Nekad je bila fora da ovo doviknete ortaku u prepunom autobusu.
Vi na prvim vratima, on na zadnjim ili u sredini i pošto je gužva dovikujete se. Ispočetka ga hvalite, njemu prija, počne da se dovikuje sa vama i onda BUUM. Desni kroše u slepoočnicu.
Rezultovalo je masovnim bežanjem od dotičnog, i trenutnim stvaranjem praznog mesta oko njega.

To je kad ti osećaš da imaš veliki a ona to ne oseća.

Nešto kao vanzemaljci. Ili Bog.
Niko je nije video ali mnogo ljudi veruje da će se jednog dana pojaviti.
Baš na njihovim vratima.

Čaša obične vode-česmovače s ledom, al' kad treba da zvuči kao da je koktel.

Неразумљиво питање које мајке/бабе млађе малолетне девојчурлије често упућују клинцима у раном детињству.
Пиљиш загледан у једну тачку, размишљаш да ли је моћнији јоку-мајгери или хаме-хаме талас, док једном руком надалујеш гаће, а другом вајаш носну глину. И чујеш то питање.
Зет. Шта му га то дође? Звучи као "зец", али тета иначе не промашује зубне сугласнике, није онда то. Да није неки суперјунак? Они почињу често на З. Оно: Зорд, Зург, Загор, Зорица Брунцлик. То звучи моћно. Што да не.
Још ако је тета онако добра према теби, тутка ти чоколаде и даје ти да јој се гнездиш на сиси, рећи ћеш судбоносно "да", ко из топа. Госпођа задовољно пљеска, околина се смеје, често то раде кад нешто одговориш. Шаљиви су ти маторци. Пре су те тако питали шта је тетки укључено на телефону и, кад си рекао виблатол, смејали се ко ментоли. Тетка каже да су они сви јебене курсаџије.
Него, зет. Шта ли му га то дође?

P.S.: Izvinite što nisam uključio latinicu na "crnogorskom jeziku".

Fraza koja se koristi kada nešto jednostavno moraš da uradiš. Da, jeste teško, i da, možda se graniči sa glupošću, ali da bi sutra mogao da se osmehneš sebi u ogledalu, ipak ćeš to da uradiš.

Неуспешан риболовачки дан.

Pošto se naši političari u skupštini i onako ponašaju kao u nekom reality show programu, trebalo bi ih strpati u kuću Velikog Brata, barem da narod zna šta da očekuje. Prosečan dan bi verovatno bio po fazonu:

Boris Tadić sedi na sred dnevne sobe i blene gde su kamere dok Dačić cupka oko njega i šapće mu "Još samo par dana mi treba da provalim ko je Veliki Brat, pa ćemo onda da ga namestimo i postavimo nekog našeg..." Velja Ilić priča Koštunici "Ma daj da ti ne nominuješ mene ni ja tebe, pa da nominujemo Bokija zajedno, evo i Čeda i Pop Lazićka i Nataša će, pa da ga šutnemo, ko mu *biiiip* majku *biiip biiiip* smrdljivu" na šta će Voja "Jao Veljo, uuuhh, nije po pravilima da raspravljamo o nominacijama, daj da, ovaaaj, bude sve legalno..." Nataša se dernja "Da se svi razgovori u ispovedaonici prikazuju na plazmi da svi vidimo šta se dešava i da srpski narod vidi..." a Goca će "Ćuti Nataša znaš da imamo tajni zadatak od Velikog Brata, ako to bude provaliće nas ostali..." Mlađa računa nedeljni budžet i šapatom priča sebi "Ako maznem ove ćevape i kečap i pri kraju nedelje kada nestane hrane lepo to izvadim, moći ću lepo da kažem da sam se ja za to izborio, a onda će narod da glasa za mene i ovi neće da me nominuju..." Čeda priča Pešićki "Ne znam ko je Veliki Brat, ali sumnjam da Goca i Nataša imaju tajni zadatak. I nekako mi njegov glas poznato zvuči, ali ne mogu da se setim..." Utom se sa razglasa začuje "GOVOVI VELIKI BVAT..."

Izraz često korišćen u situacijama kada nekom ko priča kao navijen ne možete zapušiti usta.

Povezuje se sa osobama koje su "ispaljene".

Spuštanje ideala socijalno zakržljale individue do granice malo gorčije realnosti. Ukazivanje na paljevinski karakter i nezrelo sagledavanje stvari, na nivou pajvana koji nije imao sreće da se izvuče.

Takođe, parola protiv bukvalizovanja lagodnog fikcionalnog zapadnjačkog života. Ne luči vlagu svaka cava na tebe ako prilikom predstavljanja izgovoriš prvo prezime, pa onda ime i ponovo prezime, pijuckajući suvi Martini. Nećeš igrati golf sa budućim tastom koji planira da ti kupi kuću kao svadbeni poklon nakon što si mu napumpao mezimicu. Zato lepo ustani i reci Deda Mrazu da se jebe jer je isuviše debeo da bi se provukao kroz dimnjak.

Навлакуша која ти у довољно великом проценту случајева гарантује поглед на две големе стишњене сисе.

Poznati srpski pisac epske fantastike, čije ogromno književno delo „Srbija“ spada u sam vrh svetskog spisateljstva, rame uz rame sa Tolkinovim „Gospodarom Prstenova“ ili Martinovom „Igrom prestola“. Dobitnik je prestižne Noblicine nagrade za književnost, a jedinstven je po tome da je to uspeo da ostvari napisavši samo jednu jedinu knjigu.

Šaljiv po prirodi, a opet pun mašte, Boris je uspeo u knjigu da ubaci oba elementa, pa se čitalac ponekad od srca nasmeje dogodovštinama njegovih junaka, a ponekad samo zastane sa čitanjem, potpuno zabezeknut maštovitim događajima iz knjige ili maštovitim predelima i prelepim životom ljudi divne zemlje o kojoj upravo čita.

Plejada heroja i anti-heroja koje je stvorio u svom delu, preti da pomrači slavu čak i jednog Hari Potera, Džedaja ili Tolkinovih junaka, a najpoznatiji među njima su Žumance, upravnik izmišljenog grada Beograda, General vojske Srbije Šuntanovac, Komadant Kraljeve Garde Slobica (oko koga se vrti najviše onih komičnih događaja), upravnik trezora poznat po imenu Region, dok se vrhunskim spisateljskim potezom smatra ubacivanje Deda Mraza u priču i to na funkciju Visokog Sveštenika srpskog Velikog Veća.

Knjiga je postala čuvena i po tome što je Boris prvi pisac koji je ubacio sebe u knjigu, tačnije lik baziran na samom sebi, a to je Kralj Licko, najlepši čovek u Kraljevini koji jaše zmaja po imenu Čeda.

Zaplet se dešava u izmišljenoj zemlji Srbiji deceniju nakon pobede nad Onim Čije Se Ime Ne Spominje, u kojoj narod živi divnim i bogatim životom zahvaljujući vladavini Kralja Licka i njegovih prijatelja, ali sile mraka predvođene divljim poglavicom Gladnim Tomom i njegovim zlim ratnicima Neobaveštenim Različkom, Pičkoustim i samoproklamovanim poglavicom plemena Čačak zvanim Udaren s Leđa u Lice, pokušavaju da svrgnu Licka s vlasti i zemlju uvedu u vekove haosa, bezumlja, siromaštva i smrti.

Naravno Licko i prijatelji uspevaju da spasu narod posle obilja smešnih i opasnih zgoda i nezgoda, epskih bitaka i velikih ličnih iskušenja, ali uspevaju i da sačuvaju međusobno prijateljstvo kojim žele da narod svoje zemlje uvedu u novu eru blagostanja, većeg i od onog u kom se sada nalazi.

Ali zlo ne spava…

Igrica posle koje se non stop tripujete da dajete zvanicna obavestenja i intervjue. Igrica posle koje osoba koje uopste ne prati fudbal, zna na pamet sastave svih timova engleske South seljacke, levo od Birminghama lige.
Football manager je kada stvarnost postaje iluzija.

Pivo u žargonu.

У српској историји, Јерина је била жена деспота Ђурађа Бранковића, она о чијој се окрутности и чудним жељама и дан-данас прича. Једна од њих била је та што је волела да једе једино кравље језике.
Данас, овај израз користи се када се описује нека изузетно избирљива особа, она којој се тешко може угодити и којој је ретко све по вољи, најчешће јер је размажена и навикла да увек добије све што пожели.

Svako od nas zna takvog. Nije on lazan moralista... vec jednostavno.... gnjida od coveka koja ucini da se mi ostali, normalni ljudi, osecamo jadno. Nedovoljno dobro.
To je onaj dukatlija koji na prosto i jednostavno pitanje drugara "Je li, jebes li ti to?" odgovara retorickim pitanjem "Kad ces vec jednom da odrastes". To je ona nafurana kucka koja ne zeli da ostavi polugole slike na drustvenim sajtovima jer ne zeli da je gledaju kao sise i dupe. To je onaj klinac ispranog mozga koji na poziv drugova da ruse i pale svoj grad odgovara da ne zeli, da to nije u redu i da to nista nece promeniti na bolje. To je ona balava klinka koja volontira u no-kill azilu i ne jede zivotinje.
To je onaj drkavi deda koji ne gleda maloletnice u dopicnjacima. I ona dosadna baka koja ne zeli da slusa traceve iz komsiluka vec zeli da slusa baljezganje svog unuka koji sanja da svira pred 20 000 ljudi. To je onaj mutavi sredovecni covek koji jos uvek voli svoju zenu kao pre 20 godina. To je ona glupa i nesnalazljiva zena koja u svom muskarcu vidi i najboljeg prijatelja i ne krije koliko je novca potrosila na novu torbu. To je ona izdajica od prijatelja koja ne zeli da nas podrzi kad napravimo sranje.
Medju nama su i cine iz dana u dan da se osecamo lose zbog toga sto jesmo. I ne pozelimo nikada da budemo bolji ljudi.

Izraz "BRATE" se upotrebljava u sledećim slučajevima :

1. Kada želite nekome nešto da objasnite, a ne znate kako, onda samo
kažete BRATE, razumeš me!
2. Kada želite da izrazite svoje zaprepašćenje kažete BRAAAAATE
3. Kada želite da upozorite nekoga samo ga popreko pogledate i odsečno
mu kažete BRATE !
4. Kada nekome želite da izrazite naklonost nežno mu kažete BRATE
5. Kada vam se desi nešto što niste očekivali ( kao na primer kada na
ruletu ne izađe broj za koji ste bili SIIIGURNI da će biti izvučen )
kažete BRATEEEEE i eventualno dodate : NE MOGU DA VERUJEM !!
6. Jedini izuzetak je kada se obraćate rođenom bratu; njega NE
oslovljavate sa BRATE, već po imenu.

Иза ових врата, у згради која се налази у најлепшем делу Београда, насељу Неимар, живи гђа Христић. Гђа Христић, својевремено преводилац, публициста, пиколиста великог оркестра СХС-а и мачевалачки шампион, осма је генерација која насељава ово здање у срцу града. Супруга академика Пајића и мајка Сташе и Андреја, сликарке и наркомана.
:Зврнддддд: