Delom zbog ambicije ravne mungosu, delom zbog nemanja veze u opštini, delom što je za vreme predavanja bio u kafani završi ti on u mestu poput Korbevca, Moštanice ili Žbevca ako je srećan.Svaki dan putuje do tog sela i najbolji je ortak s vozačima. Meri matorim poljoprivrednicama pritisak, iliti pretisak kako ga one zovu, uzima od istih sir, mleko, jaja. Piše uput za bolnicu u veći grad, taman da seljak i proda nešto na pijaci ako je subota. Svestan je da je skretničar, ne zanosi se idejama da je elita, da je pripadnik 'humane profesije'. Virtuoz seljačkih brlja, veterinar po potrebi (kada je ovaj na nekom veselju ili bije ženu), majstor za frezu, da je komunjarsko vreme bio bi i u Mirovnom veću. Ponekad mu i nabace ćeru devicu , da se uda za 'doktora'...seljačka posla.
-Ti si beše lekar po zanimanju? Mmmm...mi žene smo slabe na to. -Ne, ja sam seoski lekar, nikakva ekstravaganca. Vadim krpelje bakutanerima iz bulje, pišem upute i to... -Pa dobro, humano je to! A kad ti dodje neka trudnica, ej! Pa ti učestvuješ u rađanju novog života! -Da, oko tog novog života, porodih juče jednu kravu, veterinar Žitko bio na parastosu. Tačnije, sama se porodila, pade ono tele od metar visine. Ja samo bacio onu posteljicu da ne razvuku kerovi... -Da, ali.. -Ne trudi se ribo...sa mnom društvenog statusa ubrati nećeš. Samo spanać i štavinjak za pitu od seljanki.
U kantici na koju slučajno nabasate ćete možda naći kupus, pršutu, groždje, masline, kikiriki, keks, integralne grisine, leglo mrava, dedin trofejni pištolj, bratov štek kondoma, blago drevnih Maja.... Ali nikad, NIKAD nećete naći sam Eurokrem.
Neretko se može čuti negde drugog, trećeg dana svadbe kad svinje kreću da jedu pečenu prasetinu koja je srušena sa stolova kako bi poštovani gosti mogli da igraju ko ljudi po istim, pod šatrom koja je toliko izbušena od pucnjave iz raznoraznog oružja prvog dana, da rupe kroz koje prodiru sunčevi zraci rasanjuju komirane poštovane goste. Pevačica zeva na lusteru. Dva poštovana gosta koji oka nisu sklopili iz prostog razloga jer ne mogu da se dogovore gde je tačno pola puta između njihovih mesta da tu premeste muziku. Ko ljudi lepo su se dogovorili da će muzika, dok se ne utvrdi podjednako odstojanje, biti prebačena na obližnje drvo, do daljnjeg. I ima da svira. Ko navijena! Kod njih su, između ostalog, i jedina dva preostala okvira sa municijom koju su ljubomorno čuvali, predosetivši obojica, da se čarka oko muzike na početku neće samo na tome završiti. Možda jedini glas razuma na svadbi dolazi baš sa tog obližnjeg drveta, pokušava da razumnim tonom objasni situaciju da je gotovo nemoguće svirati kontrabas na grani drveta, ni ne pomišljajući da se usudi da kaže da su oni imali ugovoreno da sviraju samo tri sata, a evo već tri dana i tri noći ne prestaju da sviraju. I to još čitav poslednji dan, na drvetu. Glas sa drveta dobija jednoglasan odgovor.
Jedinstveni sukob prostora i vremena koje kasni. Uzrokuje manji zaplet u seriji pavićevskom metodom "koji/kakav", a običnom posmatraču izaziva zabezeknuće, bujicu psovki, akutnu neprijatnost i želju za pokazivanjem golog dupeta ekranu.
2011. - "Lepše sutra"
Milorad (otac familije): Gorane, vuci se u sobu i radi domaći! Dosta mi je više da idem u školu zbog tebe!
Goran: Si, šefe!
Abhazija (majka, glumi je Svetlana Bojković): Pobogu, kakve su to reči?! Šta ti znači to "si, šefe"?!
Milorad: Šta to znači?! To znači da ću do kraja školske godine da ga nadzirem i da moljakam po školi kao dživdžan!
Abhazija: Gospode Bože! Kakav dživdžan?!
Milorad: Pa običan dživdžan, ona sitna ptica što jede mrvice što mu bace drugi, dok drugu marišu i ćorišu!
2015. - "Biće bolje"
Dragomir (otac familije): Ne možeš u tome u grad! Lepo ti ćerko misliš na sebe, posle ja treba da brinem! Džigericu mi pojedoste!
Žaklina (ćerka): Tata, pusti me, baš je superiška!
Aritmija (majka, glumi je Svetlana Bojković): Dragi Bože, kakav je to rečnik?! Dragomire, šta joj to znači?!
Dragomir: To znači da ćete vi, gospođo, u najskorijem roku postati baba, jer će vam ćerka pre ili kasnije doneti vest da je zakačila!
Aritmija: Gospode Bože! Kako zakačila?!
Dragomir: Lepo, baš kao što ste i vi zakačili, gospođo, a ako bude zakačila ja ću da se otkačim!
2020. - "Lepše vreme"
Borislav (otac familije): ...a ti bi sine, umesto što gubiš vreme, konačno mogao da završiš taj fakultet, da i mi dobijemo neku dobru vest, a ovako sve crnja od crnje!
Cakani (sin): Ćale, šetaj!
Artiljerija (majka, glumi je Svetlana Bojković): Gospode! Šta to treba da znači?!
Borislav: To treba da znači da sam ja mator i da treba da idem na vazduh, a najbolje bi bilo da je to u parku neke ustanove!
Artiljerija: Bože gospode! Kakve ustanove?!
Borislav: Pa fine ustanove, one gde se leče ovakvi kao ja, gospođo, oni koji su malo pošašavili i podilkanili! I mogu li ja konačno da na miru popijem svoju kafu?!
Specijalna podvrsta psa mešanca u 99 posto slučajeva žute boje, može biti i muškog i ženskog pola, živi u svim urbanim sredinama i veoma je pitome naravi. Moze se prepoznati po: kod mužjaka podvijenom repu i uplašenom pogledu kao i uvek spremnog da pobegne zbog toga što ga mnogi ljudi mešaju sa REX-om pa ga gađaju kamenjem, štapovima, cipelama i ostalim priručnim sredstvima. Hrani se ispred pekara i ćevabdžinica fiksirajući pogledom koji kao da kaze "odlomi parče pljeske, ali ne i lepinje i ako može da je bez ljutog ili senfa", odličan u matematici jer je uvežban u brojanju zalogaja i kolicine kalorija koje ćete uneti u organizam, a da ne podelite sa njim. Kod ženki lako prepoznatljiv model sa sisama do patosa i ogromnim stomakom punim novog potomstva, iako još uvek hrani ili voda sa sobom po 2-3 šteneta. U prilasku čoveku veoma poverljiva prepoznatljiva po širokom mahanju repom, pametnom i pitomom pogledu u oči i snishodljivom ponašanju, koje kao da kaze "bato će da uzmes jednu kucu". Hrani se oko kontejnera, blizu velikih gradilišta i uglavnom ima par svojih ljudskih prijatelja koji zive u susednom ulazu i svaki dan donose ostatke jučerašnjeg ručka (kupus, krompir, grašak, pasulj) i sve ono sto jedan pas ne bi trebao da jede. Da dodam džeki rasa se uvek pari sa Rexom ali je najviše poštovana u našem narodu zbog svoje dobroćudne naravi.
U Tarzaniji se žešće zakuvalo. Mojim dolaskom, šanse su postale veće...da sva trojca završimo na urgentnom. Zapata je u problemu. Treba pomoći čoveku. Skačem na Vajsmilera u stilu Žan Žak Ru....u stilu Žan Klod Van Dama, nogama mu obavijam glavu i baš u tom trenutku se prisećam da ne posedujem znanje baš nijedne veštine da bi ovaj potez uspeo. Telo mi pada na zemlju, ali noge ostaju na ramenima Vajsa...a zna se šta se radi kad su vam nečije noge na ramenima. E pa zna i Džoni. Najebali smo. Frenkija ni od korova.
Ludnica u džungli traje par minuta...Izvlačimo deblji kraj...Jebi ga, ipak je ovo njihova teritorija...
Kramponom: „U jebote! Ovi nas izuše iz patika! Gde si bre ti Frenki kad se zakuvalo!?! Prvo se praviš lud za...“ Francky: „Alo brate, smirnoff...Ko vas tuko po ušima da dolazite vamo? A i nisam ti ja brate u tom fazonu...“ Kramponom: „Šta si koji kurac onda zakačio na avatar onog lika iz Fajt kluba!?“ Francky: „Brate ša se ložiš...To je sve...To ti je sve virtuelno...“ Zapata: „Šfa fiftuefno, pfodo fi naf Ffenki!“ Francky: „E da...Zaboravio sam da vam kažem jedanaesto pravilo Fajt kluba...Ako imaš pičku na ziceru, da se tako duhovito izrazim, ne moraš da se biješ!“ Kramponom: „Zapata, ovaj nam je večeras trebo, ko kondukter u tenku! Još nas i jebe!“ Zapata: „Ma pufti ga u piflju mafefinu! Ffa mi je ofo tfebafo da....““ Kramponom: „Smiri se Zapata, smiri se...A i iskreno, nekako si mi gotivniji tako bez zuba...“ Zapata: „Ma mf i fi u fifku fafefinu!“ Kramponom (sebi u bradu): „Uh, kakvo veče...Podseti me na devedesete...Sva sreća pa su prošle...“
Koka-kola, Marlboro, Suzuki. Mesto na koje izlaze mladi i mlade. Zbog ovih drugih nataloži se tu i štogod matorih. Kič i šundčina-tako kažu. Sad, pošto sam poslednji put izašao u lokal koji nema karirane stoljnjake na stolovima i ima pisoar, kad je Mijatović pogodio prečku. Reko' sebi, izadji-šta te košta. To da itekako košta sam kasnije shvatio.
Ulazimo, pretresli nas. Dobro, to je lepo. Sigurnost je važna. Skoro gole žene igraju na šanku, to im je pos'o. Ove kojima to nije posao su samo za nijansu manje gole i ne igraju na šanku. I to je lepo-šta fali golim ženama? Uštekasmo nekako mesto za šankom. Gužva-puca! Gledam cene, skupo-ali ko ga jebe. Nismo ni mi golje. Samo prošle nedelje sam lično izvršio utovar-istovar preko dve tone cevi i rebrastih radijatora. Ima se.
Muziku znam, šuče svaki dan iz radija u kamionu, majstor voli kad zavija. Ovde peva neka Selma, dobra jebemlije. Utom, puče flaša-puče pička-stade Selma. Tuča. Dođoše oni što su nas pretresali i izbaciše ih sve đumle napolje. Nastavi Selma. To je isto lepo. Marva je napolju. Uguraše nam se neke klinke u punkt, nema veze, klinke su-ne smetaju.
-Ćao, ja sam Anđehlija. -Pa gde si Anđehlija, oči mamine. Ja sam Frenki, celivam te. -Znam, tvoj ćele mi predaje engleski. -Blago ćaletu! Nego, ti često izlaziš ovde? -Ma jok, ovo je tarzanija klub, a to je tako... -Aha...pase, kapiram. Nego, hoćeš da popijemo nešto? -Može. Ja ću moja-pička-dosta-košta koktel i Bejlis. -Hoćeš i pojesti nešto? -Molim?! -Ništa, ništa. Evo stiže.
Deset minuta uboge priče i pokušavanja ostvarenja kontakta između palamara i guzice.
-Što ti je drug tako tih? Upoznaj nas. -Zove se Zapata, ali ima ženu. Kaže "nije kurcu verovati". -Aha.. -Slušaj Anđehlija, hoćeš da odemo posle kod mene? -Joj, pa što? -Pa da pravimo šnenokle i 'ranimo ribice. Ne! Nego da te, da se tako vulgarno izrazim, spavam u dupe odozgore. -Joj, pa ne znam bili tela. -Nemoj tu da mi se snebivaš k'o Azijatkinja, nego kaži. -Pa videću... -Dobro, vidi-pa mi javi...
Stvarno, nisu mogli bolje ime da mu daju. I, šta tražimo ovde Frenk i ja? Svako treba da ponekad probudi unutrašnjeg džibera. Odmah mi se svidelo ovo mesto. Vajsmileri svuda oko nas. Možda nemaju dugu kosu i lokvanj ćega ali svakako ispustaju karakteristične krike. Eno je i Džejn, zajahala je šipku. Možda nije engleska plemkinja ali svakako je moldavska boginja Irina.. Čita...upravo me pretresao i pitao da li sam uneo bazuku.Tu je i Winamp DJ pusta Milka Canić remix.Čak i na Fešn Ti VI-ju džangl motivi. Frenki odmah napeo neku. Njene drugarice se raspituju za mene. On ih laže da sam oženjen, aludirajući na činjenicu da bezuspešno muvam jednu ribu 100 god. Urnisala me. Neću jebati.Puk'o sam. Samo napred braćela...moj put se razlikuje večeras.
-Kako ti se sviđa Tarzanija, Zapata? -Do jaja je. Odo' ja do klonje. Serveza radi svoje. Začuđujuće čista klonja. Možda zato što svi bljuju napolju, a kenjaju kući. Prilazi mi dugonoga crnka za glavu viša od de Vita, tj mene. -Mali, imaš možda upaljač? -Ne pušim. To je štetno, znaš. -Kako volim kad muškarac brine o meni. -Ne, ne ...nit sam tvoj muškarac nit' brinem. Samo kurtoazan razgovor vodim. Bolje nego da sam ti rek'o ''Ne'am lajter al' mogu te zapalim' -Kako si duhovit....i mali i sladak. -Durasel zeka sam pravi. Jedan Tarzan me je spazio. Ovo je očigledno bila njegova Džejn. U šta si se uvalio...Ovo nema ni u Donje Vranje -Je li ti, kepecu, mojoj ribi prodaješ fore a? -Samo joj iznosim epidemiološke činjenice o karcinomu pluća. Pa i da flertujemo, bezazleno je, treba da ti imponuje što svi tvoju ribu gledaju. -Nemoj da ti ja importujem jedan aperkat!! (Budi se i džiber u meni...Tarzan u meni vrišti sa lijane AAAAAAAA) -Ne importovanje...Imponovanje! Udaram iz sve snage majmuna. Ali to je spazio čopor njegovih drugara, i Security Čite. U sosu sam...Počinju da me guraju...Frenk šamara krajnike Anđi...U taj mah...Dolazi Krampon...Možda i imamo šanse...
