Žikica Jovanović Tramvaj.

Nov, kupljen ove godine, tih k'o podmukao prdež i crven ko fudbaler matične mu države. Najgora investicija gradskih vlasti ovog milenijuma!

Od kad su pušteni u rad, stanovnici ulice dr Ivana Ribara se žale kako ne mogu da zaspe bez uspavljujućeg klaparanja na koje su navikli od kad postoji njihovo naselje, dok je par građana iz ulice Jurija Gagarina zakasnilo na posao kada ih nije probudio prvi jutarnji tramvaj.

Penzioneri ga ne podnose, jer sa ekstra redom sedišta sad uvek imaju gde da sednu bez toga da dignu nekoga, a i ako se desi da nema sedišta, ima isuviše malo mesta u prolazu da bi se ceger sa pijace mogao staviti srednjoškolcu na glavu dok se žalopoji o današnjim generacijama.

Pošto je jako svilen, najpažljiviji i najbolji vozači su izabrani da ih voze, što je dovelo do toga da je onaj prvi ispod crte ljubomorno zakucao svoju matoru "dvojku" ravno u vrata onom što je ušao na vezu, i to na sred Tašmajdana.

I ajd' sve to, al' što nema onaj prozor nazad da se nalaktim i izbacim glavu ko ker kad se vraćam s posla - e to je već previše!

Gabori. Skrndelji. Mazge. Konjine. Pobegle grobaru s lopate. Pa sve to na kub. Kad vidiš ovako ružne ribe, nije ti inicijalna reakcija gađenje, sprdanje ili sipanje u sebe hektolitara piva ne bi li izgledale lepše. Reakcija je iskonski strah, užas, horor.

Deo kredita koji se plaća odmah.

Lep gest devojke koja neće odmah da da, ali neće ni da izgubi šansu za kurčevinom koja joj je na dohvat ruke. Bukvalno! Zato baci jedan henddžab ili blajv kao učešće. Kao dokaz likvidnosti vlastite čke.

Da junoša bude svestan da će jebati, ali ne odmah. Nego čim prođe prokleti grejs period.

Kada unajmiš dva privatna detektiva da prate jedan drugog.

Не дај Боже.
Опис психофизичке последице коју ти остави кромањонац налик на Лурча из породице Адамсових, чија рука меље орахе и лешнике директ за кевину торту. Кад товари угаљ не користи лопату јер је бесмислено то радити, а цела београдска Арена га не би могла зајебати у аплаузу јер пробија звучни зид.
Траг који ударцом оставља на лицу пропорционалан је количини меморије коју ти избије из можданих вијуга.

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

Vrlo loše poredjenje.Za zagriženije istraživače fenomena odvaljivanja od alkohola čak i sramno poredjenje,sramno kao transparent Grobara *Ćavi i Inijesta-Ilić i Moreira* ili pitanje blagajnika Pionira pred tekmu sa Turk Telekomom *'Oćeš kartu za sektor sa navijačima?!?!*.
Zapamtite,niko koga znate,bez obzira na to koliko se sinoć napio,koliko je otkačen,lud,zajeban itd. ne pije kao Rus.

...тренутак који се деси људима који су били унапријед етикетирани као они који ће да направе "велике ствари",макар у свом животу,а можда и у туђим,већином због исхитреног потеза који направе,или због слиједа несрећних догађаја који их тотално уназаде...

Временски опис српског друштвеног окупљања. За пример ћемо узети приватну журку у изнајмљеном простору.

Devojka koja deli reklamni materijal na ulici.
Posao kojim se bavi je u svaku ruku nezahvalan. Ma koliko nam isli na živce "ovi što smaraju sa flajerima", pokušajmo da se stavimo u njihovu poziciju.
Sedam do osam sati na ulici, izloženi prekim pogledima i guranju od strane užurbane mase.
Nakon svega toga odlaze do nekog nadrkanog privatnika koji im tutne šugavih 500 dinara, gledajući ih kao poslednje govno.

Последице које сексуална апстиненција оставља на ум мушке јединке. Сврстано у неколико шематски описаних фаза.

Превентивни борац против компаније Памперс.

Subjekat: On, 16g, ludo i nesrećno zaljubljen. Prc'o jednom i to loše.

Epoha: Sredina devedesetih.

Mesto: Beograd, potez Bl. 62 (gajba) - Vukov spomenik (žurka) - Bl. 62 (gajba).

Vreme i vremenski uslovi: Februar, ciča, sneg i led.

19.00

Ritual započinje. Sranje, pranje, brijanje (sve 3 dlake na bradi), šišanje međunožja (nikad se ne zna), izbegnuta nehotična kastracija (malo je nedostajalo). Najbolje krpice koje 50 babinih DEM može kupiti. Litra burazerovog parfema Jazz-YSL (batine usledile) i 5 kubika lične zelene Malizie (vrlo popularne u to doba). Nepromišljeno odbija kevine sarme, jer "biće valjda i tamo nešto da se hasa".

20.00

Pokret. U džepovima pernate jakne 20 kurtona (uvek optimista, a i nikad se ne zna), markica za GSP i paklica najgorih i najskupljih cigareta na svetu - John Player Special. Para nigde. Dok "sedmica" jezdi pored mesta gde je sada Delta City, on razrađuje strategiju. Da li je startovati odmah ili posle 5 piva/votki/rakija/vinjaka/likera? Frontalno (solo) ili s krila (ortaci kao backup)? Uz Kneza ili Funky G? Ding. Vukov spomenik.

21.00

Sve cool. Samopouzdanje raste. Krdža od JSP u uglu usana i ruke u džepovima (ipak je -7C). Svet je pod njegovim nogama. Sneg takođe. Žurka je u blagoj hibernaciji. U predsoblju deo duvačkog orkestra već rola topove i sprema se za kanonadu. Dr. Iggy - Oči boje duge. Sve je spremno.

21.07

Eno je. Odoše sve strategije u kurac. Par godina stariji kik-bokser (džudista, tekvondista, kyokushinkaista, whatever) joj proverava ispravnost i kakvoću krajnika. "Mamicu mu jebem onu borilačko-veštinarsku, drpio je za sisu! Pa ja sam to 'teo, da mu jeb...". Misli mu se lagano gube dok seda za astal na kom je stacioniran sav raspoloživi alkohol na žurci.

21.15

Raspaljuje iz zvučnika "Kralj kokaina". Mlada, oznojena i već blago usmrđena tinejdžerska masa se talasa pred njegovim očima. Znao je Dante šta priča. Liker, "Baltic", guc "Pilsa", guc "Vranca", "Baltic", guc "Pilsa", "Baltic", izmaglica, kasni slika ima tona, jedna "Bajadera" (da, našao se i tanjir pun bajadera na stolu), nema slike ton šušti, "Bljaaaaaaaaaaaaarghhhhhhh!". Manjak podloge u želucu je učinio svoje.

22.03

Pridiže se sa stolice. Nekako. U fazonu je "normalan sam", iako se i soba i ljudi nekontrolisano okreću. Nada se da niko neće primetiti bljuvotinu pored stolice. Provaljen je. Odmah. Pomaže domaćici (ortakinja iz odeljenja) u čišćenju. Biva poslat u jednu od soba da malo prilegne. Na putu do iste zabada klonju i obavlja molitvu po drugi put te večeri.

22.07

Počinak na planini od jakni.

22.08 - 03.15

Black hole.

03.16

Budi se. Zima mu je ekstremno. Uzima prvo što mu pada pod ruku i odlazi u pravcu dobonjanja basova. Uzeo je bundu. U sobi je ostalo tri slepljena para i petorica ortaka koji bezuspešno motaju preostalu smorenu ribu. Nema je. Otišla još oko dvojke sa onim Chuckom Norrisom. Do kurca. Daj to pivo. "Opsesija" - Beat Street. Bacaka se u agoniji po parketu, sa sve bundom. Ortaci ga fotografišu za buduća pokoljenja. Neko mu prinosi i ogledalo - bled kao smrt, modrih usana i psihopatski pogled zamućen od alkoholnih isparenja.

03.45

Ortaci ga izvode u dvorište na efikasno trežnjenje. Sad je već -10C. Posedaju ga na dečji tricikl bez točkova prekriven snegom. On "vozi" i trezni se u trenutku. Opet ga slikaju.

04.00

Kraj. Skida bundu i kopa po garderobi tražeći svoju jaknu. Već je, kao, ok. Dovoljno sivih ćelija je preostalo da se seti da mora da se izvini domaćici zbog bljuvotine u 21.30. Uz izvinjenje, pruža ruku, a iz džepa od jakne ispadaju kurtoni. Zemlja se polako otvara i on lagano propada kroz istu.

05.00

"Sedmica". Kunta na sedištu. Pecaroši u trandži ga posmatraju sa sažaljenjem. Bazdi na Jazz, Maliziu, alkohol i bljuvotinu, stoga su pecaroši na bezbednoj udaljenosti.

05.30

Budi se. Slučajno nabada baš stanicu na kojoj treba da siđe. Napolju Sibir. Tetura se do kuće, pridržavajući se za živu ogradu, bandere, semafore i parkirane automobile.

06.10

Zgrada. Pentra se na 11. sprat pešaka jer je zaboravio da lift ipak radi. Na spratu mrkli mrak. Neko deknuo sijalicu, normalno. Brajevom metodom napipava broj na ulaznim vratima i konstatuje da je to to. Vadi "keso" ključ iz džepa i nabada ključaonicu, klečeći na otiraču.

06.19

Ćale otvara vrata u gaćama, opremljen tiganjem jer je mislio da mu neko obija gajbu.

06.20

On nonšalantno ustaje, želi ćaletu dobro jutro i juri u WC.

06.21

Shvata da je u kuhinji i da drži đoku spremnog za pišanje.

06.22

Vraća đoku u gaće i (ponovo) nonšalantno se vraća ka kupatilu. Ćale ga prati u stopu, sada bez tiganja. Promašuje skretanje u hodniku za nekih pola metra i opaljuje se kolenom u radijator.

06.23

Ćale konačno shvata ozbiljnost situacije i sprovodi ga do klozeta i sa dubokim uzdahom zatvara vrata za njim.

06.25

Keva se budi. Krsti se. Zamračuje sobu. Smešta ga u krevet. Opet se krsti. Zatvara vrata.

Nedelja, 08.20

On se budi. U sobi smrdi kao u paklu. Priseća se prethodnih zbivanja. Momentalno sledi dupli facepalm uz kataklizmičku misao: "Jebote, kako ću sutra u školu...".

Znak da zaista živiš u vukojebini.

Savršen izgovor (nakon sedenja na betonu / klupi / zidiću) nežnijeg pola da joj pogledate u zadnjicu, a da pride ne ispadne droljasta.

Šta koje pičke materine. Još jedan, od više prevoda i skraćenica, na englesku / američku verziju reči "wtf".

Savršena je. Neprejebiva. Daje ti dva puta dnevno. Igra PES bolje od tebe, i vrlo dobro zna ko je iz Ajndhovena prešao u šurnaestu beton ligu Gruzije.

Pojam koji odlikuje lovačke iliti ja-je-jebem-ona-mi-puši priče. Označava neprejebivo preterivanje.

Упутство за очувавање унутрашњих органа на рок концерту. Пре свега, шутка је зајебанција, а не битка на Неретви. Због људи који ово не схватају, ствари знају да се искомпликују.

Када кренеш на концерт, гледај да не обучеш љубичанствену "Слатке године" мајицу. Није да ћеш попити батине, као да си на "Блејвоч" сплав ушао са "Чилдрен оф Бодом" мајицом, али опет навући ћеш бар двадесет одсто више мартаја на себе. Иако не носиш мартинке свакодневно, немој мислити да си позер ако их назујеш за концерт. Биће пун курац усијаних глава, које ће исте позајмити од брата/ортака који није имао за карту/стрица који је служио армију у касарни у Требињу, све у циљу да неком оставе печат на цеваници.

Када крене шутка, прве редове остави клинцима, којима је то вероватно први концерт. Пусти да њима неко веже кичму у чвор, свако има своје ватрено крштење. Поготово приликом зида смрти (то је оно када се сви поделе у два табора, па нагрну фронтално једни ка другима, као на Косову пољу 1389те), пусти наложену децу да стану напред, ти стани одмах иза. Још ако је концерт неког популарног бенда, просек година у сали биће као на снимању емисије "Музички тобоган" Миње Суботе. У сваком случају, немој, али немој, да пијан стајеш у средину, и свима показујеш средњи прст. Када крене бржи звук, према теби ће кренути две масивне групе људи, и почистити те као баба Сера усрани чучавац.

Врло је вероватно, да ћеш налетети на пун курац маторих, дебелих скињара(ако је концерт Ортодокс Келтса, сигурно хоћеш). Е па, они трипују да су у Немци у Стаљинграду, а да су сви око њих совјетски војници. Терај их у курац, воле да млате рукама, а руке су им теже од кранова словеначких грађевинских фирми. Уколико налетиш на лика коме се поломљене наочаре, веруј ми склони се. Неко му је сјебо италијанске оквире, и он више није разумно биће. Када те неко поклопи по чонтари, или ти зарије ципелштину у колено, џаба га тражиш. Вероватноћа да ћеш га на великом концерту пронаћи и препознати, једнака је шанси да те риба на коју си се ложио у средњој школи, позове на блеју у Кошутњак. Када те неко од зентара које нису ушле у шутку, залије пивом, не глуми Кнелета, не хватај га из залета за гушу, него залиј и ти њега. Њему је сигурно криво више него теби, што ће на путу до куће воњати на вопс.

Немој да хедбенгујеш(млатиш главом) у шутци, сјебаћеш јебени врат. Окресаћеш са неким аркаду о аркаду, нос ће ти од ударца попримити облик друге кривине на Хунгарорингу, или ћеш забости чело о теме неког шиљоглавог клинца.

Уколико налетиш на неке стренџере(овде посебно мислим на Британце, јер они целој планети иду на курац), убиј бога у њима, небитно у којег верују. Не зато што си конзервативни хомофобични геџа, или зато што су нас, маму им јебем, бомбардовали, него зато што ће ионако да причају да смо шабани и да су јебали наше жене. Мартајом о говна! Са друге стране буди џентлмен. Немој да поливаш пивом, пењеш се на кичму, дивљачки шутираш девојке које су 30 кила лакше и десет пута слабије од тебе. Немој да радиш ништа, што им раде остали шабани. Ма колико биле зиљаве/фуксетине/позерке, ма колико ти желео да их јебеш, а мислиш да ти никад неће дати, имај обзира. То су нечије сестре, а сутра ће бити нечије мајке. Гледај да станеш испред њих и заштитиш их, руља ће те одузети од живота, али исплативо је. Никад не знаш, када ћеш да сретнеш ту исту рибу, приликом уплаћивања допуне на трафици. У том случају, твој паламар ће ти бити захвалан. Ако има дебелих, сисатих готичарки, штипни онако каобајаги стидљиво, по коју брадају. Гужва је, не зна се ко је, а и риба се неће љутити, још ће и брадаја да јој се стврдне.

Srpski old skul lek za sve. Domaća klopa sprečava zanemoćalost, impotenciju, rak debelog creva, homoseksualnost i sve ostale nedaće koje nam Amerikanci podmeću u Mekdonaldsu. Vruća jagnjetina leči anoreksiju, domaća prepečenica eliminiše gorušicu, a beli luk ubiva vampire. Lek se uzima oralno, bez recepta, što češće u toku dana, ljubi ga baba.