Prostitutke za 1999 dinara
Marketinški trik koji nije zaobišao ni najstariji zanat na svetu, dokaz da sve ide u kurac kad i za pičku ima kusur.
- Plaćanje, kao sto znaš, unapred, 1999 din.
- Ok, evo... (vadiš dve crvene)
- Ali ja nemam kusur da ti vratim, može li žvaka?
- Ne može žvaka, sestro, nego će odradiš taj dinar, jebala vas globalizacija.
Iz Hrvatske
Patriotski odgovor srpskih turista kada prave sranja u inostranstvu i pitaju ih odakle su.
Ufitiljiti
Smotati ga tanko, tanko, tanko...
- U al' si ga ufitiljio, dobićemo zauške.
- Pali i ne seri.
Pričanje umesto bebe
Skaradna osobina žena da ulaze u lik dece, uglavnom one koja još ne mogu da govore, i pričaju umesto njih u upravnom govoru. Glas udese kao Nikola Simić na helijumu i obavezno pričaju ošišanom latinicom.
- Tata, vidi kakocam lepa! Vidi kakocam sratka! Da, da.
- Ženo, batali da pomeraš to dete kao lutku. I ne pričaj tako, znaš da me plašiš.
----
- Je li se to ona upravo usrala kao neman?
- Jesam nego sta sam! Malo sam se ukakala...
- Ženo, pričaj normalno, koj...
- I upiskila sam se!
- Odo ja sad u kafanu pa na kurvu.
- Nemoj da ti jebem mater!
- A znači više nisi beba, jebem te usta!
Deliti kupatilo sa matorcima
Biti spreman na kompromise.
-Kevo , uzeću ovaj crveni brijač, pošto se moj uzjebao.
-Nemoj sine, njime brijem pičku.
-Ok, uzeću ovaj plavi kojim ćale brije karu.
Oksimoron
Sukob sreće i tuge u glavi u trenutku primanja plate.
KONAČNO!!!! Sad mogu da vratim dugove...
Rutina persiranja
Начин обраћања учитељу, касније наставнику, па онда професору, коју сваки ђак усвоји током свог школовања. Служи као еуфемизам за низ погрдних ријечи које ученик упути професору.
Петровићу, оцјена ти је већа од броја бодова. То ће бити твоја пета јединица. Изгледа да ћу ипак морати да те оборим.
- Ало професоре, јебем вам се с мамом, нисте ми признали трећи задатак.
Celivaj bludišu
Пуши курац, у црквеном сленгу.
- Каква мужеложничка мантија, оче Комуналије!
- Целивај ми блудишу, Хегемоније!
"Ona" dalja rođaka
Она што ти у млађим данима воздизала китицу к'о Цеца гастарбајтерске кажипрсте на гостовању у Цириху за Нову Годину. Та, јебем јој славу, што те у сред пубертета товарила кривицом јер си имао жељу да јој испрскаш унутра иако знаш да би продукт тога гурао коцку у круг.
Свако је имао по једну и то у најгоре време, у пубертету када је и живина једва сачувала дупе (брзе козе све им јебем), дође тако на неку славу, ославу ил' рођендан, ниси је видео пар година кад оно, мала к'о пуце. Радо би је искривио у двојку ал' те хришћанска свест јебе па давиш патана и плачеш.
Мада, пронашао сам решење, клепиш је па одеш код попа да се исповедиш, скапирао би поп ситуацију ал' сада сам престарео, нека остане млађим нараштајима.
- Маћорее, знаш ону моју рођаку, ону Цицу малу? Знаш што се играла са нама жмурке пре пар година па смо је заборавили на игралишту?
- Знам, знам, шта с' њом?
- Е мала напупела, к'о пуслица је, баш бих је скрнавио макар у паклу горео.
- Да ти испричам причу синак, био мој стрика Мита, знаш Миту ради као рабаџија у гастарбајтеријани, био на Сардинији, требало неке овце да товари на некој фарми а та фарма стара, огромна, породица вуче корене још из неолита, имају неко јебачко презиме и све то. И тако чека ти стрика Мита, кад оно, излете из куће један са штапом за пецање, да те подсетим то је негде на средини острва било, не уз море, и узе онај штап, намести блинкер и поче да пеца рибе по орању, каже стрика Мита лик само забацује и намотава и тако сат времена.
- И?
- После му у локалном бару причали да се гамад из те породице женила само са рођакама, да сачувају крв и земљу, капираш?
- Јок, него знаш како бих ову малу саџгао, ијаааоооооооо, само малкице, јој а замисли да је лизнем а она онако стидна па се брани, не да мукица па се зацрвенела а?
- Је л' тебе беше бабица испустила у породилишту па си рокнуо главом о бетонску судоперу?
Obraditi
Povaliti neku ribu laganini, sa uživancijom.
- Kakav je to smajli, je l' bilo akcije sinoć?
- Itekako. Nisam samo jednu obradio, nego dve. Fazon je što sam drugoj skinuo mrak.
Tašta
Gost za kojeg ne važi pravilo:“ Svakog’ gosta za tri dana dosta.”
Došla tašta u goste i ćerka je pita:”Mama, koliko ostaješ?”
Tašta:”Dok vam ne dosadim!”
Zet:”Pa što tako kratko?”
Panonsko more
Једино море на које излази држава Србија, чију ћемо плиму, какве смо среће, кад-тад дочекати.
Kiselo grožđe
Mehanizam kojim sebe možeš da ubediš da ti nešto što želiš u stvari i nije potrebno uglavnom iz razloga što i ne možeš da ga imaš. Savršena zabluda koju podmeće mozak nakon koje se mogu pomiriti želje i stvarnost. Čovek će i dalje biti praznih šaka, ali to nije ni bitno. Cilj je zajebati stvarnost i samog sebe i doći do onog svetlog i katarzičnog: „Da, nisam i nemam, a i koji će mi kurac!“ Jeb’lo te grožđe!
Korisna stvar.
E slušaj, razmišljala sam onako nešto uopšte i shvatila. Ja možda i nisam uspešna, ono, uspešna po merilima... Ma ko uopšte i određuje ta merila? Dobro, to je drugo. Znači, možda nisam uspešna, ali bar imam integritet. Pa da. Kad bolje pogledaš jesu li i te pare uspeh? Nisu. Evo ja na primer već mesec dana gledam onu crnu haljinu u onoj pozerajskoj radnji. Lepa je, a ja, ti znaš, cenim lepe stvari. Al’ je brate skupa! Nemam te pare. A i da imam i da na primer odem da je kupim-opet ne bih. Neću. Da dam toliki novac onoj izdepiliranoj pederčini ne bi li napravio još petnaest kuća u kojima će laditi dupe, dok mu te prnje šije maleni osmogodišnjak i z Bangladeša, koji posle deset sati rada ode svojoj trošnoj kući sa pola dolara u malenoj ruci i tužan kaže svojoj staroj majci: „Mama nisam gladan“, a jeste jebote. Ne ide. A šta kao neće me na kraju pojesti crvi ko i one bez haljine? Druga stvar, ja u ono verovatno i ne mogu da stanem. Za koga ga uopšte šiju? Za grisine? A gde su obline, pa pravo žensko, pa Rembrant pa Pramajka iz Lepenskog Vira. Gde? Ne, ne, ne potpadam pod uticaje. Biram da budem krupna i srećna. A i nekako sam više za ulaganje u duhovno, u obrazovanje, to je moj izbor. Dobro nije mi ni na tom planu baš sve sjajno, nije kao da sad imam sve desetke, ali jebeš ga, ko da i to nešto znači. Ja i ne studiram zbog aplauza. Pa evo ti pogledaj Kiša, čovek diplomirao sa prosekom osam i nešto, to znači da se našlo bar nekoliko gmazina koji su Kišu dali neke šlj ocene. Iz književnosti! Danilu? Alo bre! Sa druge strane pogledaj debelu Marijanu ima sve desetke i bere lovorike, ali džaba joj sve kad je debil. Pa reci je l’ bi pre bio Kiš ili debela Marijana? Ona bre devojka nema nikakav život, muškarca nije videla nikad... A gledaj Kiša. Dobro, 'ajde sad, možda nije adekvatno poređenje, a i ja uopšte i ne pišem, i doduše ni mene ne jebu nešto toliko, ali onako kad bolje pogledaš...
Vatromet
Метафора људских животних задовољстава и срећних тренутака.
Плану јарке боје, прште на све стране, појави се осмех на нашем лицу...
И онда ватромет тек тако изненада нестане, након што нам је донео краткотрајну срећу.
А човек чека... До неког следећег ватромета.
Udaren s matejevačku čarapu
Израз са Југа Србије (околина Ниша) који се користи за људе који су зрели за Топоницу.
-Тебра шта мислиш о томе да провалимо у биолошки кабинет, да узмемо оног костура и да га карамо у ребра?
-Је л' си ти ударен с матејевачку чарапу дечко?
-А дај што си сиса... само мало, неће ни да осети.
-Бегај бе некрофилу.
______________________________
-Момци, а је л' сте ви пробали своју сперму некад?
-А?!
-Па капираш тебра, оно кад си био пети-шести основне, мало да експериментишеш.
-А је л' ударали тебе с матејевачку чарапу тад у пети-шести разред, је л' ме убацујеш да си лизн'о сперму?
-Ма јок брате, него питам, нисам ни ја.