U akcionom filmu „Razbijač“ sa Staloneom, Veslijem Snajpsom i Sandrom Bulok, glavnog junaka Džona Spartana odmrzavaju nakon nekoliko decenija snežne robije ne bi li uhvatio pomahnitalog i izblajhanog Blejda. Džon se budi u svetu koji se potpuno razlikuje od onog koji ga je pospremio u zamrzivač kao da je u pitanju prasica koja ni oktobar nije dočekala. U tom su svetu svi nasmejani i veseli poput hipika, iako niko živi ne duva, jer je mara zabranjena. Baš kao i alkohol i so. Tamo se ni ne ljube. Niti se jebu. I što je najbitnije - nema vece papira. Oni koriste TRI ŠKOLjKE.
Nakon svakog gledanja ovog remek-dela filmske umetnosti, moju balavu pamet mučila je misterija tri školjke. Danima je klinačka mašta bezuspešno pokušavala da dočara smislenu upotrebu školjki u održavanju higijene u oblasti prkna. Ta nezamislivost terala je nakon par dana na dizanje ruku od ovog problema.
Do sledećeg emitovanja... (sva sreća, pa izvesna televizija nema tendenciju višestrukog repriziranja)
Slengovski potencijal krije se u Staloneovom odbijanju da nauči kako se koriste tri školjke i inadžijskom korišćenju hartije, uprkos podsmehu okoline.
- Brate, 'es ti to otkuc'o seminarski na kucaćoj mašini? - Ćale mi kucao, nisam imao vremena. A za njega ti je komp tri školjke, odbija da mu priđe otkad je polomio tastaturu u pokušaju kucanja.
Ne daj Bože nikom! Kletva najgora. Vuče ti se oko noge non stop, kada ga vežeš ubazdi se, leti nema šorca, kada hoćeš da pišaš u WC- šolju to moraš da radiš sa stolice. Mada se ja snađem, uzmem obmotam ga oko vrata i moja drugarica sa grafičkog dizajna ga oboji u boje afričkog pitona pa palim ljude po gradu. Sudbina je okrutna prema ljudima kojim je poslala ovakav poklon.
A i jedino Vendi ako bih uspeo da plodim njime, i pokoju kravu.
- Ne pitaj ništa, bio sinoć ne kružnom toku i navatao neku kalafonku... Jebem joj mater blesavu, mindžu nije obrijala kao šmirglu da sam jebu plus me ojadila za tries' jevreja i marnula novčanik... Bobinger mi sav odran!
Totalna suprotnost Miloševićeve odbrane, dok se tamo okrivljeni trudi da umrtvi slučaj, ovde imamo situaciju gde okrivljeni pokušava da sve oko sebe što pre ubedi da je lud, čak šta više, ponašanje okrivljenog evoluira od ludog ka još luđem iz pitanja u pitanje. Polako ili sigurno, okrivljeni dovodi sve oko u pitanje da li su i oni sami normalni. Odbrana radi po principu što luđe, to bolje.
Sudija: Gospodine Brejvik, čuli ste optužnicu, izjasnite se. Brejvik: Trava je zelena, traktorista tera kombajn po minskom polju, ja sam KOSAČ, ja sam samo KOSAČ, Boban mi reko da sam KOŠAČ, dece mi imoje, perike, svuda oko mene perike, krmeljiv čovek sa perikom, gde su mi SLINE, nemam SLINA, uvek sam imao SLINE, Oću da guram stolice, ove stolice nemaju točkiće. Sudija: Gospodine Brejvik, uozbiljite se. Brejvik: Mali ker, mali ker, kobaja, velika kobaja, čupam nokte, svima čupam nokte, jebem Angelu Merkel, JER SAM TAKO U MOGUĆNOSTI. Poslaću joj Đoluba da joj kaže da sam u mogućnosti, krava, seda krava, Veljina krava. Sudija: Kakva krava gospodine? Brejvik: Ma ona Del ponte.
Otac: Sine, gde su mi pare iz pantalona? Sin: Neam pojma ćale. Do sada sam ovaj, kosio travu u dvorištu. Otac: Alo Brejviče, ti ostavim jedan avans pa da razmišliš još jednom. Ti kosio travu, pu pička ti materina!
Najveći nivo smorenosti koje jedna osoba, najčešće muškog pola i najčešće bez interneta može da poseduje. Igrica može da bude bilo koja podesna za tu upotrebu, ali su najčešći PES, NHL, NBA, Virtua Tennis i slične. Tako jednog dana kad te smori i osma epizoda iz desete sezone Saut Parka, jer si je milion puta gledao, padne ti opet na pamet da radiš ono što si i ranije radio: Daj bre, da na PES-u napravim moje ortake iz kraja kao tim pa da igramo s Barselonom kao šatro. Mada neko nema ni toliko ortaka, pa uzme i sam se napravi, a možda i dedu Milutina, i ubaci se u Barsu, na mesto Mesija i Pedra i bije s dedom u tandemu.
Ahahahahaha, kako sam napravio Cou, pojeo sam ga, dobro stamina 93, majke mu ga debele, ovamo...šta je bre ovo Jaw???ahahahahaha +7, brada ko u Dićte, jebote...dobro, znači sad ja, da stavim neke kulj cvidže, kstrae, dribbling speed 99, hihihihi...ahahahahaha, jao Bane, kakve dredove sam ti napravio, curved, +7...ahahahaha...
(malo kasnije)
Ahahahahaha, care, pa ti si car, Zmijo, sve sve, ali kako si uspeo šajkaču Mometu da staviš...ahahahahaha...E mogo si šut bolje da mi napraviš, menjaj to odma...99!
Fraza koja se koristi kada nešto jednostavno moraš da uradiš. Da, jeste teško, i da, možda se graniči sa glupošću, ali da bi sutra mogao da se osmehneš sebi u ogledalu, ipak ćeš to da uradiš.
- Brate, pogledaj kako devojka prelepo izgleda! - U jebote, ubacujem je u drk memoriju. - Odoh, ja moram da joj priđem. - Čekaj čoveče, pogledaj koliki je onaj lik pored nje. - Tebra, možda joj je drug, a ja ako joj ne priđem neću da poštujem sebe ujutru. - Ej, u pravu si, boli te kurac!
Izuzetno pažljivo, po za sada nepoznatim standardima, birana grupa tinejdžera koja bi trebalo da predstavi kako izgleda život jednog prosečnog srpskog klinca, kao i njegovu radost kada se sretne sa dotičnim proizvodom. Međutim.
Ni traga od toga. Reklame su kopirane direkt iz Amerike, ne same lokacije, jer nisu snimane na Menhetnu ili u srcu Londona, nego su stvarno snimane kod nas, ali tu sve što je realno prestaje, a pojavljuju se čudno čupavi klinci obučeni u neke dukseve na kružiće i razne gluposti, gomila skejtera iako klinca na skejtu nisam vid’o cirka deset godina, Džastinbiberoliki klinci sa istom onom devojačkom frizurom i plačipičkastom facom, kakvi ne bi opstali ni trideset sekundi u prosečnom odeljenju sedmog razreda u našoj zemlji i na kraju je sve to začinjenom nekim malim crnčićem, koji ne vozi skejt, ali ga uvek zagrli neka klinkica koje sve, uzgred budi rečeno, izgledaju potpuno normalno, osim što ih nalaze sa nekim najnevinijim seks-ću-imati-samo-sa-drugaricom-i-to-u-četrdesetoj facama.
Naravno, ovaj tip reklama ne bi bio potpun bez nekog tehničkog dostignuća koje je trenutno u trendu i njime se slikaju, uvek perfektno, ludo, flafičasto namešteni kada onaj koji slika i deluje totalno gej, škljocne.
Smoki je smoki i ješću ga kakva god da je reklama, jer zakiva kol’ko je dobar, a vi što pravite čokoladice potrudite se da te čokoladice budu malo ukusnije i uložite kintu na tu stranu, a ne na ove baršunaste reklame o nekoj nepostojećoj generaciji Emo-gej klinaca u Srbiji jer kao i kod piva, ako vam je proizvod sranje džaba vam reklama.
Blago našminkana, odmorna klinka se kao budi u krevetu. Na zidu je par postera, Džastin Biber naravno, tu je neki maneken koji je dig’o jednu ruku, stavio je onako iza glave na teme i flešuje nadrkano svojim obrijanim pazuhom. Tu je i Nole na zidu. Urla. Opet je jeb’o Nadala.
Na stolu je lap top, fejzbuk upaljen naravno. Počinje pesma „Mladiću moj“, ali neka malo izmenjena verzija. Ona ustaje, pogleda u ekran i vidi da ima poruku od Džastinbiberolikog klinca sa slikom na kojoj namiguje. „Leti, leti leti SMOKI“. Fora slogana je kao u tome što je leto, pa kao leti i to. Pravi začuđenu facu i u tom trenutku soba se malo zamrači. Dotrčava do prozora i vidi nešto ogromno kako leti. Hvata neki tač-skrin telefon i izleće napolje gde je onaj klinac sa fejza već čeka, znajući da će da izađe i kreću da trče za neidentifikovanim letećim objektom. Pored njih proleću dva mnogo kul klinca na skejtovima, duge kose, uredno sređene kod Mikija Panjkovića i rade neke forice koje u Americi rade već u predškolskom. Trče dalje, kada se pojavljuje mali crnja, al’ ne neki onaj normalni niger crnja, već neka kokos verzija, skoro beo, vilenjačkog izgleda, obučen šljampavo. Pozdravljaju se sa njim, onako crnački sa nekim kao pokretima glupim i tu dotrčava još jedna drugarica ista kao i ova s početka, al’ ima kosu druge boje. Kreću svi zajedno da trče.
Sada tu trči pedeset nekih takvih klinaca. Prate senku i gledaju gore. Neki klnci voze rolere, jedan je na trotinetu, a tu je i onaj emo-gej klinac, slika ih sa tabletom, proleće neki klinac na skuteru, ima šal koji se viori i vozi neku klinku istu k’o one dve samo ima majicu druge neke boje. Proleću pored babe i dede koji sede na klupi i rasteruju im golubove koje su ’ranili i onda ih oni gledaju nekim prvo blago prekornim pogledom, pa se ipak nasmeju. Na mlađima svet ostaje.
Odjednom leteći objekat staje. Kamera se lagano podiže i tu shvatamo da to leti ogromna kesa smokija. Čuje se karakteristični zvuk otvaranja kesice, smoki počinje da leti na sve strane. Niotkuda se pojavljuje neki DJ koji je izgleda na leđima vukao svu tu opremu, svi počinju da igraju uz neki dens-haus u pokušaju izmešan sa „Mladiću moj“ (nije pesma o Ratku Mladiću prim.aut.), glavni akteri đuskaju do jaja, posebno crnja. Čak i baba i deda kojima su rasterali golubove igraju u stilu šezdesetih. Čuje se hrskanje smokija.
Sportska veština u kojoj su Srbi svetski prvaci i koja u svakom sportu u kom se takmiče zamenjuje znanje, veštinu, fizičku spremu, taktiku i borbenost.
- Čekaj, ako mi pobedimo Hrvate, a Belgijanci igraju nerešeno sa Makedoncima, onda u sledećem kolu mi moramo da igramo barem nerešeno sa .... - Ne, ne, ne, mi moramo da pobedimo Kroate sa bar 3 gola razlike, ali da damo ukupno 7, a u tom slučaju Belgijanci mogu i da tuku Makedonce, ali sa najviše jednim golom razlike i da ne daju više od 3. - Stani, a ako mi igramo nerešeno sa ujacima? - Onda Makedonci moraju da dobiju Belgiju sa 13 golova razlike, a mi onda moramo da tučemo Vels barem sa 5 golova. - Momci, šta mislite da počnemo trening? Mislim, sutra igramo odlučujuću utakmicu, odraće nas ako prsnemo na Maksimiru. - Čekaj, šefe, razrađujemo strategiju. - Je li, šefe, je l` sam ja dobro shvatio ovo što mi pričaju? Ja, znači, sutra moram da primim 3 gola minimum, ali tek kad damo 12 komada? - Jeste, ali samo ako Velšani izgube sa 4 razlike, ali ne brini, ja ti javljam sa klupe kad da počneš da primaš.
