Dan je bio sasvim solidan za odmaranje duše. Dobio slobodan dan na poslu, ispitni rok je daleko (bar se meni tako činilo), uglavnom, sasvim korektno jutarnje čiliranje. Našao sam neku super vocal trance stanicu, ispred mene lista, pepeljara i neka jebeno dobra kafa. Jebeš mi sve, dugo nisam skuvao tako dobru kafu, što bi moja baba rekla, mož' se ženiš odma'. Vršio sam statistički proračun druge lige Španije, kad-kad pogledao klip „Nesam školovala“ i malo-malo citirao čika Jocu, diplomiranog kladioničara i seksologa. On je imao jednu jako dobru rečenicu, a to je „Žene se pipaju, a lista se gleda“. Meni je taj citat bio deo rituala pre svakog odigranog tiketa. I mogu se pohvaliti da ima nešto u tome. Tu harmoniju je poremetio moj drugar, večito uspaničen po pitanju devojaka...
...............
-'de si, bratić?
-Evo pokušavam da snesem jaje... što pitaš?
-Daj, ludaku... budi bar jednom ozbiljan... trebaš mi k'o hleb..
-'ajd bani, kod kuće sam... čim se javljam na fiksni...
.............
Spremio sam se psihički za ulogu savetodavca iz oblasti muško-ženskih odnosa... Ipak jebiga, zna se ko je prvi u'vatio devojčicu za dupe u četvrtom osnovne, a potom cele nedelje bio redar za kaznu! Jebem je usta...
............
-E, maćori... sanjao sam noćas da kupujem Pavlovićevu mast... to je sigurno znak da moram da se ženim... šta ti misliš?
-Bratić... ja konstantno sanjam Selmu Hajek, pa se čak nismo ni upoznali, to jest, nije ona mene, ako me razumeš...
-Vidi, debila... ozbiljno ti pričam... 'ajmo po Natašu u Donje Lipare...
-Boktemazo... Donji Lipari... ja iz Beograda da se cimam tamo negde... Je l' bre, to me ložiš il' si ozbiljan?
-Smrtno! Samo moramo da se naoružamo... Ćale joj vojni veteran, a ne voli me nikako... prošli put me gađao iz samostrela.
-Ok... idemo... Sprem'te se, sprem'te, Četniciiiiii...
-Jebeš mi sve ako si ti normalan...
............
Naoružali smo se do zuba. Sa tavana smo do'vatili neke familijarne uspomene na Balkanski rat, ali je i dalje bilo u top formi. Sve smotali u ćaletov džak kojim obmotava prase kad ga ispeče i krenuli putem Donjih Lipara...
............
-Matori, na moj znak vrši taktički upad, kao ono SAJ na ju ćubu...
-Buraz, je l' ti vidiš da je njoj ćale lovac? Eno deset goniča puštenih u avliji...
............
Naše domunđavanje prekinuo je lavež pasa, a potom i zvuk sitnih kuršuma za lov na patke i sitnu divljač po lišću iznad naše glave.
............
-Bež'mo!!!
-Matori, a svadba?
-Koja svadba? Biće riba, samo nas neće biti... vidiš da će da otvore hajku na nas...
-Jaoooj, jebaću ti sve... ne odigrah tiket zbog tebe!
-Ne seri, nego trči i pucaj...
-Buraz, kako da pucam? Ja to ne znam, služio sam civilno u vrtiću "Mali Princ"!

Драгстор код Радише:
- Чика Радиша па ди су вам промотерке?
- Саће само да мраз попусти!

Чобанин 1: Вруће.
Чобанин 2: А.
Ч1: Пио бих воде.
Ч2: Нема, попили смо.
Ч1: И јео нешто.
Ч2: Појели.
Ч1: И јебо бих нешто.
Ч2: Нема ништа женско.

(Тишина. Поглед према овцама.)

Ч1: Ал' да никоме не кажеш.
Ч2: Ово је почетак једног дивног пријатељства.

U saobraćaju
A:”Vidi, pandur počeo da reguliše saobraćaj, kolaps u najavi!”

Na rekreaciji
A:”Brate, Neša i Boki u različitim ekipama, svađa u najavi!”

U školi
Roditelj:”Šta je bilo danas u školi?”
Dete:”Dala nam je nenajavljeni kontrolni iz hemije, kec u najavi.”

Радивоје је мрмљао нешто себи у браду. Никад није добро кад треба да дође у град, ни овога пута није изузетак. Несносна врућина му није причињавала задовољство. Оштра, седа коса је била мокра од зноја, на крајевима који стрчаху испод шајкаче. На путу од општине до аутобуске угледа малу продавницу и реши да отресе једно ладно зидарско. Увек је узимао јагодинско, јер га је чича са слике подсећао на деду. Пребра по чакширама и нађе две згужване стодинарке. Плати једном од њих за пиво, па седе на оближњу, пуким чудом, функционалну клупу у хладовини. Скиде шајку и тежачким, од рада испуцалим дланом, обриса чело, прекрсти се, просу мало из флаше, те натегну добар гутљај. Док је подригивао, крајичком ока спази клинца како излази из зграде преко пута. Мали је износио ђубре. У провидној кеси, старцу западе за око више од пола векне хлеба. Очи му заискрише.
Зар хлеб наш насушни?
Сети се како је јесенас зајмио паре за нафту да пооре, таман кад узе гориво, паде киша, па је чекао да ''цедне'', онда је три дана извлачио стајско ђубриво, договарао се са агрономом дал' да прихрани ''Каном'' или ''Урејом'', па је дрљачио, па је каснило семе у пољопривредној апотеци, сејао, повлачио, па прашачио, дотрајала задња гума на трактору. Зимус паде голем снег праћен јаким мразом, мислио је: 'измрзе све', ал' јок, удари велика киша око Васкрса, поплави, ал' опет би добро, онда наиђоше жеге, па се баба и он молише Богу и Светом Илији да их град заобиђе, па је јурио премије за млеко да има чиме комбај' да плати, па га је комбајнер завлачио две недеље док је овр'о, а принос бе'а танак, па док је отер'о жито у амбар и истоварио да се просуши, одвез'о у задругу да га да по неипслативој откупној цени... Данас је платио порез да му извршитељи не би запленили трактор. Јер шта је он без трактора? Од свега му је остала још једна згужвана стодинарка за локал до куће. И дуг од 400 евра. Утрошено време и рад се не рачунају. О живцима да не говоримо. Уз курац му мука.
После баченог смећа, клинац прође поред Радивоја гледајући га са подозрењем. Минут касније изађе из продавнице носећи свежу векну хлеба по цени од 44 динара. Радивоје помисли да малом опсује и тетку и бабу, али се уздржа. Само добаци:
- Синко, гре'ота је 'леба бацати.
Мали га није ни регистровао, а и да јесте, не би растумачио. Јер нема ко да му каже и објасни. Деда му се давно доселио у град и пљунуо на сеоски живот, а ћале му је већ градска фаца, рокер. Он само зна да је хлеб 44 динара. Свакако је дечко журио да се логује на ЦС сервер, чека га буљук другара из разреда да поврате Косово...
Тако то уређене државе раде. Леба и игара.
''Оче наш...''

- Бгате, 'ајде вечерас на предавање са мном. Долази господин професор Јован Деретић да објасни неке ствари. Знаш да смо ми, Срби, дошли са Атлантиде?

- Ма шта кажеш? А на Атлантиду смо сишли с' Марса је л' да?

- Како си знао? Видим већ си упознат са радом нашег цењеног историчара, у 8 код школе, може?

- Јашта, ти баш не знаш у паре благо мени, помази чика по глави.