Био сам тад студент, тек уписао факултет. Прва генерација студената у мојој фамилији, није мала ствар. Још већа ствар била у то време да се из ужичког планинског села студира у Крагујевцу. Требало је пара, рођени, а ми их нисмо имали!

Нашао сам добру собу, код фине газдарице, баба Милке, мада је најбитније било да је била јефтина. Горе, одмах поред Палигорића, чувене градске кафане.

Кад сам први дан прошао поред Палигорића, замирисали ћевапи. Сваки сам састојак осетио, мајку му. И месо, и лук, и зачине, и ћумур на ком су се пекли... Како бих смазао двадесет, мислио сам се. Ал није се имало, често сам и у најосновнијем оскудевао, а и морао сам да учим, ни за дружење нисам имао времена.

Прошла прва година, ја најбољи у генерацији. Шта ћу, једини ми бег од беде био да учим. Добио и стипендију, ал и то мршаво, а морао и кући да помогнем, они су још мање имали. Била и једна Сања што ми се свидела, ал нисам смео да је питам, јер сам знао да нисам имао два или три сата дневно за девојку. И сваки пут кад прођем поред Палигорића, осетим онај мирис ћевапа, и зарекао сам се да ћу од прве плате да поједем тиx двадесет ћевапа.

Завршио пре рока као студент генерације. Одмах ме узели за асистента. Леп посао, мислим се. Плаћају те фино да учиш, то ми ишло од руке, буде и по која студенткиња... Милина! Брзо стигла и прва плата и, како сам је подигао са благајне, запутио сам се право у Палигорић.

Успут сам замишљао како ћу коначно да утолим глад, размишљао о салатама, кајмаку, како ми се мекани ћевапи топе у устима. А све то не иде без пива, разуме се. Сео и наручио све редно. Појео их.

Ништа. Ко да сам било шта друго у уста ставио. Пробао и сутрадан. Ништа. Више ми нису ни мирисали толико лепо кад сам пролазио поред Палигорића.

Постао сам и професор. Имам довољно за породицу, моје маторе, за друштво... Од тад не знам колико сам ћевапа појео, а још имам неки свраб у грлу, као неку глад, за оних двадесет ћевапа кад сам становао код баба Милке.

И онда сам схватио да је та глад могла да се засити само тад. Као што студенткиње од двадесетак и више година сада не могу да ми надокнаде ону Сању коју никад нисам позвао да изађемо јер сам знао да би ми то одузело времена.

Све у своје време, рођени. Све у своје време...

Само да ми је да овај свраб из грла некако оде...

Skup crta idealnih proporcija oko idealne duše. A ako nema duše da te crte drži na okupu i daje im formu, nastaje splačina epskih razmera.

Fetiš u nekih žemski. I još jedna od laži kojom hrane mušku sujetu.
Kao, one jako žele da ih baš ti isprskaš i ulepiš im i kosu i lice i posteljinu.
Perfidan način izbegavanja da zakeve, a da nam pri tom ego poraste do plafona.
Uglavnom im prolazi...

Svakodnevna pojava. Svaki put kada vas obuzme dokolica, nemir izazvan lošim mislima, kada postajemo paranoični usled problema koji iskaču na površinu, desi se upravo to!
Aleluja!
Kako se pre nekoliko sekundi nisam toga setio, već sam skratio svoj život za ko zna koliko, grcajući u lošim mislima. Muzika! I svaki put iznova i iznova. Isti osećaj otkrića omiljene melodije.

To je kada muslimani objašnjavaju budistima zašto ih katolici štite od pravoslavaca.

"Budala Hrista radi". Podvižnik koji je izabrao jedan težih od mogućih načina života kao puteva ka svetosti. Praveći "budalu od sebe" i izvrgivajući sebe ruganju drugih, naizgled nerazumno ponašanje smatrali su za jedan od načina odbacivanja ovog sveta poradi Carstva nebeskog. Tako su ismevali materjalistički pogled na život i svet i svojim šokantnim ponašanjem budili čuđenje kod drugih.

Fraza upućena osobi koja bira najnepogodniji trenutak za određenu akciju.

Srbi na kinsekom.
Inače veoma polemična situacija jer ovo četvrto slovo 亞 podseća na krst. Dok je vernicima drago, ateisti (predstavljani udruženjem Ateisti Srbije) tvrde da je to udar na njihova prava, da je to vladina propaganda (u dogovoru sa kineskim lingvistima) o pokrštavanju nacije i traže hitnu promenu kineskog pravopisa jer su oni tu lično ugroženi i bez toga oni će možda izumreti. Zvanični Peking se još nije izjasnio povodom ovog pitanja a najverovatnije i neće iako je trenutno reformacija kinsekog pravopisa zbog uvođenja kinsekog u jezik računara.

Sve u svemu čista zavera.

Država kojoj preti da bude sledeća na meti SAD zbog bande koja je otela velike količine zlata, povredila ljudska prava i probila zvučni zid više puta.

Poznato je da ova banda radi u područijima od 100 i 200m solo i u grupi na svakih četiri godine i nanosi veliki duševni bol Američkoj naciji, samim tim oduševljenje ostatku sveta.

Zaštitni znak im je nonšalantnost sa kojom ulaze u poslednju fazu pljačke i vođa bande koji privlači ogromnu medijsku pažnju.

Manjak samopouzdanja ili njegov viši nivo pod nazivom kompleks niže vrednosti su veoma neprijatna stanja svesti koja se odlikuju uglavnom mišljenjem da ste gori od drugih ljudi.

Manjak samopouzdanja nije kada si svestan da si bolji, lepši, pametniji, ali ne možeš da se raspravljaš sa šefom jer znaš da ćeš popiti otkaz.

Manjak samopouzdanja se gradi godinama. Ako te roditelji ne podržavaju i ne hvale tvoje rane uspehe, ako te u prvom osnovne ujede za srce nečije podjebavanje na koje bi se drugo dete nasmejalo, ako se bojiš da izneseš svoj problem u strahu da će ti se smejati, ako glasniji poništi tvoje argumente neartikulisanim krikom, ako svake večeri želiš da se ujutro nekom čarolijom probudiš savršen, a pošto je to nemoguće, biraš da zauvek ostaneš jadan kakvim se smatraš, jer misliš da nisi dovoljno jak da prebrodiš sve međufaze, ako nisi svestan činjenice da savršenstvo ne postoji, ako nisi u stanju da realno sagledaš i prihvatiš sebe - da, imaš manjak samopouzdanja.