Prilazak u gradu

Drugovi koji glume konje: "De ste male, š'a ima ovo, mis'im kako 'e, a? Vidim da ste uzgorele, kopalo se uoči Petrovdana, a?"
Devojke se zgledaju, zgroženo, dok ti smoothy u stilu Mračnog Viteza prilaziš...
Ti: "Ajmo, momci bežanija, dosta je bilo smaranja ovih lepih, divnih devojaka!"... Dramska pauza, menjaš glas i lagano podižeš pogled, pogled koji govori "da, ja sam taj, romantični ratnik vitez, za kojeg ne znaš da sam isti kao i ona trojica konja koji su ti prišli" ... i počinješ priču: "Izvinite, ali ja sam stvarno izblamiran, znate ja budem u Luksemburgu, na ovo stvarno nisam naučio, pa čak ni u Njujorku ovo nisam viđao..." Podižeš obrvu, nastupa presudni trenutak, pauza od 3 sekunde... : "Nego, dame piju Mohito?" Poentiraš!

Prilazak u selu

Ti glumiš konja: "De si mala, nisam te ranije viđ'o, a takva lepot'ca k'o Seka Aleksić posle drugog albuma za Grand Produkciju..." Čačkalica ti je u ustima, drpaš se za kurac... "Uh, al' sam izudar'o neke gradske mangupčiće, skoro da sam razjeb'o tetovažu kokarde na bicepsu, lebgajebo"! Napinješ biceps da može da šatro da vidi, a u svrhu da se ona napali. "A ove gradske pičke, ovo fini momci se prepali dok sam sam onu šestoricu džibera Boš motorkom po kukuruzu ganj'o"! Pokazuješ na drugare koje glume, fine, kulturne momke, tj. pičke u očima seljančice dok simultano rokaš šlajmaru na pod seoske diskoteke Monako.
Seljančica: "UF, AL' SI LEP - GLOOOVAAA ME ZABOL'LA, MEŠČINI MOOOALI DA SI TI IZ ZVEZDA GRANDA, A?"
Ti: "Ma, nisam ja - Boban Rajović mi brat od tetke, ako 'oš idemo nekad na koncerat, a?" Poentiraš!

- Slušaj Isidora, ne mogu ja s tobom tu 69 pozu obaviti. Kako što? Pa iskopaćeš mi pakšu usput. Znaš ti dobro čime!

Ludnica u džungli traje par minuta...Izvlačimo deblji kraj...Jebi ga, ipak je ovo njihova teritorija...

Kramponom: „U jebote! Ovi nas izuše iz patika! Gde si bre ti Frenki kad se zakuvalo!?! Prvo se praviš lud za...“
Francky: „Alo brate, smirnoff...Ko vas tuko po ušima da dolazite vamo? A i nisam ti ja brate u tom fazonu...“
Kramponom: „Šta si koji kurac onda zakačio na avatar onog lika iz Fajt kluba!?“
Francky: „Brate ša se ložiš...To je sve...To ti je sve virtuelno...“
Zapata: „Šfa fiftuefno, pfodo fi naf Ffenki!“
Francky: „E da...Zaboravio sam da vam kažem jedanaesto pravilo Fajt kluba...Ako imaš pičku na ziceru, da se tako duhovito izrazim, ne moraš da se biješ!“
Kramponom: „Zapata, ovaj nam je večeras trebo, ko kondukter u tenku! Još nas i jebe!“
Zapata: „Ma pufti ga u piflju mafefinu! Ffa mi je ofo tfebafo da....““
Kramponom: „Smiri se Zapata, smiri se...A i iskreno, nekako si mi gotivniji tako bez zuba...“
Zapata: „Ma mf i fi u fifku fafefinu!“
Kramponom (sebi u bradu): „Uh, kakvo veče...Podseti me na devedesete...Sva sreća pa su prošle...“

-Kako ti se sviđa Tarzanija, Zapata?
-Do jaja je. Odo' ja do klonje. Serveza radi svoje.
Začuđujuće čista klonja. Možda zato što svi bljuju napolju, a kenjaju kući. Prilazi mi dugonoga crnka za glavu viša od de Vita, tj mene.
-Mali, imaš možda upaljač?
-Ne pušim. To je štetno, znaš.
-Kako volim kad muškarac brine o meni.
-Ne, ne ...nit sam tvoj muškarac nit' brinem. Samo kurtoazan razgovor vodim. Bolje nego da sam ti rek'o ''Ne'am lajter al' mogu te zapalim'
-Kako si duhovit....i mali i sladak.
-Durasel zeka sam pravi.
Jedan Tarzan me je spazio. Ovo je očigledno bila njegova Džejn. U šta si se uvalio...Ovo nema ni u Donje Vranje
-Je li ti, kepecu, mojoj ribi prodaješ fore a?
-Samo joj iznosim epidemiološke činjenice o karcinomu pluća. Pa i da flertujemo, bezazleno je, treba da ti imponuje što svi tvoju ribu gledaju.
-Nemoj da ti ja importujem jedan aperkat!!
(Budi se i džiber u meni...Tarzan u meni vrišti sa lijane AAAAAAAA)
-Ne importovanje...Imponovanje!
Udaram iz sve snage majmuna. Ali to je spazio čopor njegovih drugara, i Security Čite. U sosu sam...Počinju da me guraju...Frenk šamara krajnike Anđi...U taj mah...Dolazi Krampon...Možda i imamo šanse...

-Ćao, ja sam Anđehlija.
-Pa gde si Anđehlija, oči mamine. Ja sam Frenki, celivam te.
-Znam, tvoj ćele mi predaje engleski.
-Blago ćaletu! Nego, ti često izlaziš ovde?
-Ma jok, ovo je tarzanija klub, a to je tako...
-Aha...pase, kapiram. Nego, hoćeš da popijemo nešto?
-Može. Ja ću moja-pička-dosta-košta koktel i Bejlis.
-Hoćeš i pojesti nešto?
-Molim?!
-Ništa, ništa. Evo stiže.

Deset minuta uboge priče i pokušavanja ostvarenja kontakta između palamara i guzice.

-Što ti je drug tako tih? Upoznaj nas.
-Zove se Zapata, ali ima ženu. Kaže "nije kurcu verovati".
-Aha..
-Slušaj Anđehlija, hoćeš da odemo posle kod mene?
-Joj, pa što?
-Pa da pravimo šnenokle i 'ranimo ribice. Ne! Nego da te, da se tako vulgarno izrazim, spavam u dupe odozgore.
-Joj, pa ne znam bili tela.
-Nemoj tu da mi se snebivaš k'o Azijatkinja, nego kaži.
-Pa videću...
-Dobro, vidi-pa mi javi...

-Šta dahćeš u njih? To su no-no igračice! :čuka Zapatu po glavi:
-Znam. Nego, pokid'o bi ih k'o Pahomije osmogodišnjaka. Šta kaže mala, 'oće biti jebačine?
-Kaže, biće. Dobro de to, nego da te pitam. Kako ti se sviđa Tarzanija klub?
-Brate Frenki, slušaj ovako!

- ортак А: "јаaо што је добра она црна рибица преко пута, у шортсу..."

- ортак Б: "уффф брaате, покид'о бих је к'о Пахомије осмогодишњака!"

-Dobro jutro baka Radice. Da vam pomognem sa tim torbama, daleko je pijaca od naše zgrade ?

-Marš u pičku materinu. I ti i onaj Željko Mitrović sa B 92 !

Morpheuse, vrati se. Molim te...

Кошаркаши:

Успеси: европски вицешампиони, умало и светски. Играју мушки, гину за сваку лопту. Били најјачи на свету, на добром путу да се врате на старе стазе.

Доза поштовања: Скоро никаква. Дошли у Ковилово, а сачекао их натпис "Срећно, фудбалери!". Касне исплате многим запосленима;

Одбојка.

Успеси: На свим европским и светским првенствима, лигама и олимпијским играма су у самом врху.

Доза поштовања: Осредња.

Ватерполисти.

Успеси: Освојили све што су могли, једини наши екипни спортисти који би без проблема освојили и ванпланетарно првенство, уколико се открије да на Марсу има воде, наравно.

Доза поштовања: срамотна. Да би ишли на првенства, морају да подижу кредите, а да би одрадили обичан тренинг, још мало па ће морати да иду у суседне државе да обаве исти. Просто морају да моле пресвето министарство да им саграде пишљиви базен.

Фудбалери.

Успеси: Никакви. Одраде некако мучно квалификације. Курче се као да су ухватили бога за ону ствар када се пласирају негде. А ту где оду, бивају напуњени и од ових и од оних. Никада нису они криви, већ нека виша сила. Кривицу не преузимају на себе, чак ни када их ухвате како пуше и пију за време првенства, а понашају се као да су измислили фудбал.

Доза поштовања: као да су богови. Саграђена им је кућа фудбала, плаћено им је све, од крампона преко гелова за туширање до сваке споменуте и неспоменуте премије, а заузврат играју као бабе. Једноставно, пренакурчени фенсери које боли уво за наше нервирање, јер- то је за њих само посао.

Јебите се, фудбалери!

Blic : U danasnjoj nesreci na Ibarskoj magistrali lakse je povredjen vozac kamiona.Na njega je umalo naletelo vozilo iz suprotnog smera kada je izasao iz kamiona da potrazi pomoc.

Press: U danasnjoj nesreci na Ibarskoj magistrali tesko je povredjen vozac kamiona kojeg je umalo zgazio pijani vozac kada je ovaj bez svesti ispao is kamiona.

Kurir: Armagedon na Ibarskoj magistrali.Preko mrtvog vozaca kamiona presao pijani adolescent bez dozvole,koji se potom vratio i overio da pucnjem iz pistolja.

Jana i Danijela u kafiću.
-E jel vidiš onog sa naočarima, muvao me je 200 puta do sada, nema jadnijeg lika od njega.
-To mi je brat.
-Ovaj... dobro mu stoji ona majica, a ja sam bila drogirana pa zato nisam htela da se smuvam s njim.
-Jebi se bre seljanko!

Sede Predrag i Nedeljko u parku.
-Uh, vidi ono krme debelo, stalno je viđam po gradu.
-To mi je sestra.
-Dobro bar nije rođena.
-Jeste!
-Ali rekao si da ti je sestra '97 godište.
-Pa jeste.
-Pa kako je onda ovol'ka?! U jebo te izvini nisam tako mislio.
-Ma duvaj ga majmunčino!

Кадар 1: Маса седи у кафићу и преко објектива камере хипнотисано гледа у екран телевизора и одједном скаче и урла: TOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO!!!!!! па одмах кадар 2: исти као кадар 1 осим што маса скочи па седне уз речи: "Ид' у пичку материну!" и одмахује руком.
Војсовр: Оваква је била атмосфера у кафићима за време утакмице Србија - Туркменистан. Хиљаде гледалаца крај малих екрана су уз пиће бодриле нашу репрезентацију у борби за квалификације за Светско првенство у Јекатеринбургу.

Репортер: Каква је атмосфера?
Кафићлија 1: Ма кара ме овај Пантелић - (рез)
Репортер: Каква је атмосфера?
Кафићлија 2: Дружење, значи супер атмосфера, баш смо задовољни и тако те ствари.
Репортер: Чему се надате?
К 2: Па откуд знам, ја одигро сингл, ваљала би ми та победа, надам се, треба ми тих четрес иљада, ако не добијем, Мрвица ће јабучицу да ми извади.
К 1: (Улеће у кадар) СРБИЈАААААААА!
Р : А шта ви кажете?
Зиљавуша - кафићлика 1 : Па ја мислим да ћемо победити, наши фудбалери су јаааако сватки и много би ми било жао да изгубе, ваљда неће, мукице, јоооој...
Зиљавушина нормална другарица - слаткиш са душом рабаџије и косом везаном у коњски реп: Ма побеђујемо. Женска интуиција. (Натегне пиво.)

Кадар 3: Исти као кадар 1, осим што маса сада скаче и урла у непрекидном трајању, грљење и масовно ватање из потаје за зиљавушино дупе.

Војсовр: Победа. Наши момци извојевали су још једну спортску победу и донели радост својој земљи. Вечерашња утакмица је била права посластица за све фудбалске сладокусце; то је победа не Србије, наших "орлића" над Туркменистаном, већ победа спорта. Хиљаде навијача узвикују и мисле само једно: Србија, Србија. Хвала вам момци на овом весељу. Цела је нација репрезентација.

Кадар 4: Аутомобили на улицама, заставе, шајкаче, кокарде, сирене и индијски систем превоза на крову возила. Испод слике се смењују натписи: Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Косовска Митровица, Бања Лука, Бијељина, Подгорица, Херцег-Нови, Книн, Токио, Милвоки.

Странка: Мајсторе, нешто ми лупа одоздо, погледај да нису нешто кочнице...
Мајстор: Хммм... силен блок... семеринг... ременица...
Странка: Можда треба да отворите хаубу, да погледате о чему се ради...
Мајстор мрко гледа ....
Странка: Добро, оставићу Вам ауто, па Ви видите...
Мајстор: Сутра у 5. Чет'ри и по 'иљаде.

Владика Рашко Призренски