To je nešto u šta su se pretvorili nekadašnji kul crnci, crnci koji su imali kosu, oblačili se pristojno i stvarali divnu muziku pedesetih i šesdesetih godina.
To je nešto u šta su se pretvorili oni divni, nekada potlačeni, ljudi koji su se hrabro borili za svoju slobodu i prava na čelu sa Martinom Luterom Kingom.
To je sada onaj polusvet što živi u Amerikama, brije se na ćelavo, nosi gaće na pola guzice, nešto nerazumljivo i brzo priča uz neku vulgarnu muziku. Pičke, kola, droga, pištolji. Potrošački produkt Holivuda. NBA. Snaga, skakanje, sirovina. Hip-hop. Sida. Idiotski humor. Ciganisanje u apsolutno pežorativnoj konotaciji.
Plače mi se kad vidim u šta su se pretvorili unuci Majlsa Dejvisa, Lija Morgana, Koltrejna, Martina Lutera i mnogih nebrojanih čija imena i ne znam.
Za razliku od srpskih Cigana, sa kojima bih (a već i jesam) u kafani sedeo, po američkim bih se sa zadovoljstvom popišao.
posnazajednica
Mreža koju posebno volim jer kad sam na njoj Novak Đoković mi zvoni na interfon i bole ga kurac i smara me da idemo da mrljamo koks iza arene i da plašimo babe na jacpi.
ZVRRRRRRR
-halooo
-BRATEEEE NOVAK OVDE, JAO JEBOTE AJ IDEMO GAELU NA GAJBU
-novače dobar si ti i sve to, al spavam brate...radim za dva sata
-AJ PLAŠIMO BABE BRATEEEEEE!!!!
Osnovni princip rada prosečnog Srbina. Ili pukovnik, ili pokojnik. Jebo sredinu, krajnosti su do jaja.
Proizvoljni Živadin sklapa regal. Kao i svaki domaćin, malo-malo se na dnevnoj bazi zavlači u podrum-radionicu-garažu-šupu da nastavi rad na svom remek-delu, regalu od dasaka nađenih kod kanalizacionog kolektora, lično recikliranih i brižljivo očišćenih od razne kake. Sve strogo po merama, triput meri, jednom seče bošanstvenom ubodnom testerom za koju nije kupio nove listiće otkad je Momo Bulatović u osmoletki pustio brkove. Trakasta brusilica i pištolj sa akrilnim lakom se tri puta smenjuju uz pažljiv rad njihovog vlasnika. Posle sušenja, saziva se familija a njegovo čedo konačno može da se uspravi.
Međutim, čedo se ruši, a nakon iskazane neverice Živadin uz glasno jebanje sunca u pičku pridiže regal. Tamo gde je stajao levi prednji nogar gura siporeks, a tamo gde su stajali oba desna nogara, bife sa otvaranjem na kip i Šešeljev portret u duborezu sada nema ničega, pa Živadin oduzima babi štaku uz njeno glasno neslaganje sa patosa i njome potkočuje desnu stranu, izmakne se, pogleda i kaže: "KO ŠEĆER!"
Urođenih 0,5 promila alkohola u krvi
Osoba koju navodimo kao primer kada želimo nekome da kažemo da o određenoj temi nemamo apsolutno nikakvo mišljenje.
-E, kakvo je tvoje mišljenje o brazilskoj autoindustriji?
-Pa...to ti je meni kao Dejan Cukić...
-Pa šta ti to znači?
-Nemam neko mišljenje o tome...
I stvarno...pitajte nekoga šta misli o Dejanu Cukiću...većina samo slegne ramenima...niko vam neće reći da ga mrzi, ali niko neće reći ni da ga gotivi...
Često kod starijih osoba, naročito baba.
- Jeli, sine, a zašto onaj tvoj drug ima onako crvene oči?
- Ma drogira se, baba, drogira se...
- Jubožemeoprosti (u isto vreme se prekrsti).
Grupacija grlatih ljudi koji pevaju o povratku u rodno selo kod stare majke, a mole Boga da se nikada tamo ne vrate.
- E...što bi' se ja vratio u rodno selo, tamo stena, tamo izvor, milina...
- Pa možeš sada da se vratiš, stanje se smirilo, izgradili kuće tamo.
- Joj, kako bi' se vratio, al' ne daju dušmani...
- Pa možeš bre, tvoje selo izgrađeno, imaš kuću tamo!
- E, šta ti je život u tuđini, nigde nikog svog. Idem ja sa mojim zemljacima da zapevam o tome kako ne možemo da se vratimo u rodnu grudu...
Zemljuša, prašinarka. Okoreli vid ljane, u osnovi obična krezava brašnjara, namazana zlatnim nijansama koje dodatno ruže njenu primitivnu pojavu. Odlikuju je nišanjenje u pravcu najzajebanih meta i nerealno mišljenje o sopstvenom postojanju.
Tupog pogleda, kmetovskih crta lica i poganog jezika. Kćer nju primitivsa, ili plod odnosa između priplodnog vepra i kasirke iz samoposluge "Gorica", smrad i trulež koji se krije ispod njene školjke, ne uspevaju da uguše ni svi ti parfemi, đinđuve i mirišljave amajlije. Svakim gestom i udisajem sere enormnu količinu najštrokavijih govana po idealu žene.
Sve da nikada nisi imao devojku, ukoliko te primeti sa takvom, majka bi ti najradije gnevom nadahnutim šamarom preko face odradila vazektomiju i izazvala karcinom testisa, dok bi te ćale izbacio napolje, tako mu ciganske krune iz Barija.
E, kevo, Marija i ja završili sa jebačinom pa sad idemo da sunemo šinu dsa i neku flajku Međeđe krvi.
- Okej, samo obuci tu debelu jaknu, hladno je, i nemoj više da si mi dovodio u kuću ovakve raštimovane ljančesterke, da ti ne bih počupala sva ona govna oko kompjutera i skotrljala ih u Rakovicu.
Važi, ako budeš išla do Maksija kupi mi onaj pikant senf, znaš da samo u njega umačem viršlu. Ćao!
- Ćao pile majkino!
Kad šest turbo pevaljki u nekoj emisiji petkom popodne kritikuju trenutni sistem vrednosti našeg društva.
To je kao da se iskenjaš, pa smaraš wc šolju što smrdi.
Svadbeni funkcioner, ukras svake svadbe.
Pošto gosti posedaju i posluži se aperitiv, a pre nego što dođu mladenci i posluži se predjelo, muzika odsvira "Reših da se ženim dok sam jošte mlad" pa zatim krene u veselijem tonu ("Danas majko ženiš svoga sina", "Svadbeni venac", "Neka peva ova kuća") kada se najslobodniji gosti hvataju u kolo sa dostojanstvenim osmehom na licu. Kolu se priključuju i ostali gosti, a muzika svira brže i brže sve dok ne zasvira "Moravac". Tu nastupa kolovođa đavo.
Na prve taktove "Moravca" salom za venčanja se prolomi urlik "IJAAAAAAAAAAAAAOOOOOOO!", svatovi se okreću i traže izvor i otkrivaju ga u čoveku sa obe podignute ruke uvis. Čovek preskače sto, suverenim koracima prilazi kolu i hvata se na čelo. U tom trenutku menja se njegova fizionomija: hipnotisanog pogleda, ispravlja se, glavu zabacuje unazad, slobodnu ruku smešta iza leđa ili se hvata za rever i nabacuje dostojanstven osmeh. U početku znalački sitno veze nogama da uhvati zalet, a kada Kićo Guerini oplete "Čokoladni voz" ili "Mitraljez kolo" počinje da drma glavom, ramena okreće u trenutnom smeru kretanja kola, a nogama podražava Majkla Džeksona iz vremena dok je "Bad!" bio svetski hit. Tu ustanovljava da ostatak kola ne može da ga prati, pa se izdvaja i staje na sredinu i nastavlja da samostalno prepliće za primer, a ako neko i pokuša (pa čak i uspe) da ga prati, kolovođa đavo donosi stolicu, penje se na nju ne prestajući da igra i okreće noge oko nje u maniru iskusnog akrobate. U tem muzika zasvira tuš, predjelo se posluži, a kolovođa usijan odlazi na mesto, naručuje vinjak i pita prvog do sebe kad će više ti mladenci, jebo im pas mater.
Srpska akademija nauka i umetnosti. Nezvanično, Veće staraca kome ne može pristupiti niko ko nema najmanje 120 godina, disidentski staž iz Titovog doba i ne bavi se ozbiljnim naukama (npr. kreativna istorija, kreativna geografija) i ozbiljnim umetnostima (npr. bidermajersko slikarstvo, epska književnost - film nikako!). Naši najveći umovi i nacionalni radenici se okupljaju u ovom zdanju, hermetički zatvorenom da promaja slučajno ne desetkuje članstvo i bira svog predsednika i pri tome se igraju partizana i četnika, pa ga ipak izaberu. Priča se da ova institucija ima određene poslove i zaduženja, ali niko ne zna koja, pošto niko nije video da Akademija išta radi.
Laž kojom se veliča onaj koji je priča. Uglavnom providna k'o rudarske čarape, ali zato ima majstorski zaplet. Jedan od žanrova u književnosti.
Uglavnom svako selo ima po jednog zvaničnog lažova.
Priča Joso:
Sećam se ja, sedamdestreće rešio drug Tito da dođe u Kraljevo da poseti radni narod, a i ovi iz Komiteta organizovali, postavili crveno tepikče, došo narod, pioniri sa zastavicama i cvećem, jednom velikom dadoše i kitu da preda Jovanki, pa i ovi moji iz Magnohroma da dočekaju Titu, bio on šeset i neke kod nas, potpiso se u knjigu gostiju, našali se tom prilikom i ode. Svi slegli tamo, ja reko - dal da odem, pitam ženu, ona nešto poboljeva, neće, sednem u fića sam i ajde. Tek što izašo na Kamidžoru, kr kr, stade auto, aj dupalim, kr kr, neće. Izađem napolje, dignem haubu, tu jebem ti božu kantu, šta je bilo, ventil, a u pičku materinu, neću da stignem na vreme. Mislim se ja, dal da guram, dal da zovem sestrića, a jebem ti, kad naiđe limuzina od Vitanovca, stade pored mene a izađoše drug Tito u beloj uniformi i Jovanka.
- Šta je bre, Joso, šta ti je s kolima, jel presiso, oćeš limuzinom s nama?
Meni bi neprijatno da se vozim s njima pa reko:
- Ma taman posla, druže Tito, nego ventil zajebava.
- Kaki ventil - zavuče on ruku u džep - evo ti deset ventila!