Simfonija pucanja kurca. Bolenje uva. Pandan američkom ''zero fucks were given that day''. Poseban efekat ima ako se koristi dugouzlazni akcenat na ''e'' u reči ''jebe''.
- A jesi čuo da Cukenberg planira neku veliku promenu interfejsa na FB-u, to već 7 godina najavljuju. - Jebe mi se tačno.
- Dolazi ''Hladno pivo'' u Niiiš, oni su superiškaaaa. - Sve što ja čujem od tog benda je groktanje onog malog Kekina ''hnjo, hnjo, nije sve tako hnjoooo, upoznaj svoje pravo hnjooo''. - Karta samo 200 dinara. - Jebe mi se tačno.
- Kolega, uzmi ovaj pamflet, ja sam brucoš i tebe apsolventa ću da ubedim ga glasaš za Uniju Saveza Asocijacije studenata našeg fakulteta. - A što ti nosiš košulju ispod džempera, pa preko svega toga majcu stranke, a napolju 20 stepeni. - Ali, ali... ovo je ''Zara''. - Jebe mi se tačno.
Bilijev burazer. Neznani junak. Nigde se ne pominje njegovo ime, niko ne zna kako izgleda niti gde mu je mesto prebivališta, a ipak je glavna osoba koja preuzima zasluge za sve stvari za koje niko drugi ne želi biti odgovoran. Duša od čoveka.
- STOKO! - Šta sam sada uradio? - Čiji je ono veš ispod kreveta?! - Ma šta se tripuješ, to mi drug dolazio, onda kad je bio izgubio ključeve od svoje gajbe pa svratio ovde na konak. Bio pjan pa spavao go, štaš. - Nisam znala da je vilenjak. Rozi veš nosi? - A to... Oprao ga sa nekom crvenom majicom, zamisli budale... - Sigurno? - Majkemi. ============================== - Da ti upakujem ovu silikonsku pičku ili? - Upakuj, dakako. Daj neki ukrasni papir, to je poklon za druga, hehe. - Mmmda. Pozdravi ga. - Važi!
Jedna posebna vrsta reklama, koja je možda i najmanje iritirajuća, a to je najverovatnije iz razloga što se bavi nečim što ekstremno gotivimo, a to su meso i mesne prerađevine, tako da i ne mogu pretarano da zaseru.
Dobro, Srbija je to, mogu da zaseru, ali za sada moderni trendovi advertajzinga još nisu načeli tu granu, tako da osim kiksa sa onim malim, debelim, plavim, kovrdžavim, rumenim somom od deteta, nisu imali drugih grešaka.
Generalno gledano, u ovim reklamama je najlakše pogoditi suštinu. Stavi sliku nekih gotivnih kobaja, kulena, pršute i suvog vrata, na vr' ekrana neka se pojavi ime tvoje firme i ljudi od toga najverovatnije neće ni čuti glupi slogan koji ti je marketinška agencija smislila za tu reklamu, a da budemo iskreni, ovde i nije baš toliko lako napraviti pravi slogan. Zato je dobro što nije bitno.
- Gazda. - Šta je Čvarkov? - Onaj mali iz DS-a što smo ga zaposlili ima neku novu ideju za reklamu. Da ga uvedem? - Uvedi ga. - Miškoooo. Ulazi, gazda 'oće da te vidi. - Dobar dan gazda. - Zdravo mali. Čvarkov mi reče d'imaš neku ideju za reklamu. - Imam gazda. Ima da oborimo sve s nogu, a prodaja će da poraste za milion posto. - Aj da čujemo. - Paz' ovako gazda. Do sada smo reklame snimali na jedan način, a sada ćemo prvi put snimiti reklamu po svim sveckim marketinškim standardima. Biće skupo, ali vredeće. - Slušam. - Prvo moramo da dovedemo Severinu da glumi. Ubila je u reklami za sladoled. Tako sam i dobio ideju. - Dobro. Može. Muka mi je od onog debelog klinca. Pojede nam svu salamu. - Mislio sam da reklamu režira Dejan Milićević. - Ko? - Dejan Milićević. On režira spotove za Karleušu. Najpoznatiji je. Obuče aktere da budu šareni k'o mongolska mlada, krupni kadrovi i tako to. To je sada u modi. - Je l' skup? - Jeste, al' vredi. - Dobro. Dalje. - Onda kao reklama se dešava u cirkusu. Prvo se pojave neki klovnovi, kerebeče se i žongliraju. - Kobasicama? - Ne, ne. Lopticama nekim. - Onda? - Onda možemo d'ubacimo kako na trapezu lete neki ljudi, pa slonove, žirafe, krotitelje lavova i sve to. Ljudi tapšu, huk se čuje pri svakoj opasnoj stvari koju akteri izvode. - Ma di su tu bre kobasice? - Polako gazda. Evo stiže. I odjednom mrak. Tišina. Počinju bubnjevi da bubnje, svetlo se pali i pojavljuje se Severina obučena u gaće i brus. Kreće pesma "Mili moj", a ona kao glumi gutačicu mačeva, samo što mesto mačeva, u ruci drži velike bačke kobasice i kreće da guta jednu ogromnu. Muzika staje. Opet kreću bubnjevi. Kada je proguta celu, a videli smo već da to ume, aplauz se razlegne po čitavom šatoru i opet kreće pesma, dok se ona lagano poklanja publici. Ma ne mož ' d'omane. Samo još neki slogan napravimo, kao tipa "Pažljivo gutajte" i to je to. - A kol'ko će to da košta? - Pa ovako. Milićević deset 'iljada. Šator oko pola 'iljade. Publika tu negde isto. Cirkuzanti malo više. Severina oko tri'est 'iljada. Životinje deset, a kobasicu možemo džabe da nabavimo. Znači negde oko pedeset 'iljada. - Dinara? - Evra gazda. - More da ti jebem ja nanu naninu za pedeset 'iljada evra. Vrći debelog u reklamu kako krka suve vratove za stolom i da te nisam više vid'o ovde.
Mesto nakon kog se nalazi samo oštra ivica preko koje se pada u provaliju bez dna. Opet, iako je na samoj periferiji sveta, Beć je mesto puno čudesa i svaki Romulanac koji ode tamo vraća se posle dužeg vremena šatiran, u merdži, sposoban da napravi svadbu od tri dana za koju mož' i Šabana da angažuje i pun čudnih priča o raznim mestima, stvarima i ljudima koje je tamo sreo.
Vraćaju se sa decom koja su obučena k'o Džogani i slušaju muziku na mobilnim telefonima sa tać skrinom gde nema dugmića, nego samo pipkaš po ekranu, a on svira šta o'š.
Mesto do kog se teško dolazi, ali kada se nađe put, počinje život drugačiji od ovog u Srbiji gde se boriš za svaku sekundarnu sirovinu, svaki karton, šaht i svaku šaku siće koju ugledaš.
Avatar: Đedaj, kako je rek'o Ajet da će da nas odvede u Italiju kod Đanga? Džedaj: Pa reče nešto vozom do Bar, pa na ćamac, pa malo pred obalu u vodu i plivamo do tamo. Čekaće nas čika Đango, il' Đasmin na obali i pravac u luna-park. Avatar: Ne znam Đedaj. Nešto mi tu smrdi, a nismo mi. Kao da sam pred Paradu Romulanaca vid'o Đasmina u gužvi s' prangiju. Kao da je on upuc'o tatka i Ljubu Aličića. Džedaj: Ma jok bre Avatar. To mora da je bio neko što liči na Đasmina. Što bi on upuc'o tatka? Avatar: Evo ne znam Bogu mi. Možda je Đango 'teo tatko d'umre. Džedaj: U bre Avatar. Pa što bi Đango 'teo d'ubije tatka? A i Ljuba Aličić je Đangov omiljeni pevač. Avatar: Ne znam, K'o d'imam neki osećaj loš. Nešto mi se sve čini k'o da Pejđer nije Đangov sin, nego od našeg tatka, a Đango je to sazn'o. Ja neću u Milano. Idem u Beć. Džedaj: A kako ćeš da stigneš u Beć? Avatar: Mama reče da Keba tamo peva u subotu, a pošto je ona kod njega sa Bicom i ja ću da probam tamo sa njima d'odem. Taman da gledam tatka malo, da mu se ne desi zlo neko, makar dok sam u Beograd. Nešto se kuva ovde Đedaje, a nije maćka. Džedaj: A šta ja da radim Avatar? Avatar: Idi u Milano i probaj da saznaš šta se desilo. Pozdravi Pejđera i reci mu da ga volim k'o brata. Da ćemo se videti uskoro. I čuvaj se Đanga. Kvaran je k'o tatkov kutnjak.
U istom trenutku u zgradi Vlade: Dačić: Borise ajde. Stigli su i Miško i Đilas. Tadić: Evo bre debeli. Pričam telefonom. Izvinite gospodine Šumaher. Da, gospodine Šumaher. Obećavam da ćemo saznati ko je to uradio i brzo reagovati. Ništa ne sme da ugrozi naš evropski put. Razumem. Hvala Gospodine Šumaher. Pozdravite i Jorisa u moje ime. Do viđenja. Mišković: Jesi završio sa ljubljenjem dupeta? Imamo problem ovde. Tadić: Nemoj tako da nazivaš moju evropsku strategiju. Ja to radim zbog naroda. Mišković: Ne seri bre. Ostavi tu patetiku za televiziju. Tadić: Uspeo sam da ispeglam situaciju. Neće nas oštro kazniti. Samo treba da primimo još pedeset hiljada Cigana iz Evrope kod nas i da primimo koju hiljadu Arapa iz Francuske, ali kao fora da su Cigani. Džilas će ih negde već ugurati. Mišković: Samo ne kod Belvila. Jedva sam se otarasio Halidove favele. Đilas: Nemojte tako sa mojim narodom. Srce mi se pocepalo kada sam morao da ih na onaj način raselim odande. Dobro, sastavilo mi se srce kada sam video račun u banci, ali ipak, oni su moj narod. Molim malo poštovanja za njih. Mišković: Dobro Džilas, znamo koliko voliš svoj narod, ali imamo mi većih problema ovde. Ono na paradi nije trebalo da se desi. Trebali su malo oni iz Obraza i 1389 da divljaju, tu dođu ovi Ivicini batinaši i mirna Bačka. Nije trebalo da dođe do pucnjave. Ko je to pucao? Dačić: Pa prema našim operativnim podacima.... Tadić: Molim te Ivice, spusti taj jagnjeći but dok pričaš i obriši mast sa brade, odvratno mi je da te gledam takvog. Dačić: Khm....pa prema našim operativnim podacma na Envera i Ljubu je pucao Đasmin Kojić. Plaćeni ubica Enverovog šogora Đanga, operater na ringišpilu u luna-parku i Kebin nepriznati sin. Izgleda da je Enver jebav'o Bicu, a ona je Đangova žena i onda je ovaj odlučio da se sveti. Tadić: Pa šta čekamo onda? Izdajte interpolovu poternicu za tim Đangom. Moramo odmah da ga uhapsimo. Hans i Joris će biti prezadovoljni. Ivice reaguj! Dačić: Pa 'teo sam ja, ali Miško ima ideju koja dobro zvuči. Mišković: Ja sam mislio da ne radimo ništa po tom pitanju. Tadić: Kako ništa? Unija će nam skočiti za vrat. Naš evropski put..... Mišković: Začepi Kluni i slušaj. Svalićemo sve na onog Mladenovića iz Obraza. Kao on je pucao. Ionako je dežurna mušterija za sve. Postavićemo mu neki pištolj, poslaćemo policiju, a B92 će da obavi ostalo. Možemo i Insajder neki da napravimo. A Enver....on zna suviše. I o Ratu favela i povezanosti istog sa Belvilom. I o tajnim motivima Parade Romulanaca. A video nas je zajedno i sigurno je sabrao dva i dva. Ako on umre svi dobijamo. Evropski put je spašen. Krivca imamo, Romulanci su mirni, možemo da nastavimo sa našim poslovima, nema negativne kampanje pred izbore i još plus ne moram da Enveru dam onu, kako oni kažu, garniseru što sam mu obećao, što mi je taman para za jedan miran odmor od pet dana na Havajima. A oni neka se ubijaju. Misiš da će nekoga biti briga za par mrtvih ganfera? Đilas: Ponavljam, ovde govorite o mom narodu. Mojoj krvi. Ja jesam riđ i beo, ali mojim venama teče Romulanska krv. Mišković: Ti ostaješ gradonačelnik, izgradićeš još jedan most, ukrasti na njemu još jedno sto miliona i to je to. Đilas: Ja zadovoljan. Tadić: Pod uslovom da pobedimo izbore. Ako se Toma dočepa ovoga, mogu da nas i pobede. Mišković: Ko? Naprednjaci? Hehehehe daj ne zasmejavaj nas. Tadić Odlično. Onda sledeći sastanak posvećujemo predizbornoj kampanji i novoj pobedi. Đilas: U vezi toga gazda. Imam jednu ideju. Da ideš po Srbiji i maziš krave, ljubiš oranicu i tako to.... Tadić: Nećemo sada o tome. Moram da zovem Hansa ponovo, a i Josipović me zove na vikend u Hrvatskoj. Kada dođem nazad pričaćemo.
A u istom trenutku na VMA: Keba: Ljubo! Ljubo jesi budan? Ljuba Aličić: Jesam Kebo, al' sve me boli. Ko nas uneredi tako? Keba: Kažu na TV da su neki Matematićari bili. Ljuba Aličić: Kukuuuu, pa kako ću u Beć sada da pevam sa tobom kod gazda Toze. Propade mi 'iljadu evra? Keba: Povešću Đejku. Staviću mu periku sa ovom tvojom frizurom i niko neće primetiti razliku. Ljuba Aličić: Kako bre neće Kebo. Asmo kar. Pa znaš li ti kol'ki je Đejka? Metar i japanski kurčić. Keba: Ma provuć'emo se nekako. Moram d'idem tamo. Vodim Đeljanu i Bicu na sigurno. Izgleda da će i Avatar sa nama. Je l' se Enver budio? Ljuba Aličić: Nije. Još je u komi. Keba: Možda opet pokušaju da ga ubiju. Ljuba Aličić: Ne brini. Fanki Đi i Baki Bi Fri uskoro dolaze da ga čuvaju. Oni znaju karate. Keba: Dobro Ljubo, odmaraj. Don'o sam ti pomoranđe. Odo' sad. Ljuba Aličić: Čuvaj se. Javi se kad se vrneš.
Prilikom pričanja o svojim ljubavno-jebačkim poduhvatima, muškarci se služe posebnim jezikom za čije potpuno dešifrovanje su neophodne godine susretanja sa istim.
Evo prevoda nekih od najpopularnijih fraza iz tog rečnika:
Ne pominji mi više tu kučku - Ona je raskinula.
Zajedno smo raskinuli - Ona je raskinula.
Ja sam raskinuo - Ona je raskinula.
Nisam više sa (ime 1), sad sam sa (ime 2) - Ja sam raskinuo.
Nije bila ništa posebno - Pijan sam smuvao skrndelja.
Ukapirao sam da mi se ne svidja - Kaširala me
Poljubili smo se na blic i ukapirali da nije to to - Kaširala me
Ne znam zašto sam uopšte hteo da budem sa njom - Kaširala me
One su bile devojke sve dok jednog prvog septembra nisu sele u učionicu sa jedno 30 likova koji su nekad bili deca. Posle oko godinu dana ovih tridesetorica postanu nešto kao Alibabinih 40 razbojnika samo što ih je manje pa devojke moraju da se prilagodjavaju situaciji. Posledice su sledeće: -kad im ispadne sveska, knjiga ili nešto treće šutiraju ga do kuće -pertle vezuju samo dok sede na stolici -odazivaju se na "brate" -na dvosmislene izjave neuspešnih šmekera odgovaraju pesnicom u nos i flašom u glavu -nisu sigurne kako se zove najnovija Avonova maskara ali znaju koliko su koštali svi transferi u engleskoj drugoj ligi -nikad ne zaboravljaju uloške jer nemaju od koga da ih pozajme -ostatak odeljenja ih posle par godina smatra za ortake koji su malo drugačiji, ali niko ne može da se seti zašto
Odjednom te pogleda i krene da te prati. Gde skreneš skrene i on. Prati te dok se ne smori ili dok ga ne oteraš. Čak te uredno čeka na semaforu, ili ako bude metar dva ispred tebe, stane i pogleda da li ideš.
