Kažemo kada opisujemo osobu ženskog pola koja je obučena oskudno, a pritom veoma prosto i provokativno; ili drugim riječima -obučena kao prostitutka.

Nezamenjljiva igrica na svakom mobilnom.

Period u kome vam, kada povracate, niko nece prici da vidi da li ste dobro, jer svi verovatno misle da ste usljiskani.

_____________________________________________________________________

1. Rolne toalet papira ne niču same u WC-u.
2. Prašina pada po mestima gde je nikada ne biste očekivali.
3. Potrošačka korpa je zapravo još skuplja nego što piše u novinama.
4. Keva mozda upada u sobu kad vam je devojka tu, ali za razliku od cimera nikad ne dobije zelju da malo visi s vama.
5. Kreteni iz elektrodistribucije će vam stvarno isključiti struju ako je ne platite mesecima.
6. Kreteni iz telekoma će vam još brze isključiti telefon.
7. Majstori koje ne znate vam naplaćuju duplo više nego oni kod kuće, iako saopštavanje cene svojih usluga počinju sa "ali za tebe..."
8. "Ne mogu da izlazim, sredjujem stan" je skroz validan izgovor za propuštanje izlaska.
9. Keva nije luda što usisava tako često.
10. Ćale ne bi izdrzao sam ni tri dana.

Субота. На LCD екрану излази сунце. Савршен дан за фудбал. У компјутерски обрано млијеко умачемо пахуљице са најбољим односом протеини/угљени хидрати/витамини. На ноге се навлаче ер макс са троструким ваздушним ђоном, и излијеће се напоље. Окупљање екипе, пије се безалкохолно пиво, чисто да током утакмице смрдимо из уста.
Долазак на стадион. Шипке одавно нема, умјесто ње су поређани LCD монитори, са прикључком за USB. Вођа екипе вади флешку, убацује је и наша застава се појављује на "огради".
Почетак утакмице, на знак дижемо екранчиће плаво-бијелих боја. Симпатична кореографија. Добијамо 3:0, и тако мудати, након побједе идемо на аеродром. Звезда је играла своју утакмицу, подгрупа из Бара се враћа тим авионом. Чекамо их испред аеродрома, препознајемо и крећемо у напад. Како нису очекивали напад, брзо бивају савладани, а момку који је носио USB, исти пада. Екипа delije.net/bar се повлачи.
Враћамо се кући, никад пунији себе, и одмах прикључујемо USB, отварамо фајл застава.jpg. Опција edit->Rotate picture->180°. Једва чекамо следећу утакмицу да покажемо плијен.
Субота, након 7 дана. Утакмица, напаљени крећемо на стадион након млијека, пахуиљица и безалкохолног пива. У 25. минуту утакмице вадимо свој USB, и стављамо плијен. На екрану се приказује застава екипе delije.net/bar окренута за 180°. Један од момака из екпие вади свој екранчић на којем је анимација бакље, екран пушта димне ефекте, а нас тројица иза шарамо црвеним ласерима по диму. Атмосфера лудило.
Вијест се брзо прочула по интернету. Реакције су биле мање више сличне, али је наша акција углавном исмијавана.
Енглези већ одавно нису ишли на стадион, превазишли су то. Окупљали су се у локалном пабу, или су из своје собе посредством веб камере пратили утакмицу, а сигнал се пројектовао на стадиону. На знак вође пуштали су сви исту пјесму у .mp3 формату. Имали су добро озвучење, и даље су много добро и јако навијали. Туче се су свеле на препуцавања на интернету, у тежим случајевима су се ломиле веб камере или би слали вирусе противничким екипама.
Јапанци су били далеко напреднији. Они су суботом слали своје дигиталне пројекције на стадион. Изнад сваке пројекције стоји health bar. У обрачунима након утакмице, дигиталне пројекције су се млатиле под командом жутих који су били у својим кућама. Ударац у главу носио би 25, у груди и стомак 20, а екстремитете 10 health-a. Имали су и медика који је могао да summonuje пале дигиталне пројекције. Искусне екипе би послале четворицу да испретуцају медика и на тај начин осакате противничку екипу.
За нас су рекли да смо заостали варвари.

kad imas 10 godina, cisto smaranje, kad tvoja baka prepricava kako je zivela sa 15 braca i setre, svi su jeli i spavali u jednoj sobi,bez nikakvih elekronskih aparata i su ziveli srecno, a ti joj trazis pare za novu igricu za kompjuter/nintendo.
kad imas 16, i dodjes kuci mrtav pijan, otac dok te drzi nad wc-solju ti vice u uvo kako je on popio prvo pivo na maturalnoj ekskurziji
kad imas 22, u ocajan pokusaj da na svojim drugovima im objasnis one klinke i klince koje ti se ponasaju bezobrazno i drsko na ulici, u red za hleb, na zurku i zovu te cica pocinjes recenicu sa recima: U moje vreme...

Neizostavno pitanje koje ti matorci postavljaju kada im kažeš da na nešto kliknu.

Dede i babe, barem ovi moji, su bili ljudi na samoj granici ekstremne vidovitosti. Gotovo uvek su nas čekali na kapiji kada naš “kec” pun kao autobus pridje njihovoj kući. A možda i nisu bili vidoviti nego su nas tamo čekali satima dok ne stignemo. Svejedno, oni su čekali na kapiji, a mi smo konačno stigli. Onda bi usledilo 4-5 dana urnebesnog provoda koji bi započeo vožnjom prastarog Opel kadeta po dvorištu na užas svega što je pernato. Izazivali smo takvu paniku medju kokoškama i ćurkama da je panika posle zemljotresa u Kobeu prava zajebancija u odnosu na ovo. Usledilo bi jahanje prasića, kupanje u blatu, branje ISKLJUČIVO ZELENOG paradajza i utvrdjivanje da li je Sava Savanović još uvek u ambaru ili se siroma negde preselio. Ni danas ne mogu da odgovorim sebi zbog čega je branje crvenog paradjza tako dosadno i neprivlačno.

Dok je naš pir trajao baka je servirala na stotine djakonija, poslastica i starinskih kulinarskih čudesa za koje, i dan danas, tvrdim da vrede milione dolara. Vatromet boja, ukusa i mirisa. Jeli smo do pred samu granicu pucanja naših malih stomaka. Ni danas mi nije jasno kako preživesmo to prežderavanje.

Mali popodnevni predah, dan u smiraju, pa pošto je deda završio ozbiljne razgovore sa matorcima, započinjao je sve one istinite i izmišljene priče namenjene nama. Nije da je dedina priča bila nezanimljiva, ali posle onog jurcanja i one hrane, neko odozgo sa nebesa je sišao i uzeo naše male mozgove i odložio ih negde na 14-16 sati, a posle toga nam ih tiho i uredno vratio kako ništa ne bi smo primetili kad se probudimo. Spavali smo i ništa nismo sanjali. Svaki sledeći dan se ponavljao već opisanim sledom dogadjaja, ali je uvek bilo podjednako zanimljivo kao da se prvi put dešava, sve do povratka u moj mali provincijski grad.

Kad sam pre nekog vremena prolazio tim putem nisam baš očekivao da me na kapiji čekaju baba i deda jer su oboje odavno mrtvi ali se jesam nadao da ću videti istu onu kuću i dvorište sa nekim drugim starim parom. Sigurno bih svratio kod njih da popričam o uspomenama i da mi dozvole da mi budu baba i deda bar na jedan dan, ali ništa od toga. Čak sam imao problem da tačno lociram mesto gde sam provodio sve te lepe trenutke. Kada sam konačno uspeo da se dobro i precizno orjentišem shvatio sam da je na mestu gde smo jurili kokoške i ćurke sada benzinska pumpa. E do kurca, pomislih i dodadoh gas.

A Sava Savanović se definitivno negde premestio i sada nikako ne možemo da mu udjemo u trag. Nije valjda lud da sedi u rezervoaru za eurodizel.

Скраћена форма неке целине која се употребљава ради олакшане комуникације или ради осликавања генералног описа, без претераног детаљисања.

Grupna matematika je kad ekipa i ja onako timskim radom racunamo kolko nam jos fali kinte za pivo.

Ovu cast uvek ima najmladji.

Нова српска народна ношња.
Униформа ЈНА одличног квалитета омиљена међу зидарима, пастирима, кољачима, дрвосјечама... Обично се комбинује са српском традиционалном одјећом, вуненим чарапама, џемперима, опанцима...

Najebao si!

Dlakored koji se spušta od pupka ka kurcu.

Žena, u pozi kad je ona gore.

Када видиш да људи уместо испред продавнице пиво пију испред хипермаркета.

je kad u dzepu nadjes novac za koji si zaboravio.

Za starije osobe,ako si krenuo na fakultet,znači da se razumiješ u svaku granu nauke,bez obzira šta studiraš. Nema veze što si student pravnih nauka ili dif-a,moraš da znaš sve od razdvajanja gena do 15-og stava zakona o uvozu radioaktivnih materija.

Kad zoveš nekog drugog da ti zakolje svinju.