Rođaka srpskog sina Fudbala. Razlog je mnogih presečenih vena, prodatih kuća i automobila, kao i ostavljenih žena.
Kad se rodila, bila je lepa beba. Kao i njena sestra Partizanka. U početku su bile u odličnim odnosima, čak su i delile momke, ali vremenom, kako to obično biva u tinejdžerskim danima, su se udaljile i postale suparnice. Ali o Partizanki nekom drugom prilikom.
Razvijala se u pravom smeru. Bila je dama, svi su je voleli i poštovali. Gde god se pojavi svi bi gledali u nju. Sijala je. A što je tek plesala... Igrala je kao niko. U svojim najboljim danima je tako vezla da su mnogo stariji plesači i igrači samo mogli da gledaju i da se pitaju kako to može. Kako jedna Srpkinja može da pleše kao da je sa Kopakabane.
Privukla je na sebe pažnju, slavu i novac. I najveći uspeh je ostvarila 91. kada je postala mis sveta, a pre toga i Evrope.
A onda... Rat. Nije joj lako pao. Bila je uzdrmana. Odlazili su prosci, gledaoci, a sa njima i njena igra i talenat. Nije imao ko da je gleda. Stare cipele su se izlizale, od plesne kraljice ostala je samo priča. Uspela je uz pomoć njenih vernih fanova da se više veštački održi na sceni. Kao na aparatima. Trudila se, nije joj bilo lako. Imala je srce. Znala je ponekad da pokaže onaj stari sjaj. Ali nikada to više nije bilo to.
Mnogo puta se poslednjih godina udavala i razvodila. Pala je na niske grane. Ostalo je samo sećanje i uspomena na neka lepa vremena. A sada... Nadaju se svi, da će jednog dana opet zasijati, uzeti one prašnjave zlatne cipele sa kraja prošlog veka, obuti ih i zaplesati. Baš kao nekada. I da će je opet svi gledati.
Jednog dana...
gospoda
4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.
Dve fraze raširene medju naškom populacijom, koje u potpunosti i do tančina opisuju karakter prosečnog i nadprosečnog Srbina, a nadasve tvrdoglavost i uverenost da smo vazda u pravu...
Primer 1:
A: "Živojine, kud si poš'o sa tu motiku u njivu, vidiš da će oluja d' udari!?!"
B: "Ko ga jebe, Milutine, mora da okopam malo!"
Nastavlja Živojin ka njivi, nebo se namrčilo k'o da će govna da padaju, a ne kiša. Seva na sve strane, grmi k'o da pucaju topovi na Tekerišu, Živojin se ovlaš prekrsti i reče "neće valjda?" Svetlo mu obliva lice i sledeće čega se seća jeste da leži u bolnici, oko njega sokovi i ostale pizdarije koje nosimo kad idemo u posetu, a pored njega uramljena rubrika iz "Blica": "Seljaka umalo ubio grom u polju, komšija ga odvraćao od ludosti!"
Primer 2:
Tekma reprezentacije protiv Tunguzije. Ekipa sedi, cirka pivo i glumi selektore:
A: "Odbrana! Alo bre!?! Vraćajte se nazad, mamu vam jebem! Prati fudbalera, siso!"
B: "Brate, iskuliraj, ko jebe tog igrača, vidiš da nema ni ime na dresu, znači - nebitan. NAPAD, ALO!?! NAPADAJ!"
"Nebitni" seče pas, grabi napred k'o poreznici da ga jure, naravno od odbrane ni traga ni glasa.
B: "Neće valjda... Neće valjda!?! Alo, odbrana!?! ALO!!!"
Pljusnu takva golčina, bomba, da bi Siniša rek'o "palim gajbi".
B: "Ma, daaaaaj, u pičku materinu i ovi retardi i sve u kurac!"
A: "Ma ko ga jebe, brate, čupaćemo se u poslednjem kolu, opušteno..."
Borba inovativnih i originalnih ljudi da na najbolji način predstave svoju zemlju u svetu interneta.
Javnost u Srbiji je bila šokirana kada se na internetu pojavio klip pod nazivom ˝Americans are NOT stupid˝ ( http://www.youtube.com/watch?v=fJuNgBkloFE ), pa je nekolicina inteligentnijih došla na ideju da dokažemo svetu da ni mi nismo glupi ( http://www.youtube.com/watch?v=sX5mX_m1odU ) . Mnogo je ljudi učestvovalo u anketi, a najbolji su izabrani. Bravo!
Kada se napijete toliko da opijanje nastavite u potpuno nepoznatom društvu sastavljenom od takođe jedni drugima nepoznatih ljudi spojenih alkoholom.
Razlog za ostavljanje debilnih komentara na banalne vesti novinara koji pokušavaju da prodaju novine ili šta već. Možda im je dosadno pa žele da se smeju likovima koji to komentarišu.
D'ALESANDRO U PARTIZANU?!?!?!
groblje_do_groba: AAAA cigani nemožete da sponzora do vedete a nama dolazi ovaj majstor smešni ste a tek basket i vaterpolo.......
(gramatičke i pravopisne greške su namerne radi pravog doživljaja definicije)
Venčanje u Kraljevu, od tri dana za trista gostiju i sa tri muzike pod šatrom koje se menjaju čim neka baldiše od sviranja.
Ispečeno je 10 svinja nazimica i 12 ovaca jalovica, povrće i vitamini postoje samo u obliku dekoracija za meso, rakija je punoletna i sa trostrukim vencem, a pivo se dovozi traktorima.
Sve duge cevi kod svatova su podešene na rafalnu paljbu, dok se kratke isključivo koriste kao dirigentske palice za muziku.
Torte služe za to da ih jedu one babe koje nemaju zube.
Mlada je trudna i maloletna, a mladoženja ima Golfa III TDI i tatu u Nemačkoj...
Jeb'o ti Kejt i Vilijama...
0,5-1 ‰-amater nivo
Ovo je više brukanje nego sto se može nazvati pijanstvom.Popio si dva piva, uhvatila te murija, kukaš kud ne popi bar više.Mnoge bi bilo sramota da im u prijavi piše samo 0, 6 ‰npr
1-2‰ medium
Nivo rezervisan za pubertetlije-početnike na punoletstvima.
Dvojica se vraćaju zagrljeni:
-Doootakooo sam dnoo životaaaaa!!!Brateee koji si ti car!Svi ostali su pičke al ti si moj brat, nisi sisa kao oni !E zato te volim, zato ovo moramo da ponovimo!Sad ću za mog brata da okrenem znak stop kontra!
2-3 ‰profi
Nivo karakterističan za svadbe i ispraćaje.
U restoran od nekud valcer hodom ulazi upišan lik.Polako mu odbijaju poslušnost osnovne motoričke funkcije.Služi ga još samo ruka kojim gura hiljadarke pevačici u sise dok desnim okom amblenduje šurnjaji.Mlada i mladoženja su odavno u drugom planu.Deca ga snimaju telefonom za you-tube.
preko3,5‰ master
Starog oca u 4h ujutro iz sna je probudilo neko melodično zviždanje koje se ponavljalo.Ustaje uplašeno, odlazi do dnevne sobe gde zatiče sina jedinca kako sedi na laminatu pored svoje povraćke:
sin:Pa de si bre Mr Proper zovem te pola sata!?Aj ne bilo ti zapoveđeno, počisti ovo da ne vide matori.Ja odo da prilegnem malo nešto sam sav ko kurac!
Kada vas neko prekida u gledanju pornića.
Kada odeš na neki skup ( žurku, proslavu, slavu, pijanku 'nako...) i vidiš da je društvo dobrano zagrejano, a ti trezan. Da bi ih stigao u pijanstvu, jer što da njima bude bolje nego tebi, daješ sebi prejak for, duplim vinjacima ili brzinskim ispijanjem nekog drugog pića.
U 95 % slučajeva sve se završi izvrćanjem sadržaja želudca i glavoboljom narednih nekoliko dana.
Kelner : - Šta je sa malim Mikijem, pre sat vremena je došao trezan, a vidi ga sad?!? Skino se golišav i skače po bilijaru?
Đura : - Još je zelen, dao sebi prejak for da stigne ekipicu, pa ga preteklo piće.
Drugari iz srednje škole, dobri učenici, perspektivni momci. Bili zaljubljeni u Zvezdanu, najbolju ribu u kraju, priča se da su obojica bili u vezi sa njom. Ekipa iz kraja je više volila Pericu, imao dobre fazone, pričao dobre viceve, dok su Dekija uvijek smatrali štreberom. Elem, došlo vrijeme za fakultet, otišli studirati u veliki grad, Deki kod starijeg brata Mihe , upisao medicinu, a Perica ostade sam, upisao i on kao nesto Pravnog. Našli i prve ribe na faksu, Deki smuvao neku Lacku ,solidna treba, a Perica navatao najbolju ribu u gradu, svi su pričali o tome. Studentski život je kod Perice uzimao danak, najbolja treba ,žurke, malo sna, a Deki nije mogao nikuda, samo knjiga, jer je bio pod Mihinom kontrolom. Nije prošlo dugo,skonta Perica da njega mala dribla a ne on nju, raskinu, poslije našao neku švabicu, pa grkinju, nikako da se smiri. Deki se u međuvremenu oženio sa italijankom srpskog porijekla Interkom Milanović, izrodili djecu Skudeta, Kup a prošle godine dobio ćerkicu Lišu, vele mala klempava k'o Dambo al' je Deki najviše voli. Postao Deki hirurg, obavlja najteže operacije. Vratio se Perica u svoju varošicu, u gradu pun kurac pravnika, nema posla, navata ga neka Jagodinka Palmić na bebu, a ima zajebanog očuha Dragana Markovića, i morade Perica u brak sa njom, nema druge. Dođe Perica nekad u kafanu pa kad čuje "Devojku iz grada" od "Slavuja iz Mrčajevaca" otvori se jadan, ma živa duša. Kaže :"Sretnem nekad Zvezdanu, malo je oronula, izgleda k'o posrnula kraljica, al' još ima sjaj. Ja sam igrao za raju, a Deki nije zanemario taktiku. Moj ti druže, ne voli ti život driblere, jebi ga"
Opravdanje alkoholičara-pripravnika nakon sinoćne pijanke i prekida filma...
"Ma ne znam šta mi bi.Jes,popio sam kilo rakiju al sve bi bilo okej da nisam izašo napolje.
Tad me preseče ladan vazduh."
