Misteriozna bojica koja se nalazila u svakom pakovanju, a za koju ni dan-danas nije utvrđeno čemu služi.
Rečnik / autori
AI
Anon~Iman
na Vukajliji od avgust 2010.viđen 18. jun 2011.
0 definicija0 odabranih0 poena
Glavni grad BiH, deli se na Istocno i Bliskoistocno
Jednostavan opis nivoa obrazovanja prosečnog huligana.
Termin koji znači, da negde u paralelnom univerzumu postoje lavovi džiberi, koji nerviraju normalne lavove, tako što stavljaju gipsane statue gastarbajtera na svoje kapije!
Trideset godina straha od promaje.
Kod klasičnih VC šolja, to je ona tačka koju gađa svaki savestan muškarac, ili muškarac primoran da sam čisti kupatilo, kako bi što manji deo šolje i okoline bio isprskan kapljicama urina. Položaj TNO varira od modela do modela.
Izlazak sa devojkom i uopšte ceo koncept muvanja se zasniva na nečemu što imate zajedničko. One priče 'Suprotnosti se privlače'...Čujem snima onaj majmun Džon Kjuzak novi film pa gledajte. Elem, to zajedničko najčešće se jako teško nalazi.Najčešće je celokupan razgovor baziran na traženju te jedne sitnice, ma koliko mala bila. Zbog toga, kad se nađe prouzrokuje takvu ushićenost i izricanje gorepomenute rečenice.
-Studiram prava? Ti?
-Pa ja ...ono pauziram jednu godinu...
-Volim plazmu i mleko!
-Netolerantan na laktozu.
-Bila sam jednom u Kušadasiju!
-Kerem Tunčeri, lopov turski!
-Trenirala sam odbojku.
-Trenirao sam salsu...Khkm...Ma ovi naši pučani ne kapiraju moderne sportove.
-Obožavam Balaševićeve tekstove!
-Panonski smarač!
(neugodna pauza...očajanje)
-Moj pradeda prešao Albaniju....
-I moj! AJ SE JEBEMO!!!
Takmičenje u lepoti, na kojem se nikada ne pojavljuju konkurentkinje sa Marsa, Jupitera, Venere i drugih planeta iz ili izvan našeg Sunčevog sistema.
Nije utvrđeno da li ga bojkotuju, ili su jednostavno neobaveštene.
Zločinačko udruženje mrzitelja biljaka koje zamenom teza pokušava da progura svoj nastrani način života kao normalan. To su zveri koje nemilosrdno čupaju travu da zadovolje svoje pogane potrebe, i to bez anestezije... ej, bre! Umesto da je kose, što bi bilo bezbolnije za jadnu travu. I ajde što je čupaju, nego JEDU KORENjE!!! Gled'o sam dedu letos dok je klao tele, prvo ga je odvalio macolom po glavi, da ga ošamuti. Tele kasnije, maltene, ništa nije ni osetilo. Deda je duša od čoveka. A ne ko moj komšija. Jedno jutro je uleteo kombajnom u polje suncokreta sa zapada dok su glavonje pratile sunce. Mučki, s'leđa... E, takvi likovi ne treba da žive. U takvom svetu ne želim da odgajam svoju decu. Svi će jesti jagnjetinu, čim izrastu mlečni zubi.
Ej, vegeterijanci, znate li vi koliko embriona suncokreta neće dočekati da odraste zbog JEDNOG litra ulja, a? Ti embrioni umiru u presi na krajnje svirep način, samo da bi vi začinili salatu. A 50 litara svinjske masti dobiješ od jednog jedinog krmeta.
Gde je tu pravda za biljke? Način na koji se ubijaju je srednjevekovni. Metal, pa u živo meso. Bez najave. I to po danu, kada vrše fotosintezu i kada su najaktivnije. Ni jedna životinja nije to doživela od ljudi.
DA SE KOLjU BILjKE, AL' NOĆU, KADA NE VRŠE FOTOSINTEZU!!
Ubijaju se na najpodliji način. One ne mogu da se brane. Ne mogu ni da vrište dok ih kolju drvoseče. Osim toga, imaš drvo od par tona koje sjebe ciganče od 40 kila. GDE JE TU PRAVDA I VITEŠTVO! Ali za vegeterijance ta smrt je regularna, a razbijeno jaje je zločin, polizan med je krađa!? O embrionima biljaka i ceđenju života iz njih, ne mogu više ni da pričam.
Ali, pazite, njihov izgovor je: biljke nemaju nervni sistem... Pa, gospodo, da li to znači da je sve što nema nervni sistem osuđeno na surovu smrt samim rođenjem. Da li to znači da sve što nema nervni sistem može da bude živo pojedeno, bez griže savesti? To je opasna diskriminacija: "Ako ne oseća bol, seci ga, kuvaj, peci i jedi na živo - nema problema". Zamislite da vas neko kolje motornom testerom nekoliko minuta, posle vam skrnavi telo, maže ga nekakvim smolama, spava na njemu, i... fuuuj.
A tu je i cveće koje se masovno deli kao poklon i znak pažnje. Ljudi moji, poklanjaju leševe biljaka koje su samo htele da ostave potomstvo za sobom. Ajde da ih odma ubiju, nego im ni to nije dosta, pa ih održavaju u životu u nekakvim vazama, da se što duže muče. Da ne govorim o tome da masovno iskopavaju posmrtne ostatke njihovih predaka, prodaju ih po nenormalnim cenama i posle ih SPALjUJU. Ni mrtva biljka nije dobra biljka.
Al što je najmonstruoznije, uzimaju delove jedne biljke i kaleme je na drugu. Molim vas lepo, kad su mesojedi zašivali kokošiju glavu na telo svinje?! Gnusno!!
Za razliku od vas, naše životinje umiru dostojanstveno. I niko ih ne jede žive! Naše životinje pre konzumiranja prođu bezbroj posmrtnih rituala: dimljenje, salamurenje, konzerviranje, pečenje i sl. Dalje, mogu danima da vise u izlogu, da bi im se u mimohodu odala počast i da bi im se gladni građani Srbije divili. Zar to nije dirljivo?
Mislim da je vreme da stanemo na put ovom pokolju. Ako nećemo mi - ko će? Ako nećemo sad - kad ćemo?
P.S. I Hitler je bio vegetarijanac!
Veoma bitan deo slenga, zabeležen samo na našim prostorima. Uz to veoma koristan i pogodan za opis mnogih situacija.
Kad se neko opameti:
Došlo mu iz dupeta u glavu.
Kad je neko umoran:
Duša mi je u nosu.
Kad je neko uplašen:
Srce mi je sišlo u pete.
Kad je neko bolestan:
Otišli mi bubrezi u kurac.
...
Kada ona ima ovna u veneri, a on jarca u devici.
Obavezan deo Dnevnika RTS, osim kad izgubimo.
Kadar 1: Masa sedi u kafiću i preko objektiva kamere hipnotisano gleda u ekran televizora i odjednom skače i urla: TOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO!!!!!! pa odmah kadar 2: isti kao kadar 1 osim što masa skoči pa sedne uz reči: "Id' u pičku materinu!" i odmahuje rukom.
Vojsovr: Ovakva je bila atmosfera u kafićima za vreme utakmice Srbija - Turkmenistan. Hiljade gledalaca kraj malih ekrana su uz piće bodrile našu reprezentaciju u borbi za kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Jekaterinburgu.
Reporter: Kakva je atmosfera?
Kafićlija 1: Ma kara me ovaj Pantelić - (rez)
Reporter: Kakva je atmosfera?
Kafićlija 2: Druženje, znači super atmosfera, baš smo zadovoljni i tako te stvari.
Reporter: Čemu se nadate?
K 2: Pa otkud znam, ja odigro singl, valjala bi mi ta pobeda, nadam se, treba mi tih četres iljada, ako ne dobijem, Mrvica će jabučicu da mi izvadi.
K 1: (Uleće u kadar) SRBIJAAAAAAAA!
R : A šta vi kažete?
Ziljavuša - kafićlika 1 : Pa ja mislim da ćemo pobediti, naši fudbaleri su jaaaako svatki i mnogo bi mi bilo žao da izgube, valjda neće, mukice, jooooj...
Ziljavušina normalna drugarica - slatkiš sa dušom rabadžije i kosom vezanom u konjski rep: Ma pobeđujemo. Ženska intuicija. (Nategne pivo.)
Kadar 3: Isti kao kadar 1, osim što masa sada skače i urla u neprekidnom trajanju, grljenje i masovno vatanje iz potaje za ziljavušino dupe.
Vojsovr: Pobeda. Naši momci izvojevali su još jednu sportsku pobedu i doneli radost svojoj zemlji. Večerašnja utakmica je bila prava poslastica za sve fudbalske sladokusce; to je pobeda ne Srbije, naših "orlića" nad Turkmenistanom, već pobeda sporta. Hiljade navijača uzvikuju i misle samo jedno: Srbija, Srbija. Hvala vam momci na ovom veselju. Cela je nacija reprezentacija.
Kadar 4: Automobili na ulicama, zastave, šajkače, kokarde, sirene i indijski sistem prevoza na krovu vozila. Ispod slike se smenjuju natpisi: Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Kosovska Mitrovica, Banja Luka, Bijeljina, Podgorica, Herceg-Novi, Knin, Tokio, Milvoki.
