Nešto neizbežno i neizostavno kao šrafciger na prozoru Zastavinog vozila ili afrikanac u ekipi Javora iz Ivanjice. Aca Seltik na Bir Festu. To su neke šatro duhovite rečenice iz domaćih filmova ili Pavićevih serija koje u sred pesme ubacuje dežurni didžej. Obično te pošalice Čkalje, Gidre, Lidije Vukićević i ostalih komičara imaju veze sa tekstom muzičke numere koja u tom trenutku piči, ali nekad burazeru moraš dobro da razmisliš šta se u tom trenutku otkačilo onom liku što čačka po vinampu i za to prima neku crkavicu. Taj ljudski otpad ima fetiš da ti usere doživljaj slušanja prelepih glasova Šabana, Sinana i braće Ahmedovski glasom Srećka Šojića, tako da ti dođe da iščupaš radio uređaj iz auta, izvadiš kurac i popišaš se po njemu. Ili ćeš jednostavno ako si muzički nepismen nastaviti da piješ pivo ispred zadruge i trpeti taj teror prema ušima i nervnom sistemu.
Radio Antena, u toku su želje, čestitke i pozdravi
Izvesni gospodin Radoje iz Frankfurta šalje poruku svojoj staramajki u Srbiju uz poruku da će kasniti zbog kvara aviona i da mu spremi dvakila rasola jer će kad sleti, usput svratiti kod Mileta u Stepojevac da probaju rakiju što je kupio od Žike iz Valjeva, uz pesmu Mileta Kitića kao pozdrav.
"Moooj sokole, ptico moja mila, ko je tebi polomio krila... (didžej ubacuje snimak iz Balkanskog špijuna, "Orao pao, orao pao")... polomila tvoja ljubav staaaara..."
Radoje se krsti, pljune tri puta i pomeri se s mesta. Odlučuje da ipak ide kući mercedesom 200 d, neće da rizikuje sa vazdušnim saobraćajem. ________________________________________________________________________ Ćale čestita ženi i sam sebi rođenje sina prvenca
"Oko mamino, srce tat... (Preduhoviti batica pušta "Sido, rodila si idiota" i verovatno umire od smeha sa one strane mikrofona)... babinaaa, snaaaga deeedina" (u slučaju rođenja ženskog čeda, jajara će verovatno u pesmu "Ti si ćerko tatin sin" ubaciti repliku iz filma "Mi nismo anđeli")
Ćale zove radio stanicu i u programu jebe didžeju sve živo i mrtvo. ________________________________________________________________________ Deda želi svojim unučićima srećnu Novu godinu
"Deda Mraze, Deda Mraze, ne skreći sa staze... (Sa zvučnika se čuje stenjanje kurave i glas pornićara: "Tako je, liži dedi kurac, liži")... već pooklone spremaj"
Didžej dobija otkaz, nakon toga i batine od ćaleta iz drugog primera
Cvet koji je postao simbol preporoda srpske vojske u Prvom svetskom ratu zbog sposobnosti da ako se osuši, uz malo kiše povrati svoju prvobitnu lepotu. Cveta samo na području Kajmakčalana, i time nas podseća na nadljudske napore koje je naš narod doživeo prelazeći nepregledne planine Albanije.
Da ne bismo nastavili tradicijom zaboravljanja lepšeg dela naše istorije, i bili nacionalisti i patriote bez ikakvog znanja o našoj veri, tradiciji i istoriji, ovaj cvet govori nam mnogo toga. Da smo imali najčasniju vojsku u ratu, da smo potomci ljudi koji su vekovima davali krv da teritorija na kojoj živimo ostane naša, da smo na putu da to sve protraćimo, i izneverimo đedove. Zato, vlado, Evropo, gazi tihim hodom, opelo gordo držim u doba jeze noćne, nad ovom svetom vodom!
Tetovaža se sastojala samo iz tri tačke, poređane tako da čine trougao i tetovirala se najčešće na kožici između palca i kažiprsta, a značenje tetovaže je bilo "Mrzim kurve, pedere i pandure".
Policija je prosto obožavala da uhvati nekoga sa tom tetovažom.
- A klinac kakvi su ti ovo mladeži na ruci? - Koji mladeži čika policajac? - Ova tri. Vidi kako su pravilno poređani u trougao. Ko na Ninovoj faci. - Pa tako sam, ovaj, rođen, ne znam. - Ček' kolega pa nisu ovo mladeži, ovo kao da je tetovaža. - Vidi stvarno, a što me lažeš ti i kakva ti je ovo tetovaža ovde? - Ma to smo samo probali da li umemo da tetoviramo, ne znači ništa. - Ništa ne znači a? A ček' da nije to ono mrzim kurve, pedere i još neke, samo ne mogu da se setim koje. Koje momak? - Ma nemam pojma za to, ovo slučajno ispalo tako. Proba. - Momak koga to još mrziš? - Ovaj, vatrogasce. - Vatrogasce a? - Da, da. - Jel ti to mene zajebavaš? - Ne, ne, ne, naravno. - Koga još mrziš? - Pa.... - Imaš tri sekunde da odgovoriš. Jedaaaan......dvaaaaa...... - Milicajce. - E tako lepo reci. Znaš, ja imam oslikana cela leđa i bolelo me je solidno dok sam se tetovirao, ali tebe će sada ove tri tačkice mnogo više da bole. Kolega, pakuj ga.
Na samom početku jasno mora da se boldira: Državo propala, ne možeš ti da nam serviraš toliko govana koliko mi možemo da pojedemo, ne možeš ti toliko da nas šamaraš koliko mi možemo da provociramo i trpimo i ne možeš ti toliko da poskupljuješ namirnice koliko mi možemo da platimo i ćutimo!
"Da li svaki narod ima u podsvesti urezano da je baš njegova zemlja najgora za život?" i "Zašto na svakom koraku dobijaš dokaze da ovo prvo zapravo ima potvrdnu konotaciju?", samo su neka od pitanja što muče pojedinca koji se priklanja onom što misli većinsko glasačko telo pa se naknadno "jede" u sebi jer shvata da ništa ne može promeniti u ukorenjenoj, postojećoj hijerarhiji. Oprostite na izrazu, ali jebu nas kako stignu i ko stigne. I može im se. A i mi se nešto mnogo ne cimamo, već samo namestimo dupence i čekamo da nas oplode.
Sećam se da sam jednom prilikom, negde oko predizbornog ludila, upitao svog dedu zašto uopšte izlazi na glasanje kad i sam veruje da su sve to ista govna, samo drugi skrinsejver. Odgovorio je: "Veruj mi, nemam pojma". Moja znatiželja se nije tu završila već sam polako počeo da otkopavam stare ruševine u nadi da ću sagraditi nešto što ću pratiti u svojoj "vožnji kroz budućnost". "Stani, vidiš da svi političari muzu krave, rukuju se sa svima, svuda idu. I svi znaju da je to samo trenutno, dok ga ne izglasamo. Onda više nikog ne vide. A opet ljudi idu kao manijaci po kampanjama, mašu onim njihovim obeležjima i urlaju glasnije od ostalih", rekao sam pomalo ljutito. "Znam ja sve to, ali eto. Obećali su da će da asfaltiraju naš kraj, da će da spoje dve mesne zajednice. Da će mladi sutra imati posao, da će zarađivati", odgovorio je tužnim glasom. Tu sam shvatio da od čoveka/ljudi nema većeg zla. I pohlepe. Najveći čovekov problem je čovek, on inicira kojekakve "seanse", servira pakost, lupa šamare...
- Ministarstvo finansija i EPS predložili su Vladi Srbije da struja od jeseni poskupi za 30%. Predlog da se uvećaju računi posledica su činjenice da će Srbija morati da uvozi struju i da to unapred plati.
• • •
- Ministar Vujović traži: "Za 10% smanjiti plate i penzije! Ako bi svi plaćali akcize, carine i poreze, uštedeli bismo oko 100 miliona evra."
ČISTO INFORMATIVNO: Novi guverner NBS, Jorgovanka Tabaković, prijavila je Agenciji za borbu protiv korupcije novi MESEČNI PRIHOD na toj poziciji od 679.174 dinara.
Onda su je nešto napali da smanji sebi platu jer je suviše veliki iznos (ma jok, uopšte!), a njen odgovor je da će to učiniti u što kraćem roku.
ČISTO INFORMATIVNO 3: Minimalna zarada u Srbiji, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, iznosi 115 dinara po satu. To znači da minimalna plata u Srbiji iznosi 20.010 dinara i na tom je nivou od pre dve godine.
• • •
Stopa nezaposlenosti u Srbiji nikad veća, a poslu se u ovom trenutku nada čak 792.888 građana. Do kraja godine nazaposlenost do 30%.
• • •
Možemo da hranimo pola Evrope, ali smo lane u inostranstvu nabavili 45.000 tona svežeg povrća. Ne štedimo devize ni za luk, pasulj, kupus, *ŠLjIVE*, jabuke.
12. februar Scena 1: Mladi kapetan Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije, romske nacionalnosti (u daljem tekstu kapetan Romo) budi se iz sna u porodičnoj kući u Kraljevu. Romo izlazi na ulicu da baci đubre, prolazi pored uspaničenih komšija i vraća se u kuću. Tek slučajno bacivši pogled kroz prozor primećuje ogroman vanzemaljski brod iznad rodnog grada.
Scena 2: Opšta uzbuna na aerodromu Lađevci. Piloti 241. eksadrile „Tigrovi“ trče preko piste ka svojim Orlovima.
Scena 3: Kraljevo u plamenu. Na razarajući napad vanzemaljaca nadovezuje se zemljotres koji uništava ono što je preostalo od grada.
Scena 4: Predsednik Srbije Tomislav Nikolić se ukrcava u „Land force one“ (MKŠK-a broj 1) i upućuje na tajno komandno mesto u Žarkovu, Ratka Resanovića 1.
13. februar
Scena 5: Vazdušna bitka između Kraljeva i Kragujevca. Napad 101. i 241. eskadrile ne daje rezultate. Vanzemaljski brod je neranjiv zbog energetskog štita, srpski avioni bivaju oboreni. Ostatak Vitezova i Tigrova se povlači ka Batajnici.
Scena 6: Kapetan Romo obara vanzemaljsku borbenu letelecu u besomučnoj jurnjavi kroz kanjon reke Uvac, ali pri tome i njegov orao biva uništen. Kapetan Romo se padobranom spušta kraj vanzemaljca koga linčuje lokalno stanovništvo sa vilama i motikama.
Scena 7: SAD pozivaju obe strane da se suzdrže od prekomerne upotrebe sile.
Scena 8: Žene u crnom organizuju protest na Terazijama zbog ratnog zločina nad zarobljenim vanzemaljcem.
Scena 9: Kragujevac u plamenu. Fijat napušta Srbiju i pored obećanja minista Dinkića da će dobiti dodatne subvencije.
Scena 10: Vrhovni komandant Nikolić proglašava opštu mobilizaciju. 50 000 vojnika i 700 000 pripadnika civilne zaštite spremaju odbranu Beograda.
14. februar Scena 11: Veliki svemirski brod se primiče Kosmaju. Raketne jedinice i protivgradna zaštita pokušavaju da uspore napredovanje vanzemaljskog broda.
Scena 12: Savetovanje vodećih političara na tajnom komandnom mestu predsednika Nikolića. Aleksandar Vučić predlaže hapšenje najbogatijih građana da bi se umirila javnost. Ivica Dačić pristaje na rekonstrukciju Vlade. Vojislav Koštunica predlaže skupštinsku rezoluciju o „NLO agresiji u funkciji nezavisnog Kosova“. Čedomir Jovanović tvrdi da je napad vanzemaljaca posledica promašene politike iz devedesetih i traži da se prizna realnost. Jovanović napušta sastanak i prelazi na stranu vanzemaljaca.
Scena 13: Kapetan Romo od predsednika Nikolića i ministra odbrane Vučića dobija zadatak da zarazi svemirski brod najnovijim virusom, koji je razradilo 1000 domaćih stručnjaka iz IT centra kod Leskovca (zajednički projekat Srbije i Ujedinjenih arapskih emirata).
15. februar Sretenje Scena 14: Kapetan Romo u zarobljenom vanzemaljskom lovcu stiže na bazni brod u orbiti Zemlje. Prenosi virus i postavlja eksplozivnu napravu (šestomesečna proizvodnja Krušika iz Valjeva). Dok se svemirski brod raspada u eksploziji kapetan Romo uspeva da se domogne Srbije i sleće na niški aerodrom.
Scena 15: Uzleće celokupna srpska avijacija. Jedinim preostalim Migom-29 pilotira predsednik Nikolić. Prate ga preživeli migovi 21, orlovi, helikopterske jedinice kao i avioni za zaprašivanje komaraca. Lasta 95 pada pri uzletanju.
Scena 16: Bitka u vazduhu. Stotine vanzemaljskih lovaca, sada bez energetske zaštite bori se protiv srpskog vazduhoplovstva.
Scena 17: Predsednik Nikolić lansira raketu koja pogaća ulaz u vanzemaljski brod. Eksplozija. Delovi agresorskog broda padaju na Rušanj.
Scena 18: Predsednik Nikolić u kokpitu Miga-29. Suza mu kreće iz oka dok okreće avion na desnu stranu. U krupnom kadru ostaje Takovski krst na levom krilu.
Vuk Branković međ' garderobom. Gde god krenuli, šta god uradili, on će i na najsitniji mogući pokret onim odvratnim zvukom u potpunosti otkriti vaš položaj, te se stoga preporučuje samo za sportske aktivnosti.
- Zdravo, Zoki. - Zdravo, čika Kosta. - Je li, da te pitam, što ti i onaj moj klipan ne jebete nešto u dvaespet godina nego po ceo dan gledate porniće? - Ih, čika Kosta, ne gledamo mi pornice, mi smo to odavno prerasli. - Jeste, kurac. Eno onaj imbecil probudio baba Savetu i to bez slušnog aparata, iz kupatila se samo čuje fsfsfsfsfsfsfs. Reci mu da idući put skine šuškavac kad ode da drka.
Zlatno pravilo domaćeg sporta, kojim se rukovode naši reprezentativci tokom velikih takmičenja i namerno gube od snažnih protivnika u grupnoj fazi, kako bi ih izmalerisali i onemogućili ih da nas kasnije pobede kada je važnije, tokom eliminacija.
Ovo je dokazano i jednostavnom matematičkom formulom ζ=p/π٭(t'+t)٭(k-Ƕ)+1/€.
Vrhunac srpskog optimizma i pobedničke euforije nakon samo jedne, eventualno dve dobre partije.
- Gospodine Đorđeviću, kako komentarišete neobične nezvanične insajderske informacije da će u startnoj petorci protiv Brazila zaigrati Kalinić, Štimac i Simonović? - Kao tačne. - Kako to mislite? Ipak je četvrtfinale u pitanju. - Od Brazila smo već izgubili na ovom takmičenju i samim tim zasigurno, a i domaća javnost će se složiti, ne mogu dva puta da nas pobede. Stoga želim da za naredne mečeve odmorim neke ključne igrače. - Dakle tom logikom dolazimo do finala i tamo, recimo, možemo igrati sa Turskom, koju smo nedavno savladali u pripremnom periodu. To je onda siguran poraz, zar ne? - Alo, prijatelju, ne važi to za prijateljske, nego ćemo da ih naguzimo zbog one krađe na prethodnom prvenstvu. Ima li ovde nekog ko nije neznalica, pa da mi postavi neko smisleno pitanje? -------------------------------------------------- - Kouč, igramo sa Sibirom u nedelju, ipak je finale, pa biste nam mogli dati poneki savet. - Srbija, jebena Srbija! Nekada su bili Jugoslavija, bio sam trener i 1989. kada su nas pobedili u polu-finalu, osvetiću im se, osvetiti! - Da, ali kako želite da igramo? Ne ide i u finalu da forsiramo divljački pristup, protivnici ovaj put deluju kao organizovana ekipa. - E, Hardene, nemoj ti da brineš, nego vidi šta ćeš s tom bradom, izgledaćeš smešno pored Raduljice. Mi sigurno dobijamo, jer smo izgubili od njih u Indianopolisu, kada smo poslednji put igrali. Jasno je da ne mogu dva puta da nas pobede. - Zar to ne važi samo za jedan takmičarski ciklus? - Sereš!?!
Misteriozna stavka koja ubija dobrog samarićanina u poštenim nalazačima, terajući ih da se ponadaju novčanom iznosu. Pecaljka za naivčine putem banderaških oglasa o nestalim stvarima i ljubimcima.
Ekvivalent sitnim slovima u bankarskim ugovorima, ali u ovom slučaju boldovano.
:zvrrrrrnd: - Dobar dan, gospodine. - Dobar dan. Ja povodom oglasa, pronašao sam psa sa ove slike. - O ne, našao si to govno od malog kera! - Da, nego, što se tiče nagrade... - Ajde beži u kurac, pare od mene ne možeš da dobiješ! - Ništa, onda nosim kuče svojoj šveci, oduševiće se. - Stanite, stanite! Moja žena je dala taj oglas, a nisam baš u fazonu da joj kupujem novo kuče. Izvolite, uđite, eno nje u kuhinji, pa vidite to oko nagrade s njom... . . . - :kuc-kuc: Dobar dan, ja sam pronašao ovog psa sinoć, a video sam og... - Flaaafiiii!!! Jao, divno, pronašao si mi Flafija! Nemaš pojma koliko mi to znači. - Cenim da vam znači, zato i moram da se osvrnem na ovo kako nalazaču sledi nagrada. - Naravno da ću te nagraditi. Vidiš, godinama sam skupljala one otvarače sa limenki. Mnogo vremena sam posvetila tome i daću ti ovaj džak sa terase, ima preko dve hiljade komada unutra. Jaooo, moj Flafi! - Ček, šta?!? Otvarači!?! Šta bre da radim sa tim sranjem? - Pa od toga mogu da se naprave divne ogrlice, razni ukrasi, narukvice, pa čak i zastori ako ih poređaš u dugačak niz, pokazala bih ti kako. - Da, lud sam da se sa tim cimam. Imam predlog. - Kakav predlog? - Hoću bloudžab. - Molim?!? - Vidite, to je win-win situacija i za mene i za vas. Vi dobijete Fufija nazad i zadržavate kolekciju tih govana sa limenki, a ja učinim dobro delo i zaradim pušenje. - Joj, da, ali muž mi je u dnevnoj sobi. - Nije problem, saček' tu časkom... . . . - Gospodine, vaša žena se složila kako da me nagradi, ali joj smeta vaše prisustvo. - E, ja ionako upravo krećem na posao, a ti ako hoćeš možeš na njoj izvršiti i satanistički ritual uništenja, a pre toga joj dovesti sve crnce iz Studenjaka što ih srećem u redu na kasi u Intereksu, boli me patka, ali rekoh ti već, pare za to kuče nećeš dobiti.
Oni čekaju u zasedama. Strpljivo, sa svojim malim karama. Natopiće svaki predmet koji dotakne tlo. Našao si loptu u parku? Ne, popišana je. Našao si hemijsku olovku na ulici? Zaboravi, popišana. Ispao ti je telefon? E pa, to pored tebe nije bio žbun već mali cigo i šora ti po Galaksiju caf caf caf!
- Mama, ne tu svesku sa poda, cigani su pišali po tome. - Sine, kod kuće smo.
Devojka koju nećeš jebati. Put do kubnih santima njene rumene sluzokože zajebaniji je čak i od osme misije sa Zergovima u Starkraft kecu (ako znaš o čemu je reč, nadu ovde ostavi). Mikroskopske su šanse čak i da dođeš do nivoa na kome bivaš baždaren od strane aristokratskog oca joj njenog. Ako li dospeš dotle, gospodin Mićalović, sa svojim medivl-vizantijskim imenom za čije izgovaranje tvoje paorske čeljusti nemaju odgovarajuću anatomiju, postaviće ti sledeći rafal uslova koje moraš ispuniti, kako bi utvrdio tvoju dostojnost svoje šćeri-mezimice:
Da ne piješ Da ne pušiš Da ne gledaš fudbal Da ne psuješ Da pričaš bar 3 izumrla jezika Da imaš mesečni prihod po članu porodice preko 150K Da imaš 0% izroda u porodici Da si AB+ Da si kršten Da si kršten u Ravanici Da ti je askurđel napisao "Načertanije" Da imaš barem jednu Mogšinu defku međ omiljenim
Najluđi lik u kasarni. On je na kraju karijere, vidi na šta je straćio život, zna da je kasno, prošao voz, to što nije hteo da se guziči još četiri godine po Vojnoj akademiji ga je koštalo dve i po sobe pri dodeli stana, upola manje plate, a za godinu-dve i penzije, i konstantnog zajebavanja od strane oficira koji bi mogli da mu budu sinovi. Doživljena spoznaja izaziva različite psihičke poremećaje. Za dozvolu za izlazak, najbolje je ipak pitati baš zastavnika...
Zastavnik A, Smederevska Palanka - Turetov sindrom ograničen na reč "kurac":
- I šta kurac, ti meni kurac, po petnaesti put uvaljuješ dežurstvo, kurac, na KPS-u kurac. A ti kurac, misliš da ja nisam video, kako ti i onaj kurac Kole kradete benzin iz Pinca kurac? - Gospodine Zastavniče... - Šta je koji kurac!? - Je l' možemo da izađemo u grad? - Terajte se u kurac!!!
Zastavnik M, Senta - delta alkoholičar, zadnji stadijum:
- A za Lađom, tudom tudom... Mađarica mlaaaada... De ste jebači... - Gospodine Zastavniče, je l' možemo u grad? - Samo ako će da jebete pičke. Je l' oćete? - Hoćemo, gospodine Zastavniče! - Dooobro! Al' dooobro da ih jebete da vas zapamte! Ništa nisi uradio ako te HIK, ne zapamte. U dupe je jebi, o zavesu ga briši i isteraj je napolje GOLU hehe... - Razumemo, gospodine zastavniče!!! - Aj Mađarice svršim ti na lice, oj Zoro Zoriceee...
Zastavnik Ž, Niš - Diogenov sindrom:
- I tako ja otišo na odmor i oni zamenili fekalnu pumpu, a staru BACILI! A reko sam onom pederu da mi takva treba za navodnjavanje na placu! Šta 'oćete vas dvojica? U grad možda? - Pa je l' možemo Gospodine Zastavniče? - Možete, samo prvo imate jednu gomilu crepova i one stare oluke što su menjali da mi utovarite u Ladu, pitao sam komandanta da uzmem. I kad se vraćate, neko je ostavio bojler pored kontejnera na raskrsnici, pa mi i to ponesite.
