Prošao sam desetak različitih lokala u poslednjih nedelju dana. Popijem koje pivo i protera. Uđem u wc i u svakom imam šta da vidim. Rađe bi mi bilo da sam banuo dok se tinejdžeri gaze u kabini. Daske popišne samo tako. Kao da se ljudi trude da svu tečnost iz sebe istresu na nju, a da ništa ne upadne u šolju. Ulepljeno, smrdi jebote! Ne dao ti Bog da sedneš na ono. Dobiješ osip, a da ti dupe ni ne dođe u kontakt sa daskom.
Zašto neko jednostavno ne može obrisati šoraću sa usrane wc šolje? To je bar lako. Popišao si se po njoj. Pa, majku mu, uzmi papir i ukloni zaostavštinu. Moraš imat' u vidu da će onaj koji dođe sledeći sesti na to tvoje sranje ili će jednostavno skontati da si ti ta stoka koja piša po dasci nemajući ni trunku razumevanja. Sin, ćerka, žena, ortak... na kraju krajeva, sam ćeš sesti kad budeš otišao da sereš za pola sata. (govorim o kućnoj varijanti, jer ima i toga dosta)
Najgore od svega je to što je ta nemarnost prema sređivanju svojih sranja prelazna. Uđe čovek u wc da šora, vidi popišanu dasku, omakne mu se, popiša je i on malo. Zašto da briše kad je neka stoka pre njega napravila isto sranje. U glavi mu- Ajd' ostaviću, sledeći će rešiti probem. Hoće kurac! Uradiće isto što i ti, to će srediti čistačica na početku smene, a sutra će opet biti ista priča.
Da nije takvih ljudi, u svaki toalet bi mogli da uđemo bez imalo gađenja, pa bio on u kafiću, restoranu, školi i slično. Ukoliko ste osoba ženskog pola, eto još većeg problema.
Kažu, to rade ljudi kad su pijani. Nije to nikakvo opravdanje. Ako si u kafiću pijan k'o dupe i možeš da odšetaš do toaleta i popišaš dasku, možeš isto tako da izađeš iz lokala, i popišaš drvo, isti je osećaj.
Ukoliko si baš ti taj koji popišava dasku i ne mari za to, moj ti je savet da probaš da uradiš isto to al' sa velikom nuždom, verovatno ćeš se mnogo bolje osećati posle toga, kao i ostali koji posete istu prostoriju, pičko prljava! Ukoliko nisi, izvini na ružnim rečima.
Teško psihičko stanje, gde sve više i više upadaš u još agresivniju dubiozu ako ne popiješ nešto alkoholno. Mozak, jednostavno, odleprša od vas i ne možete se koncentrisati na jednu stvar, već samo na jedno, flašu 'ladnog 'Jelena' iz frižidera kod dragstora "Mile s.t.r.", gde po ceo dan vršljate na klupici što je iole dragulj ugostiteljstva u vašem naselju. Misli vam se mešaju, niste više svesni zbog čega živite, kao da ste zaključani u svom vremenu. Efekat staklene flaše se može metaforično predstaviti sa efektom staklene bašte, ali u kontrastu. Dakle suprotno od efekta staklene bašte, tj. ako u vaš organizam ne unesete dovoljnu dozu etanola, ono će se previše zagrejati, a vaša energija neće biti ista kao pre. Stvar koja pokreće svu radnju u vašem telu da bi mogli bilo šta da radite je ne Sunce već, pivo, rakija ili vinjak, a vino ne jer je za mekušce .Što je benzin za Jugića, što je procesor za kompjuter, što je kurac za lokalnu radodajku, to je alkohol za šerpasa što je zarobljen u efektu staklene flaše. Rastete, napredujete kao cvećka u stakleniku jedino ako popijete nešto. Osećaji samoće,snuždenosti, učmalosti i klaustrofobije od prodavnice gde svakodnevno profitiraju od vas jer kupujete flaše, preovladava, dok posle unošenja date doze ječma, hmelja, kvasca i vode ili šljive, preuzima vođstvo bezbrižnost, druželjubivost, ma kao da ste ponovo rođeni i opet možete da funkcionišete. Ovaj efekat je ne samo loš za vas, već i za vašu porodicu, prijatelje, jer svaki dinarčić koji skupite dajete za alkohol. Nije više bitan hleb, što je osnova ishrane, već pivo. Opsesija u kojoj jedino može da vas odvrati dobra volja, porodica i lečenje u Sremskih boraca 2E, Zemun. Mada, i to je teško, jer kako kažu ljudi, najteže je reći "ja sam alkoholičar" i to priznati, a kamoli nešto preduzeti.
Ljubiša Ilić je jedan od bogatijih ljudi u selu. Velikog stasa, još većeg ugleda. Ima dvoje dece, blizance, jedno muško, drugo žensko, osmi razred. Žena mu je meka kao duša, sluša sve, čisti po ceo dan, kuva, zanima decu. Na dva sprata kuće je sasvim odgovorno vodila higijenu, ma patos je mogao se liže, dok je za garažu bio odgovoran Ljubiša. On je bio čovek koji je sve umeo da uradi. Svi su ga poštovali kao časnog i odgovornog čoveka koji ne bi mrava zgazio.
On nije imao poroke. On je bio čovek bez mana. U porodici je sve fantastično funkcionisalo, sve dok mu posao kamiondžije malo dosadio, pa je hteo malo da se zajebava. Počeo je da pije. Pivo, vinjak i rakiju je morao da ima u svakoj sobi. Žena ko žena nije mu ništa zamerala, a deca je bolelo ćoše jer im je trebalo dvesta dinara za doručak i još duplo za izlazak sa društvom. Većinu puta od kad se vraćao sa prevoženja kući je bio pijan. Niko nije na vreme primećivao problem. Moralo je nešto loše da se desi da bi tek onda shvatili.
Ljuba je uzeo nov-novcijat kamion iz Nemačke na lizing sa mesečnom otplatom od sedamsto jevreja. On je hteo da to bude iznenđenje za svoju porodicu. Krenuo je kući. Usput je pio kao stoka. Litre su se muljale u njegovom želucu. Usput je nesvesno, odnosno pod dejstvom alkohola, pokupio i obario prijateljicu noći. Posle je opet nastavio da pije.
Kod kuće, dok svi srećni gledaju televizor, mala ćera naleće na vesti, gde kažu da je kamion sleteo u liticu. Svi su to gledali bez imalo straha, jer su imali poverenja u njihovog tatu i muža, sve dok novinarka nije objavila ime žrtve. Ime je žrtve je glasilo "Ljubiša Ilić". Strah i trepet, i zaleđena krv u venama je odjeknula u kući. Svi su plakali, narikali od te vesti do besvesti.
Morali su da prodaju kuću zbog plaćanja i presele se na neko mirno i tiho mesto. Sve uspomene su ostavili iza njih. Majka je prehranjivala decu čisteći po kućama. Deca su odrasla mirno, sa traumom do kraja života.
Ljubišu je obuzeo efekat staklene flaše. ETO TI GA SAD, JEBAO TE ALKOHOL!
U startu si se zajebao. Tražio si od ćaleta da te probudi. Bolje da si navio usrani alarm i sam ustao. Dakle, svaki ćale to radi sa nula emocija, za razliku od keve, koja čak ponekad i promeni glas dok to radi. Dođe čovek, kao da budi neku nepoznatu osobu. Jesi mu ti sin, al' tada to ''nestaje'', cilj je da te probudi. Upali sva moguća svetla i pusti sve što svira (po mogućnosti neku narodnjačinu tešku). Roletne diže brzinom svetlosti. Da se što jače čuje. U slučaju da se ni tada, njegov najveći neprijatelj, TI, ne probudiš, zna se šta sledi. Uzima ti prekrivač, boli ga tuki je l' spavaš go, il' sa ribom, rekao si mu da treba da budeš budan tad i tad. Ali! Ako i tada ostaneš u horizontalnom položaju, gotovo je. Voda... neću to spominjat'.
Što je najgore, u ekstremnim slučajevima je i keva ovakva.
-Au tebra, na šta to ličiš? Držiš podočnjake jebote! -Ćale me probudio, ne pitaj...
Veoma retka knjiga koju poseduju samo najbolji fudbalski klubovi na svetu i ljubomorno je čuvaju. Naši klubovi nikako da se domognu bar kopije ili sažetog izdanja iste.
