Padavan
Ni klinac, a ni matora drtina. Tu je, blizu, malo mu fali, ali nema ono iskustvo i znanje da konačno stigne do titule. Nestrpljiv je kao keruša u teranju, nema onu smirenost i kuloću koja odlikuje majstora džedaja. Pripravnik koji ima velike snove, a ponekad i potencijal da ih ostvari ("Sila je jaka u njemu tip").
- Auuu, vidi kakva je ona žemska tamo, šta bih joj radio samo...
- Ne trči pred rudu, mladi padavane, daleko je sunce. Ona je Premijer liga, a ti tek praviš korake u nigerijskoj beton ligi.
- Ali gde da propustim priliku, vidi samo kakva je. Sunčanu ti ždraku, kad se nagne a dekolte sevne...
- Alo, mladac, pusti matorog da ti objasni neke stvari, a sad isključi tu svetlosnu sablju, nabošćeš u ovoj gužvari neku slučajnu prolaznicu, pašće šamar dok si rek'o ArTuDiTu.
Nemačka prezimena
Vrlo zaebana stvar, pogotovo ako ste komentator.
Švajnštajger, Švajnštajger prolazi po strani, ubacujee.. loptu prima Hiclšperger, povratna do Badštubera, Badštuber vraća do Švajnštajgera, Švajnštajger ubacuje, Hiclšperger glavom i goooll!! Pa dodaj jednom i Klozeu, slomih jezik, ebem vam mater nenormalnu.
Period izmedju dva rata
Izraz kojim se u udžbenicima svetske istorije označava period izmedju Prvog i Drugog svetskog rata. U udžbenicima nacionalne istorije Srbije se ne koristi jer deluje zbunjujuće na čitaoce.
Bugari
Ненормалан народ. Док цео свет има стандардизован начин климања главом, они су морали да га учине другачијим. Климање главом горе-доле значи: НЕ, док лево-десно значи: ДА, подржавам, потпуно се слажем са тобом.
- И како је било у Несебару?
- Врх брате, Бугари су прави домаћини! Само су ми мало чудан народ! Некако су ми мазохистички настројени!
- Како си то провалио? Појасни!
- Ево како... Отишао ја са Невеном у дискотеку. Грува Цеца, Сека и компанија. Осећам се као да сам код куће, само што је брука јефтино! Приметим ја да конобар загледа Нену, онако мало безобразно, али прпа му од мене. Међутим, опустио се он, кад јој је донео коктел очеша се од њу. Е ту сам начисто прс'о, скочио и ухватио га за крагну! Питам ја њега да ли гледа моју девојку он клима главом, замислих се, неки курчевит младић! "Да ли си се очешао о њу?" - он опет клима главом! Мени мало чудно, али настављам даље: "Оћеш да ти поломим пичку!" - он још убрзаније клима главом, у фазону: "Oћу!" Е па пријатељу, кад хоћеш батине, сада ћеш их и добити! Васпитавао сам га ту једно 5 минута! Најсмешније од свега, подигнем га ја онако крвавог и кажем: "Јел ти било доста?", кад видиш њега клима главом као лево-десно, хоће још! Нисам могао више да га бијем, било ми је смешно!
- Idi u svoju sobu! -
' Go to your room! '
Verovatno najstroži vid ukora/kazne koji su kadri da smisle prosečni američki roditelji. Tako je barem u njihovim serijama i filmovima a nemamo baš nekih većih razloga da sumnjamo da je i u pravom životu drugačije. Elem, slanje grešnog deteta u sobu, nezavisno od onoga šta je ono tačno, kako i gde uradilo ( obično je u pitanju pocepano zadnje sedište neke stare korvete ), spada u, kako se čini, najozbiljniji i najteži deo vaspitavanja malih amerikanaca tj. konačnog bolnog roditeljskog prihvatanja da im čeda, podgojena i sirota, nisu savršena. To saznanje obavezno sa sobom povlači brojna grupna savetovanja sa porodičnim psihijatrom kao i česte zajedničke izlete ( na primer, u tržni centar ) kako bi se, navodno, što lakše prebrodila trenutna kriza u odrastanju budućih naslednika. Školovani američki psihijatar će, naravno, uvek reći da se te stvari rešavaju same od sebe i da deci treba dati potpunu i ničim ugroženu slobodu. O eventualnom fizičkom kontaktu, jasno, nema ni govora – naime, očevi IPAK sačekaju da im ćerke napune 18 godina za to. Iz svega ovoga proizilazi da kada odrastu, mali Amerikanci postanu tako veliki zlikovci da im na celom svetu nema ravnih. Međutim, najvažnije je da su odrastali u zdravim i normalnim porodičnim uslovima...kopilad.
Nju Hejven, država Konektikat
- Mama, tata...Ja imam nešto da vam kažem...
- Reci Džesika, dušo. Slušamo te...
- Pa, ovaj...znate...Ja sam danas slupala korvetu koju ste mi poklonili za 15-ti rođendan pa sam izgubila svoju MasterCard karticu sa neograničenim limitom; pa nisam išla u školu već sam bila kod drugarice Džoudi pa mi je njen tata dao da pijem pivo i milovao me između butina; pa se meni to dopalo pa sam spavala sa njim; pa sam u povratku kući na putu naišla na nekog krupnog crnca koji me je zamolio da ga povezem pa sam ga povezla; pa sam stavila njegov penis u usta i veći je nego onaj od Džoudinog oca.
- Go to your room, Džesika i razmisli dobro o onome što si učinila...!
- Ok. Kad će večera – I 'm kind of hungry...?
- Zvaćemo te da siđeš, Dži...
Beograd, država Srbija ( sa Kosovom, naravno )
- E, ćale, slušaj...
- Šta je, bre, džukelo...?!
- Ćale, ovaj...ne znam kako da ti ovo kažem...mmmmhm...
- 'Ajde, bre, šta se izmotavaš?! Je s' don'o ono pivo što sam te posl'o...?!
- Pa, ovaj...jesam...al' , jebiga. Slučajno sam razbio jednu flašu, ćale...Mis'im, izvini, stvarno nisam namerno, keve mi...!
- Ženoooo!!! Donesi mi brzo ONAJ kaiš, sa ONOM kopčom!!! Ovaj mali nam je opet napravio štetu!!! Saću ti jebem milosnu mamicu ja...!
Kad jajnici utihnu
Period u životu žene kada prestaje sa mesečnim izlivima histerije i besa i počinje to isto da radi, ali na dnevnoj bazi.
Vukajlijaška paranoja
Kad najzad ustaneš sa kompa jer primetiš da nemaš nikakav život, izadješ napolje i nadješ devojku...
Predivnu devojku... Devojku o kakvoj si maštao i pisao definicije.
Sve ti to nekako postane i previše idealno.
Ubrzo počnes da sumnjaš da je ona nečiji dupli nalog i da te to neko vešto troluje..!
Raskineš sa njom i vratiš se za komp.
Kaizen
Priča se da je stvorio Vukajliju za 7 dana.
Dan nulti. Knjiga prva Urilova.
I nebeše ničega. Ni vremena, ni prostora, ni dana ni noći. Ni Amera ni Rusa, ni Tinkija ni Vinkija, ni mene ni tebe. I bi veliki bljesak. I bi Kaizena.
Dan prvi. Knjiga druga Urilova
I Kajzen reče: Neka bude Sajta. I Kajzen stvori Vukajliju i njen lepi duhov(iti)ni svet.
Dan drugi. Knjiga treća Urilova
Bi velike bure u duhovnom svetu Vukajlije. Neki autori se po(kurčiše)gordiše misleći da su bolji od drugih i počeše da nam prodaju muda za bubrege. I Kajzen stvori groblje, gde posla ružne, bubuljičave demonske definicije da ne bi nanosili zla ovom svetu.
Dan trećii. Knjiga Četvrta Urilova
Bi sve manje i manje definicija. I Kaizen odluči da stvori ktitore i moderatore, da vode njegovu nebesku vojsku. I dade im plamene mačeve humora da zavode red i vode njegovu vojsku autora. I bi Mortal kombata.
Dan četvrti. Knjiga peta Urilova
Kaizen nam podari pretragu groblja, najplemenitiju opciju, da nas pouči gresima palih definicija, da ne bi pošli njihovim putem tame.
Dan peti. Knjiga šesta Urilova
Kaizenu bi dosadno. I podari nam smešnog brkatog čiku, koga napravi po svom liku da nas mrko gleda i uveseljava stojeći pored naslova sajta.
Dan šesti. Knjiga prva velikog Kaizena
"Ma terajte se svi sa tim zajebanim načinom pisanja, odo ja da spavam"
I nastade dan odmora.
