Retrogradno evolurala od nekadašnjih elitnih jedinica Lava Trockog do današnjih domaćih izdajnika. Doduše bilo je i međufaza kao ona u Španiji kada je neki general rekao da će on lično voditi četiri kolone a da mu se peta zagubila negde kod Madrida i da će ta peta tamo čekati ... ali u zasedi.

Kod nas je bilo... pa u našem stilu?
Jebi ga, taj baja koji je bio zadužen za kolone nije imao Excel inače ko zna koliko kolona bi napravio. Ovako u tefter mu stale samo pet, pa je lepo razvrstao po kolonama sve one likove koje zna i koje ne zna. U prvu kolonu je smestio vođe i ta prva kolona je bila svetinja, tu nema diranja. U drugu dragu mu familiju, u treću prijatelje (ali one prave), u četvrtu pale drugove (eto, da se i oni pomenu negde), a u petu sve ostale.

Iako po propozicijama preskakanje iz kolone u kolonu nije bilo dozvoljeno niti moguće, dešavalo se da se neko iz neke naprednije kolone preko noći (ali naročito preko noći) nađe u ovoj najnazadnijoj, takozvanoj intelektualnoj petoj koloni.

Elem, ta najnabudženija imenima peta kolona nije imala ime, a sve te ljude su ipak morali da proglase da su nešto jer ovako nisu bili ništa, nisu bili vođe, rođaci niti prijatelji, a ni pali drugovi. Na kraju je pronađeno jednostavno i logično rešenje: imenovaše ih petokolonašima. Još samo neka funkcija da se dodeli petoj koloni i stvar rešena. E tu se debelo zapelo ali je to zapinjanje ipak rešilo problem. Nema funkcije za petokolonaše!, beskorisni šljam, trutovi, čitači i pisači knjiga, anglofili, germanofili, čovekoljpci, vernici, filozofi, maštari, sanjari ..... ma oni su sve samo ne neko iz prve četiri kolone. Jednostavno VIŠAK i balast.

Da, tako je bilo u vreme pre Excela, bio je samo baja sa tefterom, a u tefteru 5 kolona. Petokolonaši.

A u kojoj si ti koloni?

Valjda prethodnica nekakvog seljačkog muzeja moderne umetnosti. Gostinska soba je nasleđe naših starih i “institucija” između svakodnevne funkcionalnosti i hrama. Predmeti u ovoj sobi su imali auru muzejskih eksponata a jednog dana je i sam vlasnik gostinske sobe postajao privremeni deo ove muzejske postavke.

U ovoj izvikanoj tvrdnji je sadržano 50% našeg ukupnog znanja o vremenu.

Oko 49% znanja o vremenu je tvrdnja da je to naštrikana nit po kojoj putujemo kroz prostor i “na kojoj” bivstvujemo. Paradoksalno je to što štrikaća time machine istovremeno i štrika i rasparava svoje tkanje, pa je rasparani deo tkanja PROŠLOST a ono što će se tek naštrikati BUDUĆNOST. U svakom slučaju ni jedno ni drugo ne postoji. Budućnost, jasno vam je, ne postoji zato što još nije stigla na red da bude naštrikana, a prošlost ne postoji zato što je to bivša, raštrikana sadašnjost. Postoji samo tanka nit sadašnjeg vremena koja nas sve skupa gura i provlači kroz cevi prostora kao meso u mašini za mlevenje. Teško je shvatljivo, ali bez te vremenske niti na kojoj svi balansiramo bez šanse da se strmeknemo u prošlost ili budućnost ne bi postojao ni prostor. Zastrašujuće deluje pomisao da bi i najmanji kvar na štrikaćoj time muchine doveo do kolapsa svega i svačega u nešto što ni sami ne znamo šta je. Možda singularitet, ali samo možda.

Preostalih 1% našeg znanja o vremenu se svodi na sposobnost da izračunamo kada će naš voz stići iz tačke A u tačku B, ako je rastojanje izmedju tačaka C, a brzina voza V.

Sve u svemu ne znamo puno o vremenu, a živimo "u njemu".

Da je Dante kojim slučajem rođen sedam vekova kasnije, njegov Pakao bi imao deset krugova, a taj deseti krug bi bila čitaonica na Pravnom. Atmosfera je teško opisiva. Do početka proleća i đene-đene, a sa prvim udarima toplote, donja ivica dekoltiranih majica i bluza pripadnica ženskog pola teži da dostigne gornju ivicu mini sukanja, a to radi i donja ivica istih tih sukanja, i tako se stapaju u jednu linije negde na sredini tela. Sve u svemu, pola riba je golo a pola neobučeno. Buka je na nivou buke u pogonima Ju Es Stila, što je uz prethodnu stavku o golopičastim pripadnicama ženskog pola fenomenalna atmosfera za učenje svakom studentu nekog tehničkog fakulteta, kome se smučilo da gleda najbolju ribu na svom faksu - domara Stevu. Pakao je uvek bio gotivniji od Raja.

Гандалф програмирања!!! У студената познат и као Класло.
Класло је добио надимак од миља, јер се у објектно оријентисаном програмирању барата класама, па је некао било природно КЛАСЛО.

Bus kontrolori u civilu.

Titula.

Njegova porodica nema blage predstave o tome šta on radi na poslu.

Peče rakiju u kazanu sa Omronovim procesorom.

Zna razliku izmedju Alt i AltGr na tastaturi.

Uporno lobira da Google uvede Karnoove mape.

Ima tri mobilna telefona od kojih bar jedan podržava dve sim kartice.

Odlično poznaje gramatiku, istoriju, politiku. Za sve ima i odgovarajući link.

Ako ga vidite da trči, trčite za njim i spasite živu glavu, negde nešto gori.

Može biti pozitivno i negativno naelektrisan
.

U vreme Božića, prvi primećuje pregorele sijalice.

Peče prase na ražnju koji je pogonjen električnim motorom.

Prodavci bele tehnike ne umeju da odgovore na njegova pitanja.

Mora da bude rodjen i da se razvija ispravnim putem da bi ga etiketirali titulom.
Rodjen je pametan.
Kad je odrastao, svi su ga žalili.
Razvio se u najčasnijeg čoveka...
...a odmah potom i u tipičnog Srbina.

Место у које женско биће улази искључиво службено.
Објекти у којима ниво тестостерона доминира над свим осталим нивоима.
Играоница, клаџа, па и нека биртија у крају за коју само другари знају. То су та места.
Одатле се не излази ни у лудилу. Осим ако је забрањено букснање унутра. Онда мора да се избоксује склањање забране па може и да се вари унутра.
Седиш, играш, пушиш, коцкаш, радиш шта год радиш али не излазиш.
Тако и остатак екипе. И тако напуните просторију одвратним смрадовима чија симбиоза вашу просторију претвара у - бувару.

Skup načela kojima se neka osoba ili institucija vodi u poslovanju sa svojim strankama.

Ima na čemu, al' da se ne proseravamo.

Ah, trojka, želja i nedosanjan san svakog pravog jebača. Kada mačo baja samo pomisli kako se na njegovom krevetu valjaju dve slatke cice i kako jedna drugu ne mogu da zadovolje, onda on upadne i pokaže im kako da se palamar stoprocentno iskoristi.

Naravno, sve gore napisano je samo deo maštarije dok lik masturbira. Kada Sperminator ima devojku, malo malo pa dobije želju da u igri za dvoje doda i treću stranu, i da na taj način da zapršku glavnom jelu.

Kada posle mnogo alkohola kojim svoju mnogo lepšu i zgodniju polovinu Dr Hellfuck nalije, i kada na u tri u opštini overene kopije izjave od svoje najdraže dobije saglasnost za taj poduhvat, sreći kraja nema. Naravno, da toliku slobodu svojoj amazonskoj mačkici da ona izabere trećeg učesnika.

Atmosfera u stanu na nivou, sexy igračkice i ostala pomagala su tu, alkohola ima dosta, on u svojim omiljenim boksericama sa plavim mecom dobrićem. Ona u naznačeno vreme dolazi i uvodi svog komšiju sa sprata iznad, na koga se ložila kada je bila sedmi razred osnovne.

За разику од својих, 10 година што млађих, што старијих колега који су умишљени фрајери отромбољених трбушњака и подлактица у јефтиним копијама Југо босс одела које облаче док на сплавове изводе најјефтиније плаћене фуфице Београдских бордела, овај момак средњих година успешно носи свој надимак и важи за једног од главних шмекера на фолк естради. Не послује са ГРАНДиозним издавачким кућама и њиховим мишевима, вози искључиво префињене аутомобиле (не мечку к'о сваки ганци), у спотовима користи искључиво културне рибе. Овај момак се не може наћи у таблоидима од 49 динара. Једном речју Баја.

Nekada davno, u neka srećnija vremena, pre raznih lorazepama i bensedina, pre bljutavih tekila i absenta ovo je bio lek za svaki duševni bol i melem za sve vrste emotivnih ožiljaka. Ovo nije obična porudžbina u kafanama poput putničkog ili piva. Ne, ovo je kafanska svetinja koja se naručuje sa određenom dozom sete u glasu. Čovek koji sedi sam za stolom i konzumira vinjak i kiselu nikad neće biti alkos. Niko se neće usuditi ni da pomisli tako nešto. On će uvek biti mučenik ili boem. Čovek kojeg je napustila ljubav, porodica, prijatelji... Napustila ga je sreća. Sedi sam i pije. Nekad pusti suzu uz neku pesmu, koja se čuje sa starog radija i jedino tada promrmlja nešto u bradu tako da ga niko ne razume sem konobara koji odmah pojačava radio. Vremena se menjaju, pa tako i običaji. Duša se leči kod psihijatra, a kafane vise nisu in pored raznih diskoteka i ostalih rupa, a oni malobrojni koji su ostali verni kafani i svim njenim vrednostima, ostali su isto tako i sa praznim džepovima, pa ne mogu da zadovolje punu terapiju sa kiselom već samo konzumiraju vinjak. Jebi ga.

Onaj koji može da zapuši WC šolju kad piša.

Мистериозна група људи који делују у позадини.

za razliku od CRT monitora ne možeš da ga lupiš punom šakom kad te iznervira

Šifra za odlazak po rizle na trafiku.

Ogromne slušalice koje današnja omladina nosi na ušima prikopčane na ajfone, ajpode, i ostale zajebancije, a koje nalikuju onima koje na glavi nose Haški optuženici prilikom suđenja.

Dežurni kardiolog u noćnoj smeni koji se razume i u elektriku.

Signal nakon kojeg se munjevitom brzinom sklanjaju slatkiši sa stola.