Ово се каже за особу која кад оде у госте или било где ван куће, остане толико дуго да изгледа као да је и Богу испао из видокруга.

На славама толико дуго остаје, да и домаћине испраћа на спавање. Оде у кафану - закључа је. Ако је свадба, иако је младине стрине сестрића теча, увек остане последњи, таман да замени старојка кад се прогласи фајронт и испрате младенци на спавање, јер је овај толико пијан да су му ноге прогласиле аутономију, а и толико не зна за себе да је од 9 увече почео се свађа са чивилуком мислећи да је конобар, вичући како лопужа 'оће да му наплати дупло.

Иако сваком делује као класични клоподер, који је превише радознао, љубопитљив, напоран и наметљив, то је пре свега особа која као Дара Бубамара у песми "Сви су ту као некада", последња оде, а дође прва - да не самује.

Неретко су овај израз користиле наше мајке кад се заиграмо на улици и код неког или кад као тинејџери почнемо да изалзимо, па не дођемо кући на време.

Ovaj izraz se koristi da bi se opisalo stanje u Crnoj Gori, gdje većina mladih, po završetku srednje škole, zapuca na Pravni fakultet, bilo u PG, bilo u BG ili NS, odnosno negdje drugo. S obzirom na to da je dobar broj Crnogoraca koji studiraju pravo u glavnom gradu Srbije, pretpostavljam da se može čuti i koristiti i tamo.

Bogotac među psovkama. Nije za svakoga, pošto vrlo često ume da se obije o glavu. Da bi je koristio moraš da budeš izvorni preldžija, gazda u kući inače si najebo.

S leđa.

Marketinški slogan second hand prodavnice.

Још ни Зорњача своје лице показала није, разбудио ме отац, благим ћушкањем и нежним гунђањем. Испод медвеђе коже се искобељах, још топао од сна, а он је стајао преда мном, обучен у кожух, у дебелим ваљенкама, држао је топор у снажним рукама. Први пут у брање храста! Коледо је данас! Требало је дочекати Сварожића, младо Сунце што се враћа! Скочио сам, џарнуо ватру, мали Домаћи запишташе и полетеше на све стране. И ја навукох кожух, ваљенке и ушанку, у трен ока загазисмо у целац.
Отац је дуго пртио, а ја за њим скакутао. Помолих се Морани да нас пусти до дубраве – јер заиста, дизао се хладан јутарњи ветар и вејавица – и Леснику, да нас унутра прими, заштити и опрости узимање дрвета. Обећах му жртву, меда, воска, колача, принећу пред његовим кипом, јер он је заштитник нашег рода… И заиста, док стигосмо у дубраву, ветар и вејавица престаше, облаци се проредише, и испред нас храстић је стајао, обасјан јединим зраком Сунца који се пробијао одозго па све до Матере Мокре Земље. То је био знак. Отац рече: Пази, сине! Једним ударцем! Иначе, неће на добро изаћи. Замахну тешким топором, и храстић се затресе, паде постранце, а топор се одби, и оца по нози окрзну. Приђох стабљици – висила је на још два-три влакна. Погледах оца: низ просечену ногавицу му је цурио танак траг крви. Отац се намршти и притисну руком рану.
Обузети стрепњом и молећи се Боговима, кренусмо натраг у село, носећи дрвце. Из далека, приметисмо да нешто није у реду. Резак мирис дима штипао нам је ноздрве, а у даљини као да се чуло пуцкетање ватре, запомагање жена, њиштање коња. Мало ближе, могли смо да угледамо црвене вреле петлове како скакућу по кришама наших изби.
Село је било нападнуто, кипови оборени и спаљени. Тамо где су стајали Велес, Перун, Јарило, Весна, играо је ватрени колоплет. Једино џиновски Триглав није хтео да гори. Оборен конопцима, начет секирама, тужно је гледао са земље, знали смо да га нико више неће подићи. Лесноме можемо само захвалити отац и ја што смо пре свих отишли у брање храста...

Мајка је лежала испред колибе, покушавала да устане. Пришли смо јој пуни наде, али тевтонска стрела вирила јој је из груди. Пала је оцу на руке, ја сам плакао, а она је шапутала:
Људи на гвозденим коњима... Са крстовима на грудима и штитовима... Извлачили су нас из изби... Стража је спавала... Псе су потровали још ноћас... Клали су нас као стоку... Оборили Богове, запалили... Мало нас је побегло, нису се трудили да их гоне... Пре него што су напустили село, њихов вођа, Чернобог му кости глодао, пропео је коња и на словенском што смрди на немачку проклетињу извикнуо из свег гласа:
„Пагани словенски! Срећан вам ваш Коледо! До овог датума следеће године ви ћете сазнати како се слави Божић! Послаћемо вам мисионаре. Онима који су преживели. Уколико поново дигнете своје дрвене богове, милости неће бити ни за кога. Чули сте ме. Христ вас благословио! Бар ове преживеле, остали горе у паклу... До следећег пута...“
Мајци је линула крвава пена на уста, отац је плакао као дете у колевци, стежући је у наручју. Ја сам окренуо леђа селу, одбацио дрвце, узео очев тешки топор и кренуо кроз негажени целац. До хришћанског града, да принесем жртву за Коледо, браћо и сестре. Знам једино да ће ме ускоро видети сви они које сам икада изгубио, и мајка ће ме чекати кад будем стигао, а биће тамо и наши Богови. Загрлићемо се, Богови и људи, и славићемо празник младог Сунца до краја времена.

Birači u Africi.

Poseban sto na svadbama, rođendanima, krštenjima i ostalim veseljima za kojim sede samo najstariji članovi porodica. Posebno odvojen, na idealnoj udaljenosti od promaje, glasne muzike, pijanog kuma i onih bučnih čupavaca što tresu glavama i puše sumnjive cigarete. Iz poštovanja.

U narodne mase poznatiji kao :"Posla mi voda na usta".
Uglavnom se koristi kada vam neko pravi zazubice.

Ortak koji u svakom trenutku zna koliki je račun na kraju. Nije bitno da li je popio 1 ili 11 piva. Unapred omražen od strane konobara.

Simbol za šupak koji ćeš dobiti ako ne obratiš pažnju na ovaj simbol i ne pročitaš sitna slova.

Veoma loš pokušaj vađenja pred drugarima za roze majicu koju ti je devojka kupila i naterala te da je obučeš, a ti nisi imao muda da joj kažeš kako si ti muškarac i da muškarci ne nose stvari roze boje.

Nosiš neku izrazito hipstersku, žešće pozersku ili gej odeću, koja ti se u stvari sviđa, pa kad neko krene da ti sere, uvek imaš izgovor. A ako devojke nemaš, pristiže keva u pomoć.

Konstatacija u situaciji kada vidiš dvije ribe, plavušu i crnku, a pri tom je plavuša bolja riba.

Журка на којој се већина девојака убије од алкохола.

Rusi su bili najveće pičkice među slovenima.Dok smo mi otišli na zapad i ratovali sa raznoraznim govnima rusi su otišli u sibir da lade jaja na minus četrdeset i pritom istrebili polarne medvede

Onaj miris koji vam se širi iz gaća jer se niste kupali nedelju dana.

Osnovni afrodizijak u osvitu čovečanstva.

Прилично савитљива. Толико савитљива, да се запиташ да ли си јој заиста потребан, јер имаш утисак да може саму себе учинити срећном кад год пожели. Она не седи као сав нормалан свет, већ околини излаже своје табане на начин који ни најискусније ортопеде не оставља равнодушним. Она сем тога и медитира. Дише на неки ултимативно зајебан начин, мислима контролише рад својих унутрашњих органа, каналише проток енергије кроз своје чакре, и усмерава крв из ножних прстију право у мозак. Једном речју, иде ти на живце. Кад се после 10 сати пробудиш искривљен, укочен и уморан, она ће те питати да ли и ти желиш шољу њеног усраног жуто-браон напитка који узима свако јутро у шест и десет како би спорије старила.

Izraz koji, osim što vređa, ponižava uvređenog. Krajnji stepen ponižavanja sagovornika nedostojnog da sa tobom deli opštinu u kojoj živiš. Daje mu do znanja da nije ni za kurac. Ako se uputi ženi onda je fatalit.

Najmlađe dete u porodici, obično treće po redu, čija je jedina svrha postojanja da ide starijim roditeljima u prodavnicu.