Додавање гаса на пола кривине тако да вучни точкови почну да проклизавају и контрирање воланом у супротну страну од кривине ради исправљања аута и пролаза са што већом брзином. Изводљиво само са задњом вучом.
Ако сте некада видели снимке релија у којем ладовина финац вози кроз шуму и прска публику блатом док излеће из кривина као да га ђаволи јуре, то је то.

Такође, одличан израз за контрирање ради што бољег извлачења из кривина живота.

Bez respekta. Potpuno u duhu našeg naroda.
Daj najvećeg, najpoznatijeg, najboljeg da mu ja pokažem kako Tarzan kolje krokodila. Možda jeste jači, ali znam da nije luđi.

Надимак једног од најбољих вокала нашег поднебља, а и шире, Ипчета Ахмедовског.

Још од малих ногу Рамбо је делио свој фантастичан глас и огроман таленат за певање, са гостима кафане свог оца у родним Лажанима. Средином осамдесетих, одлучује да окуша своју срећу у великом граду и одлази у Београд, где снима свој први албум "Била си девојчица година мојих" који постаје прави хит и пробија Ипчета великом брзином на фолк сцену Србије. Од осамдесет седме до деве'с друге објављује још три албума, на којима се налазе, по многима, његови највећи хитови "Варале ме многе и ја сам их варо" и "Волесмо се само једно лето". Ови албуми су само учврстили његову позицију једне од водећих фигура српског фолка.

Последњи албум "Циганске душе", Ипче је објавио деведесет треће, и у њега уврстио песму "Кад нестанем једног дана". Тим потезом, Мали Рамбо је потврдио свој статус божанског пророка јер је предвидео трагичан догађај који се одиграо следеће године на Ибарској магистрали, у Шопићима, код Лазаревца.

Том трагедијом, којој су кумовали брза Мечка и спори камион, почео је суноврат српског фолка, који није могао да преживи под налетом своје трубо верзије. Због тога се повукао у дубине кафана горепоменуте Ибарске, биртије планина Шумадије и ноћни термин ДМ Сата, где се и даље одржава легенда о Малом Рамбу.

Suptilna psovka upucena nevernom Tomi, a ujedno i latentno vulgarna decja pesmica.

A:-Jeb'o sam Sidni, modelsicu!
B:-Jesi kurac!
A:-Juce sam je upozn'o u studiju, kod ortaka... Odma, isto vece sam je vodio kuci...Ko te jebe, ne moras mi verujes...
B:-Ti si bre budala, i bolestan covek!
A:-Ma bre, jelen trci po polju!
B:-Sta bre!?!

Ne zna za Boga. Lik u kome čuči pritajeni sadistički manijak, individua koja podsvesno uživa u nanošenju bola. Obično je to mrčo teške kategorije, ali ne mora da znači, to može biti i neki naizgled sasvim normalan lik koji se na partiji fudbala ili basketa, kafanskoj ili uličnoj tuči ili u kerovskoj uniformi pretvara u pomahnitalu nindža kornjaču. Ostavlja tragove i na licu i na telu, pa posle bliskog kontakta sa takvim danima izgledaš kao da te izujedalo jato stršljenova.

Ово нека грешка, бре? Не? Баш треба да стоји "сопствене"?
ШКК на куб! Чекај бре мало! Зар је сат који ради потребно поправљати? А оно "сексуално ситуиран"? Ништа, а?
Ако верујете да сте ултимативни балканосаурус који пре подне потире ламинат женом умоченом у Лењо Полито (са сапуном), а навече трси по три осе он-диманд, кликните на тастер минус. У супротном, брајко мој, згутај црвену пилулу и трк за суром мангулицом. (Јебига, матори, не иде да рециклирам фору са Алисом и зецом, а крме је капирам друштвено-прихватљива живина.)
Идемо од почетка, боље да те исечем на време. Дакле - брак је грађански микро-рат. А ти ниси генерал-Грант. Еси ми добар сад? Прогуни дер ово парче истине, залиј мало љутом, има још.
Истекла трајал верзија, потписао си доживотну, супер је све то, читао си ти и књиге, истражио и психологију и анатомију (леп предмет, онако питак, емпиријски), али ти пре свега треба теоријска физика, јер ти ваља правити перпетум мобиле. Жена је то: Стари Чика, Жандар и Судија у једном. Ако ћеш мир у кући, незагорео ручак и окупаног мачора, ваља ти бити корак испред. Дакле, мување, ривизитед. Слични циљеви, мало измењене методе, прилагођене новом екосистему. Али исплати се, то је важно!
Да видимо…
Прво и прво: Није све у кинти. У ствари, ако се испостави да јесте, онда си убо класичну спонзорушу, то троши ко прозуко Голф Дизел 2.0, сналази се сам, јебига, нисам ни ја Опра, то превазилази оквире ове дефке.
Али иначе, како рекох, није све у кинти, но у стратегији. А стратегија подразумева планирање, а планирање датуме. Шта велиш - знаш за 8. март и Нову годину? Браво, геније! Јеси сигуран да ниси замењен у породилишту? Зајеби то бре, то знају сви, треба ти још неколико тих датума, осетљиве су на бројке, ко да их је нумеролог правио. А памте бре ко слонови. Е, пошто се ти ни првог маја не сећаш, узми лепо па запиши, инсталирај програм на телефон, прибележи у Гугл календар и спреми се. Годишњица, рођос итд. Не претеруј, можда 4-5 датума, пуна капа. Евентуално убаци и неки опскурни празник или свеца, нешто типа "Обретеније пракљаче Свете Петке", небитно, само да је као женски.
И онда само у датом моменту хоп! Избациш неку цвећку, парфем (може и од 30мл, кажем небитно) или црну чоколаду од 200г макар (види неку коју и ти волиш да клопаш, пошто не може она то сама, хехе). И ето - три бамбија и бар један блоуџаб у најави! Јеси се мало смарао, али исплати се.
Друга ствар - послови по-кући као стратегија мувања. Ту је клизав терен, јер је танка граница између џентлменског помагања и класичног папучарења, те стога саветујемо опрез и смањену брзину. Укључи се мало, а најбоље око лаких ствари, на које се очекује одговор "ма не треба". Ти упишеш плус, понудио си се, пажљив си, а овамо дишкаш. Ако су клинари у оптицају, најбоље их онако широкогрудо "причувај" уз неку пуцачину на компу. Смирује и њих и тебе, а опет ем градиш поене, да не кажем фрегујеш.
Кување - опет мач са све оштрице, може пуно да изађе. Најбоље иди на сигурно, јер ако будеш правио шестослојни тарт са маринираним авокадом и шумским воћем, биће скупља дара него мера. Алкохол је и даље најбоље средство за мување, те га досипај константно.
Код филмова и музике си потенцијално надрљао: зато најбоље процени колико хјугрантова и сергејћетковића можеш да поднесеш по метру квадратном живаца, па онда види шта ћеш.

Уз све напоменуто, треба имати у виду да непредвидљива, стохастичка природа тананог супружничког бића уме да изненади, те у потпуности елиминише потребу за било каквим мувачко-увлакачким техникама.

Ocena kvaliteta rakije. Jače deluje od konvertorke, kod stare garde uzrok mokrih dizni.

Opravdanje šatro skromnog junoše. Naglo izraslog, nabildovanog do maksimuma, sa egom do plafona i nivoom testosterona podešenog na maksimum.
Oduševljeni ženski auditorijum, okupljen oko novog statusnog Q7 simbola, pogled ufiksiran u ležerno izbačen levi lakat, sa bicepsom od 43cm...
Kako im objasniti razvojni put od one kifle do trokrilca?
Kako da im prepriča sate i sate u teretani, hiljade i milione sklekova, i sve one ubode iglom u ciljana područja?
Genetika nije, i nema na koga...

Dedina rakija iz posebnog bureta. Uglavnom, deda je nju pekao one godine kad si se ti rodio. Namenjena je za onaj dan kad te bude ispraćao u vojsku, ali pošto dušmani ukidoše vojni rok ( usta ih bolela, po dedinom) on je rešio da je načne, a tebi da koji litar da počastiš društvo. Od mirna čo'eka pravi gorštaka koji zna sve pesme od Tome Zdravkovića, preko Crvene Jabuke, sve do Jandrinog Jata. Spaja nespojivo, ortaka koji radi na pumpi i drugaricu sa faksa koja čisti u junu, dva ortaka koji se posvađaše na maturskoj ekskurziji i ne govoriše 3 godine, zbog one čije ime ne pominjemo pred bilo kime od njih dvojice. Ja je zovem vrlo jednostavno, Kurva.

Nekako je priroda odredila da posle izvesnog vremena odlučiš da dokažeš ćaletu ko otvara kapiju, a ko vozi traktor, što bi naš narod rekao.
Vredno se trudiš, od malih nogu gledaš i misliš kako je tvoj tata najjači, umeš da se pobiješ u vrtiću ako neko tvrdi suprotno, tj. da je njegov tata jači od tvog. Vid' kurca. Nema niko jači od tvog tate. Video si da tata cepa drva kad odeš kod babe na selo... i to one najveće panjeve, ne one male kurčiće što ih i baba prekrati iz jednog zamaha, već one velike, čvornovate.
Sad si i ti veliki. *'Ajd na megdan, vuče olinjali, ako te još stari mišići, a i muda služe*, pomislio bi, nadahnut uskočkim ciklusom narodnih pesama.
Ovom rečenicom će ćale pokušati da ti dokaže kako nije sve u tvojoj mladoj, bivoljoj snazi, već ima nešto i u godinama iskustva, ili što bi on rekao, mač se kuje iz više puta, ali ja smatram da se on samo vadi i da se usr'o, da izvinu ova deca što slušaju.

Hladan beše jesenji dan 90 i neke godine, sedimo kraj šporeta deda i ja i deljemo šunku, ren, baren krompir i mladi sir. Baba ispekla pogaču. Svakom po jednu...
I tako ti se ja i deda prejedemo. Ja sam malo više pojeo od njega, al mlađi sam, pa sam bolje podneo prežderavanje.
Deda je opleo celu zadnju šunku, par kila krompira, punu kačicu mladog sira i dve tegle rena. I od moje pogače je malo štrpnuo. Međutim, mislim da je njega sjebalo to što je posle svega toga pojeo dva parčeta baklave. De bre toliko slatko na prazan želudac?
I zapeko deda, naduvo se ko žabac, ne može da bekne, a ja skapiram da ga moram odvesti u bolnicu ili je gotov.
Otkotrljam dedu do auta, zovem dvojicu komšija da ga ubacimo, i pravac za grad.
U bolnici ga prime preko reda, jer su svatili da je hitan slučaj, i reše da ga odmah operišu. Jedino se tako mogla izvaditi sva ona hrana što je zapekla u dedinim crevima. Kakvi crni laksativi, klizme i ostale papazjanije? Samo nož tu pomaže!
Mene puste da kroz one okrugle prozorčiće pratim tok operacije. Znali su koliko volim mog đedusinu...
Uspavaju oni dedu, raspore ga ko svinjče, i krenu da vade organe. Naređali činije oko stola i slažu ih. U jednu pluća, u drugu bubrege, u treću jetru, pa u neku veliku kadicu creva i želudac.
Ja se mislim lep te jebo, ko će sve to da vrati unutra? Al doktori su to, znaju šta rade, valjda...
U tom momentu ulazi u salu Steva portir i dere se ''***Eno dole sindikalci pišu krompir, tovne piliće i turšiju! Na 12 rata jebote***!''
Dva doktora, tri pomoćnika, anesteziolog i dve sestre, odjuriše u prizemlje ko opareni, a deda mi ostao onako rasčerečen na stolu.
Gledam ja kroz one prozorčiće i neka me ledena jeza prođe. Ostavili su otvoren prozor, a na prozoru se pojavi ogroman gavran. Sleteo na okapnicu ko Boing, i upiljio u dedinu džigericu.
Ja da uletim u salu da ga oteram, kad ovi što odoše sve pozaključavali. Stanem ja da se dernjam, da dozivam u pomoć, al nigde žive duše. Svi kod sindikalaca, a na spratu deda i ja sami.
Lupam je na prozorče, šutiram vrata, molim se bogu, al gavran neumoljivo ide prema činiji sa dedinom jetrom. Panika me obuzela, i strah, od nemoći me spopao bes, al gavran korak po korak, sve bliže svom obroku.
Kad je već otvorio kljun i krenuo da ga zabode u dedinu džigu, a ja nemoćno ronio suze, deda otvori jedno oko, pridigne malo sedu glavu i procedi kroz zube ''**Iiiiiiiš tamo živino**''!!!

Najgora rečenica koja može da se kaže studentu. Ona ukopava dublje nego grobarska lopata. Sve mi govori, psuj mi kevu, otadžbinu, familiju, al' ovo mi ne spominji.

Traktor sa sva četiri pogonska točka , tj. sa duplom vučom. Traktor koji nema svako u selu , imaju je samo odabrani seljaci. Prilazi mu se sa strahopoštovanjem i prilikom razgledavanja u mantrama se hvali njegova moć , proizvođač , vlasnik itd.

Prevozno i sredstvo za obradu zemlje koje je obeležilo propast Srbije krajem starog i početkom novog milenijuma. Prvo je preko Sremske Rače dovezao ljude ostavljene i zaboravljene od svih. Dok je nosio porodice koje su bežale od oluje iz pustoši preko pustoši u pustoš, na granici su ga preuzeli političari. Parkirali su ga ispred skupštine, zagledali ga sa svih strana i raspravljali može li u njega da se sipa patriotizam. Nakon što im je Evropska unija rešila tu dilemu sa parkinga su ga odvezli paori. Iskoristili su ga da pokažu da se i partokratija može izmusti. Pola kofe, ali može. Sad čeka negde na putu Kuzmin-Laćarak da ga neko odveze zaustavnom trakom autoputa na neke druge barikade i sanja vreme kada je pod orahom bio više nego na asfaltu.

Jasan znak da si odrastao. Bar u intelektualnom smislu. Jednostavno dođe trenutak kada poželiš da Tom pojede Džerija da Pera uhvati pticu trkačicu, da nalupaju Duška Dugouška. Ali nemoj da misliš da je to zato što se pretvaraš u sadistu željnog krvoprolića. Ne boj se nisi ti novi Hitler. Iza svega toga se ustvari krije jedna mnogo kompleksnija slika. Zapravo ti upadaš u monotoniju. Sve ti postaje isto. Na poslu, u školi, kod kuće... Svaki dan. I ne možeš da se otrgneš od tog osećaja da si kao hrčak u točku, i da trčiš u mestu, i nigde. Zato smatraš da je vreme da se nešto promeni. Makar i u crtanom filmu. Barem jednom. Misliš da je slučajnost što je danas najpopularniji filmski žanr triler?! Ceo svet oseća tu monotoniju, i željni su neke promene, nekog iznenađenja. A onda nazad u stvarnost.
Takođe postajemo siti stalne dominacije istih ljudi. Zašto ne bi i druga strana pobedila s vremena na vreme. Makar za promenu. Promenu koju toliko priželjkujemo. Pitaš li se možda zašto sve manje gledaš Đokovića? Zato što više nije slabiji. A mi uvek navijamo za slabije. To je valjda zato što se mi osećamo tako. Sve više svakoga dana. i sve više isčekujemo smrt Duška...