Човек који је ишао до краја света... Чак и даље - до Киргизије... Дао је терминима ''непознато'' и ''неистражено'' потпуно ново значење... Обишао је места, толико далека и неприступачна, на далеком Истоку, Северу, и код нас, да их је досад скоро нико никад није обилазио... И успешно нам приказао начин живота људи у најсуровијим деловима планете... И то стављајући се у њихову кожу, објективно, отворено и са ентузијазмом, без драме, лажног пиздења, слинављења и патетичних, сажаљивих кукумавчења над њиховом судбином,( тако својственим британским новинарима и путописцима на које смо навикли)... Ако ништа друго, бар нам је показао да дивље животиње не живе само у Африци, и да нетакнута, дивља природа није искључиво само на Аљасци и у Канади као што нам то поручује ВВС, већ да је овај свет много дужи и шири, много суровији и дивнији, много узбудљивији и разноврснији... Како би смо ми иначе могли да видимо и доживимо све оне непиступачне и сурове пределе централне Азије или залеђене тундре Скандинавије и Сибира да нам није било Јове?.....

Деда који има кључеве од свих просторија у подруму.

Рекламе за филмове на РТС-у за која је задужен човек са wannabe-Елвис гласом и "ја-сам-добар-водитељ-и-опак-јебач-рекла-ми-кева" маниром,који је способан да и највеће смеће од филма,попут оних са остарелим маговима борилачких вештина,или "Дракуле 3000" делују као нешто најбоље што је красило целулоидну траку од браће Лимијер до данас.Оно на шта Иван Карл и остатак уређивачког тима нису рачунали,је лаксативни ефекат Јелићевог гласа,који учини да гледаоци у старту забораве на филм,који би,у супротном,можда и погледали.

Навлакуша која ти у довољно великом проценту случајева гарантује поглед на две големе стишњене сисе.

Preteča sajle. Smotan k'o džoint, popušen k'o lula. U poređenju sa našim junakom, kultni Steve Urkel podseća na šarmantnog gospodina kojem su motoričke sposobnosti i koordinacija jača strana. Tehnički gledano, čovek bez udova ima veće šanse da otrči maraton, a Saša Matić da postane vojni pilot, nego naš protagonista da iz šurnaestog pokušaja uspešno odredi koja je desna, a koja leva strana. U prostoru se snalazi k'o slon u staklarskoj radnji, ali poseduje gracioznost nosoroga. Ruku je prvi put slomio dok je pokušavao vezati pertle, a noge i višestruki prelom glave zaradio je umišljajući da može džogirati na pruzi sa odvezanim pertlama dužine dva metra. Pri padu na asfalt, uradio dupli salto, pa je nenormalan zato.

Psihološke karakteristike koje ovakav individualac poseduje vređaju inteligenciju prostog čoveka, te podsećaju na nekog koga su daunovci od plastelina pravili. U razgovorima koje su školski pedagozi vodili s njegovim roditeljima koristili su izraz ''Nedovoljno oštar'', kao eufemizam za ''Gospođo, žao nam je, vaše dete nije dovoljno glupo da se evidentira kao retadirana osoba, molimo Vas da kod sekretarice uzmete uputstvo za korišćenje prezervativa''.

Весеље које је исто сваке године. Препуно алкохола, хаљина од сома евра и Џеја који пева '' Калашњиков '' тачно у поноћ.

Užičani su poznati po svom govoru, koji je jedno vreme važio za najčistiji i najispravniji u Srbiji. Sada se najispravnije i najčistije govori na području Valjeva i Loznice. Užički govor se nekako „poseljačio“ u poslednjih 20 godina.

Iako Užičani nikada nisu imali problema sa padežima i korišćenjem istih, itekako imaju problema sa akcentima, hteli oni to da priznaju ili ne. Dovoljno je slušati užički radio ili gledati nekog Užičanina na televiziji i primetiti da Užičani jako otežu izgovor kod velikog broja reči. Naravno, većina Užičana će zatvoriti oči pred ovom činjenicom i reći : „Bolje da ja pričam užički, nego da zavijam kao Beograđani. Ko ih bre jebe“

Pojedine reči u srpskom jeziku imaju specifično značenje samo u Užicu. Primera radi, reč mutan u kontekstu : „On je baš mutan lik“. Na užičkom to znači da je neko zanimljiv, dopadljiv, cool. Kada ovu rečenicu izgovorite bilo gde van Užica, ljudi ce pomisliti da je to neko ko se bavi ilegalnim radnjama, odnosno da nesto muti (što je i logično, zar ne?)

Užičani, takođe, obožavaju da skraćuju reči. Po tome su jako poznati, pa se čak i studenti iz Užica u Beogradu prepoznaju po tome. Kao da im na čelu piše odakle su. Kao primer, evo liste nekih reči, datih sa prevodom u produžetku (za ljude koji nisu iz Užica ili ne razumeju). Osećajte se slobodno da listu dopunite u komentarima (naravno sa prevodima za one koji ne razumeju).

Student1 : „Sutra idem Užice“ (Pravi Užičani NIKADA ne koriste dva slova u, jedno pored drugog.)
Student2 : „Extra, spiči jednu kompletaru i za mene“

Karakteristične kratke reči : EVE, ENE, ETE

„Eve ti kilo rakije“, u ekstremnim slučajevima „Nadevo ti kilo“ – „Evo ti litar rakije“, označava davanje.
„Ene, duga!“ – „Eno je duga!“ ili „Pogledaj, duga!“ – Koristi se pri pokazivanju na nešto.
„Ete ti, jebalo te ono!“ – Označava davanje, slično kao i kod EVE, ali ljutito ili
„Gde mi je ranac?“ - „Ete ga“ – Označava pokazivanje na nešto.

Ko no to bi? – Ko ono to bi? (Inače najkraća srpska rečenica, sa 4 reči i 8 slova). Varijacije ove rečenice su: De no to bi? – Gde ono to bi? i Šta no to bi? – Šta ono to bi?

Skraćivanje pojedinih reči odsecanjem slova T na kraju istih : Vlas, čas, krs, lis, prs, mos, mas ...

Ček – čekaj
Jes – jeste
Jok – nije (ovo je, doduše, turska reč i znači NE)
Nek – Neka
Nemo – Ma nemoj
Numem – Ne umem
Oli? – Hoćeš li? (ovo skraćenje vuče korene iz Crne Gore, ali se puno koristi u Užicu)
Nasce – Nastavnice
Našče – Nastavniče
Upremase – Naspram, jedno prema drugom
Dela, dela de, dela der – Označava odobravanje, odnosno celu rečenicu : „Mislim da bi trebalo da to uradiš“. Primer : „Razmišljam da počnem dučim“, „Dela! Da se nisi rano setio?“
Jašta, jašta čini – Reč koja ima potvrdno značenje, da. Takođe se moze koristiti kao odgovor na SVAKU rečenicu ili pitanje.

Spajanje dve ili više reči :

„Nek je sasrećom domaćine.“ – „Neka je sa srećom domaćine.“
„Eve mi ga sin viškuće, igra se.“ – „Evo ga moj sin, iznad kuće, igra se.“
„Meščini da sam ga video.“ – „Meni se čini da sam ga video.“
„Ošdoći? Kašdoći?“, „Doću. Saću“ - „Hoćeš li doći? Kada ćeš doći?“, „Doći ću. Sada ću.“

Skraćivanje rečce da je jako često i karakteristično :

Didem – Da idem
Duzmem – Da uzmem
Dučim – Da učim
Dubijem – Da ubijem
Dizađem - Da izađem
Duradim – Da uradim

Skraćenje reči sa na s, koje je vremenom prešlo na z :

„Ček da siđem zbrda“ – „Čekaj da siđem sa brda“
„Ja se zimi grejem zdrvima“ – „Ja se zimi grejem na drva“