Još-te-volim paćeništvo
On je upoznao Nju. Rodila se ljubav koja pomera temelje i potapa brodove. On je podrigivao njoj na uvo, Ona mu je govorila da je stoka. Voleli su se, o da. A onda je jednog dana Ona rešila da zapali s trećim golmanom Grenobla ostavivši mu ukiseljeno mleko u frižideru i rupu u srcu koju je pokušao da popuni raznim ženama lakog morala. Ali nijedna nije poput Nje, tako da je rešio da je vrati. Napisaće pismo i uručiti joj ga lično, možda će ukrasti koji poljubac. Još pamti njene usne... Dodirnuo je kvaku, ali se predomislio kada je čuo uzdahe i jecaje iz Njene garsonjere - "To, moj Grenobljanski džine!". Sećao se kada je njega u zanosu čupala za kosu govoreći mu da je Njen tigar. Još pamti Njene sočne, blago rastavljene usne između kojih se poput dima njegove cigare probijao opojni miris belog luka, koje je video u svakoj bari u koju je ugazio dok je odlazio od Njenog stana. Iz zgrčene pesnice izvirivalo je zgužvano pismo u koverti crvenoj kao ljubav.
Najdraža moja,
Ako sam učinio nešto da te povredim, oprosti.
Žao mi je što nisam spuštao dasku, i što sam gasio cigarete na tvojim crtežima.
Žao mi je što sam ti povratio na cipele (Ali priznaj, bilo je to samo poboljšanje, hehe!).
Još vidim tvoje oci kako me pohotno gledaju, osecam ih kako svojim vatrenim pogledom prodiru kroz moju kožu i mišiće.
Još pamtim tvoje usne, srećo. Nije me briga što si ih koristila da ga zadovoljiš klečeći (imaš cetkicu za zube kod mene na polici, dva, tri sata ribanja bi trebalo da sredi problem).
Samo se vrati, u redu?
Letnji novčanik
Kutija cigara u kojoj su cigare, upaljač i nešto para jer za plažu ti osim njega, šorca i peškira baš ništa drugo ne treba.
Obučem šorc, uzmem peškir, stavim 10 eura u kutiju cigara i spuštam se na kupanje. Ceo dan se brčkam, malo izađem, popijem kaficu, poližem sladoled i vraćam se kupanju. Popušim zadnju cigaru, bacim kutiju, odem da kupim drugu i shvatim da sam bacio novčanik. u jebem te živote!
To nije za zajebanciju
Odvratno licemerna floskula koju osoba obično izgovara kada se neko zeza na temu koja nju direktno ili indirektno pecka.
Ono što wannabe moralista ne kapira je da je, povlačeći crtu šta JESTE za zajebanciju , sve u ovoj kategoriji šutnuo 20 metara duboko u septičku jamu samo zato što njega to nikada nije dotaklo.
Takođe ne kapira da kada bi se zajebavao samo sa onime što je u redu, smejao bi se samo u ciklusima od 14 godina na fazone Vudija Alena sa kontrabasom (koji će ruku na srce uvek biti smešni kako god da definišeš humor).
JA: Jao slušajte fazon, zove keva sina na ručak "Leo, Leo", kaže komšija "što ga zovete Leo kad mu je ime Petar", kaže keva "ma ima leukemiju pa mu tepam".
Moralista Wannabe: Da da da Leo, gahHAHAHHAAHAHAhahahah!!!! Uhuhuhuh kako je dobar!
JA: E a jel znaš kako da prepoznaš najbogatijeg Etiopljanina, nosi zlatan Rolex oko struka.
MW: Oko struka hahahahah reci hahahaha GAHAHAHAHHA!!!!!
JA: E a jel znaš zašto Srebrenicu zovu bosanski tehnopolis, jer nema zelenog ni na drveću hahah!
MW: Brate koji si seljak to nije u redu uopšte! Ti ljudi su propatili ovo ono imam ja ortaka pričao mi je ovo ono ti ne znaš kako je to ovo ono!!!!!
JA: Da da do jaja brate, pošto niko nema ortaka koji ima leukemiju i pošto se ovi u Trećem svetu ludo zabavljaju sa parčetom hleba dnevno, ali na to si ipak slinio od smeha.
MW: E puši ga znaš!
Izbegoh kurac ko na veleslalomu
smarac cvrsto resi da te veceri pojebe nesto, i za zrtvu izabere bas tebe, al' ti imas nekakve principe
Smarac: Jel imas decka?
Devojka: Imam.
S: A gde je on veceras?
D: Na poslu.
S: A ti dosla ovde?
D: Da... (vrti ocima i pokusava da utekne)
S: Sto ti ne bi bila sa mnom? (trci za njom)
D: E, jel ti se desilo nekad da se ruzna devojka nalozi na tebe? Al bas ruzna?
S: Da!
D: I tebi ne bi mogao da se digne?
S: Ne.
D: E I MENI SE NE DIZE NA TEBE
i nemam decka!
Nisam pametan
Rečenica puna ironije.
Izgovara je pametan čovek u teškoj situaciji ali zato budala nikad, uvek ima svoje genijalno rešenje.
Viđao sam i bolje ali jebao sam i lošije
Izraz za prosečnu devojku koja se ničim ne ističe ali ne bi smetalo da je pridružiš u tefter omandanih.
- dobra ona Maja
- aha
Cifra
Ja, ti i mi.
Svi se mi proseravamo ciframa... "Mi smo njima toliko, oni su nama toliko"... U suštini cifra je fenomenalan mehanizam odbrane. Ako sve predstavljamo kroz cifru, sve ima manju vrednost. Nešta nije toliko bitno. Par hiljada dinara je par stotina evara...
Ponekad se pomera gore, ponekad dole da bi izgedalo lepše ili ružnije. Svi se mi konstantno svađamo oko cifara. Da li je u Jasenovcu pobijeno 700 000 ili "samo" 70 000, da li je u Srebrenici ubijeno 6 000, ili "samo" 1 200...
Cifre koristimo da ne bi morali da zamišljamo scenu. Kada neko kaže 50 miliona mrtvih u II svetskom ratu, mi vidimo mentalnu sliku petice i sedam nula... i baš toliko nam i vredi ta slika. Možda se neko zamisli i kaže to je veliki broj, ali NIKO ne može zamisliti ni 1000 mrtvih, a kamoli 50 000 000. Hiljadu mrtvih... hiljadu tela koje se raspadaju, hiljadu porodica koje plaču, hiljadu planova, želja, ljubavi, sećanja...
I sada pomnoži.
Na kraju se svi mi svodimo samo na cifru na nekoj listi.
Staljin je rekao "jedna smrt je tragedija, milion je statistika".
Ljudi ovo predstavljaju kao oličenje njegovog zla, ali u stvari to je surova istina. Sa jednom smrću mi možemo da se poistovetimo. Možemo da sažaljavamo mlad život i njegovu porodici... Milion je samo broj u našoj glavi, i poludeli bi kada bi pokušali da vidimo šta zaista znači milion mrtvih.
-------------------------------------------------------------------
Na kraju sam iznos cifre nije bitan, jer ništa nema vrednost kada se svodi na broj.
