na rijeci Rubikon.
Automehaničari se ne bi smeli usudit da zamene ležište motora, a da pri tom ne zna promenit glagol videre u pluskvam perfektu pasiva.
Zaista, latinski jezik će zauvek ostati u mom srcu...NOT
Mantra koju izgovara Dragan Kojić Keba u ranim radovima. Fraza koju, po jačini, mogu poistovetiti sa ultimativnim hedonističkim načelom Svahili plemena "Hakuna Matata" ili Meher Babinim "Don't worry - be happy".
Dok punim ustima izgovarate Bregidi Džanum osećate kako se problemi sami od sebe rešavaju pred vašim očima, a ujedno deluje analgetski na sagovornika kome šaljete nebesku energiju usnenim suglasnicima.
Mnogi sledbenici Radaizma (Rada Lackovića) će se naći uvređenim, ali ovom krilaticom Keba se svrstava u sam vrh svetske autosugestije i motivacije.
Žena: Danas je 21. a imamo još 5 iljada do plate ?!
Ja: Bre Gidi Džanum, nije nam prvi put ...
Žena: Istekla ti registracija za auto, kukavče, još prošlog meseca?!
Ja: Bre Gidi Džanum, vozim ovako niko neće provaliti.
O, da, prođe osnovna, prođe srednja škola, a vaš najveći uspjeh u društvu i uopšte životu su petice i žuljevi na guzici od stalnog praćenja časova, dopunskih nastava, učenja kod kuće...
Niste vidjeli ni ž od života, a treba da upišete fakultet, da postanete akademski građani.
Kako pobjeći iz svog tijela i izbrisati prethodne godine života u kojima ste bili praktično biljka u odjeljenju koju niko ne primjećuje, samo se ponekad sjeti da postojite?
Kako pokazati da i vi možete da budete živahni i da budete stoka ponekad?
Lako - upisati fakultet van vašeg grada, van domašaja i kontrole roditelja.
Tu sve počinje.
Nalazite sobu, po mogućnosti u studentskom domu jer ste, jelte, odličan đak, upašćete na budžet. Dobijate cimera ili cimerku i onda kreće ludnica.
Na predavanja se ne ide, jer ste preslušali 12 godina sve moguće profesore i časove koji su održani, ma da, šta će vam to, učićete pred kolokvijum.
Ponašanje vam liči na nešto poput psa koji je pušten s lanca posle jako dugo vremena. On trči po dvorištu, lomi se, udara glavom u drvo, skače po kolima, po stolovima, prevrće stolice, juri sve što se kreće, čak i pčele, on je toliko neiživljen da ima energije nalik na Obeliksa koji je upao u kazan sa čarobnim napitkom.
Osnovnu kulturu ste izgubili, valjda je ostala u busu kada ste onoj baki opsovali sve živo kad je krenula da vas pita da li je pored vas slobodno mjesto.
Bravo, uspjeli ste, sada ste jači za nijansu.
Zašto biste persirali starijim od sebe? Pa to je za štrebere neke tamo, ali vi niste to, vi ste super-uber-kul student, čiji su roditelji daleko.
Uglavnom vaš studentski život se svodi na prvu godinu fakulteta gdje ste kul, faca, vi jebete svojom kuloćom, pijete, lomite, ne dajete ispite, u slučaju da ste žensko postajete kurva koja HOĆE DA UŽIVA U ŽIVOTU što obično znači da spava sa svakim bez obzira na mišljenje drugih uz naravno podrazumijevano alkoholisanje i uzimanje lakih droga.
ALI, veliko ALI, sva kuloća pada u vodu dana kada se polažu računi roditeljima, kada treba pogledati u oči ljudima koji rmbače i rintaju da biste vi rončili danima i da biste pokopali njihov ugled, taj dan dobijate novu kožnu ogrlicu i nov, jači lanac kojim ćete biti vezani dok ne osnujete svoju porodicu, gubite povjerenje kao gazda koji ga gubi kada ga pušteno pašče ujede za ruku.
Bravo, uspjeli ste u životu.
Obavezna lektira u srednjoj poljoprivrednoj školi.
Marakana.
Specijalno je za tu priliku renovirana 3 dana pre roka. Bata Mrka, naravno!
Sve metalne i za beton zavarene stolice na broju, preživele poslednji derbi.
Režija: Gorčin. A ko će?
Spektakl vizuelno, preko tvitera, prenosi Karleuša zato što ima 12 milijardi pratilaca. Prate je i dupli nalozi. Koristi samo pola dozvoljenih karaktera.
Predstava počinje.
Dobroćudni brka sa šajkačom, praćen snopom svetla, gura roštilj sa leskovačkim specijaltitetima ka centralnoj bini. Opojan miris pleni pristunu masu i dopire u svaki kutak planete. Četvrta dimenzija! U Njujorku neverica.
Na prve taktove muzike, na scenu izlazi Ceca i peva ''Lepe li su nano Gružanke devojke'' na melodiju albanske narodne pesme ''Roka mandoljina''. Željko Lane je prati na harmonici, dairama, bendžu i ćemanima. Ceca ima lepe obrve, i to je otprilike sve što se vidi na njenom, poprsjem zatrpanom, licu.
Velja Ilić nudi Putina domaćom prepečenicom. Barak dobija meku. Boris hladi Tačija lepezom. Čeda nudi lajne na srebrnom poslužavniku. Pipa Midlton se femka.
Improvizovana bara privlači horde komaraca i pušta krv svim pristunima, kao simbol vekovne krvave borbe Srba za slobodu. U Londonu muk, u Parizu suze.
Dačićeve specijalne jedinice katapultiraju princa Acu iz improvizovane praćke. Aca se na tečnom engleskom obraća svetu: ''Velkam tu Serbia!''. Posle kraće stanke, zapoveda: ''Aplauz, stoko!''. Planeta pljeska! U Pjongjangu delirijum.
Zatim na binu izlaze Kusta i Džoni Dep vidno odvaljeni od skanka i drže antiglobalistički govor dok u pauzama neobavezno cugaju Zaječarsko pivo. U Rusiji destilerije vodke počinju da rade u 4 smene.
Negde u to vreme nestaje struja i prenos se prekida. Aber kaže da je Đerdap poslao plenitelje imovine zbog neplaćenog duga. Mišković piše ček jer ''Šou mast gou on'', veli. Milka Forcan puca od muke. Roman Abramovič vraća buđelar na mesto.
Tek tada publika primećuje omalenog starca sa petrolejskim fenjerom u ruci, skvrčenog od duga i teška penzionerska života. To je čika-Krka, učesnik prvih savremenih Olimpijskih igara ''Atina1894'', doduše kao sudija, jer je bio prestareo za takmičenje u golfu. On konačno stiže do mesta predviđenog za olimpijski plamen, ali uviđa da je gorionik ukraden, a i da je Bajatović zavrnuo gas, pogađete zbog čega. Kusta i Džoni zdušno prilažu po zipo upaljač i to sve fercera. U Grčkoj počinje sednica vlade sa novim idejama o dodatnim uštedama.
Struja ponovo nestaje jer je pripiti Velja u sevdahu tresnuo punu flašu domaće o razvodnu tablu sa glavnim osiguračima.
Na kraju ceremonije svi zajedno u mraku pevaju srpsku himnu. Princ Aca ne peva, jer ne vidi da pročita reči. Ni Ljajić. Adem. Rasim peva, naravski. Novi Pazar ne veruje.
Igre mogu da počnu! Važno je učestvovati.
Prelazni oblik života koji bi odavno evoluirao na sledeći stepen, ali ne može jer ga ljudi uporno guraju nazad u more, plašeći se valjda konkurencije.
To je dokaz koji se nalazi pored mrtve bube, ispod plastične čaše, na čemu je crveni čupavi pokrivač, u desnom uglu sobe, iznad police za piće, u polu zatvorenom ormaru.
Obično je dokaz dlaka.
Muškarac koji bi da plodi sve rase žena.
Crnkinje, meleskinje, azijatkinje...
Turci iz Turske. Pričaju Turskim jezikom.
Način na koji su Srbi okupirali jutjub, tako Turci okupiraju fejsbuk. Vrlo česta pojava danas. Odakle oni tu? Pa iz Turske. Šalu na stranu. Pojava ovog fenomena, povezana je sa padom morala naših devojčica. Iako im moral i pre fejsbuka nije bio na zavidnom nivou, fejsbuk je omogućio da postanu još popularnije, ali na neki čudan način njihova gola dupeta na internacionalnom nivou uočavaju samo Turci. Moguće je da ih privlači to, što oni u našim ribama vide nešto njihovo, a ima toga u nas mnogo.
S obzirom na to da ribe prihvataju sve živo za prijatelja na fejsu, odnos je pet prema jedan, tj. od pet iljada prijatelja, barem su iljadu Turci. Malo u srč i nađu naše pičke ko iz pičke, te tako naloženi na dobru pičetinu ostavljaju razne komentare, ne na nekom jeziku koji danas maltene svi razumeju, već striktno na turskom.
-Bubiwi preslatka si mi.
-Hvala sreco :*
-Au mačko, dobre obline.
-Hvala Niki, javi se nekad da idemo na kafu. Tu sam ja na bulevaru. :*
-Džemaludin: Nasıl iyi bir kedi ve ben tüm altı becerdin
-A? Ne kapiram ali hvala u svakom slučaju.
-Milice ko ti je ovaj turčin?
-Ma nemam pojma neka budalica hihi.
-Oooo Turci.
-Ne diraj čoveka konju. Sigurno mi je rekao da sam mnogo lepa.
Nestrpljenje, očekivanje neočekivanog.
- "Jebote, prestani više da me pipaš, vidiš da su deca još budna...Koji si ti manijak!?"
- "Šta 'oćeš da kažeš? Nema seksa večeras? M? Opet deca kao izgovor?"
- "Aj' ne jedi govna, biće ... Sad ću da ih uspavam a ti za to vreme prošetaj jedan krug oko zgrade, nemoj da mi se vrtiš tu k'o tigar u kavezu."
- (odlazeći, u sebi): "Jeb'o sam ti mamu za ovo moljakanje, svaki put ..."
*
*
*
*
- "Oooo, pa koga to moje oči vide? Gde si ti na fudbalu u nedelju?"
- "Ma koji, bre, fudbal ...nije bilo šanse da stignem. Obaveze. Imaš cigaru?"
- "Uzmi. Š'a je bilo, š'a se treseš?"
- "Ma gospođa moja. Nešto me iznervirala. Pusti ..."
- "Pa kaži, jebote. Idemo da popijemo nešto i sednemo ko ljudi. Šta si se tu uzvrteo k'o tigar u kavezu?"
- " ..... a da popušite vas dvoje malo tigru,a?"
Poznato je da je Nikola Tesla spavao vrlo malo, po dva sata dnevno, kada bi završavao neki izum. Sindrom koji karakteriše vrlo malo, ili potpuni izostanak sna. Karakterističan za događaje tipa festivali ili ekskurzije, kada se ima malo vremena, a treba videti i doživeti toliko toga.
- Ženo, što onaj naš uopšte ne spava već četvrti dan?
- Pa Exit je, navatao ga Teslin sindrom, kad prođe imaće sindrom lenjivca.
