Je l' se to čestita
Priroda je odredila da muškarci od datuma pamte jedino Mijatovićevu prečku i Bari devedes'prve. To je to.
Nismo mi žene, pa da pamtimo kad nam je prvi put u braku nestala voda, kada nismo platili prvi račun za struju ili kada nam je kučetu rođendan...
Ovom frazom bi mogao da upotpuniš događaj, jer kad si već zaboravio, dodaj i ovo ili kupi poklon za samog sebe, nek' zna ko ore traktorom, a ko trči po vodu.
-Ljubaviiii, ksss, ksss, ljubavi... jesi li budan?
-Naravno, obožavam nedeljom u pola šes' da budem budan... si normalna ti? Šta mi šištiš pored uveta, k'o da spavam sa šarkom, daleko bilo...
-Znaš šta se desilo pre tačno osam godina u ovo vreme, na današnji dan?!
-Ne, je l' treba da čestitam?
-Zaboravio si?!
-Ne! Ali, znam šta će se desiti na današnji dan ako momentalno ne legneš da spavaš... ovoga mi krsta...
Što nisam mladji dvae's godine al da imam ovaj pamet!?
Tiho kažu majstori svom pomoćniku kada vide zgodnu maloletnicu.
Ionako će da pričaju
Pokušaj ubeđivanja druge strane na neku aktivnost, prema kojoj ona ima određenu averziju prvenstveno zbog mišljenja i eventualne osude okoline.
- Bole, rakija ili vino?
- Druže ja ne pijem više!
- Hahaha! Kakvi su to skečevi?
- Ma ozbiljno, svi krenuli da pričaju da sam alkos, blam me!
- E ajde ne seri! Boli te kurac!
- Pa da, ali...
- E kad ti šibnu etiketu kasno je, pio ti ili ne, ionako će da pričaju da si alkos! Nego da smo mi živi i zdravi!
- I to što kažeš. Aj sipaj jednu!
-----------------------------------------------------------------------------------------------
***... 2000 i neka, Exit...***
- Brate ajde da oderemo one Britance?
- Što, jel' se kurče nešto?
- Ma ništa posebno, šalili se tu nešto sa našim ribama...
- Daj brate da se ne blamiramo?
- Ma ko ih jebe! Ionako će da pričaju da smo šabani!
Kamaz
Najbezbednije prevozno sredstvo, legenda asfalta, makadama, kopna, mora, ruski odgovor na sve fensi kamione-apartmane poput skanije, volva, mercedesa... Kabina mu nije opremljena kao soba u luksuznom hotelu, ne možeš ljudski ni da se ispružiš, kontrolna tabla i unutrašnjost je naravno gvozdena, ali zato je nekoliko godina zaredom pobednik relija Pariz-Dakar, relija Argentina-Čile i relija Svileni put, i naravno jedina je zamena za brodove-čamce-tankere, zimi, na zaleđenim ruskim rekama.
- Rusi misle da je prvo biće na zemlji bilo kamaz, i da je ono glavni razlog što su dinosaurusi izumrli. Ali kasnije su ipak ljudi uspeli da pripitome kamaz, koliko god to čudno i neverovatno zvučalo.
- Za vozača kamaza kažu da na saobraćajne znake obraća pažnju samo iz čiste radoznalosti i da nikad ne koristi pojas.
- Kamaz je poznat po tome što nije prošao kraš-test, već je polomio zid i izgubio se u nepoznatom pravcu.
- Kamaz uvek čeka iza krivine kad počnete da pretičete. Ako slučajno tamo ne sretnete kamaz, to znači da se vi nalazite u kamazu.
- Veruje se da je tenk rani pobačaj kamaza.
- Jednom rečju - KAMAZ.
Sito i rešeto
Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето
Djevojke koje nose velike torbe
Čuvari Konačnog Odgovora.
Kakav hadronski kolajder, kakav Habl i ostale trice, one su te koje znaju tajnu života, Vaseljene i crne rupe u međunožju Suzane Mančić. I, pogađate, kriju je u torbi.
Na prvi pogled krhke i nježne, sa lakoćom nose ogromnu torbu, koja, ukoliko napusti njihovu ruku, nepažljivom rukovaocu iznenađenom njenom tonažom može da polomi sve i jednu metatarzalnu kost u stopalu. Ova anomalija nastaje zbog zipa koji ima programsku funkciju. Naime, sve što može da uđe u torbu automatski se kompresuje i postaje dio unutrašnjeg mikrokosmosa gubeći svoju zapreminu, ali zadržavajući masu. Tako, djeva iz torbe može da izvuče maskaru, parfem, kilo pudera, vlažne maramice, šal, presvlaku za njivu, ogledalo njene veličine, majzlu, fanglu, ključ 27 okasti, tučak za meso koji je podsjeća na baku i sendvič ako ogladni.
Po pravilu, što veća torba - to bolja treba. I veća tajna koju krije i ljubomorno čuva u unutrašnjosti. A, spremna je na sve. Da je zgrabi i ne pušta, da viče "lopov" i "silovanje", da skreće pažnju, zamajava, zavarava, pa čak i da te uljudno ponudi pičkom iako joj to nije bila namjera, ako se pokažeš previše upornim, ali ti neće dati ni da virneš unutra i otkriješ misteriozni sadržaj.
Koji moj više vucaraju u njima?
- De si, lutko? Š'a ima? Vidim, cijelo veče ti prilaze, a ti ih odbijaš, pa reko' da i ja okušam sreću.
- Pa, okušaj, ko ti brani!
- Da te prvo nešto pitam. Primjetio sam da si svima iz torbe dala nešto. Mogu li znati šta je u pitanju?
- Pedale! Ranije sam nosila korpu u provod, ali sam mogla da ponesem najviše jednu. Udijelim korpu prvom koji priđe, priđe drugi i ja šta ću - na leđa. Jes' da nije sapun da se potroši, al' odoše bubrezi. Zato sad imam veliku torbu i mogu da udijelim po pedalu svakom ko mi priđe. Ček' sekund da ti dam nešto...
Žena božija
Naravno, ne misli se na bračnog druga nekog božanstva. Vremena kada su se bogovi ženili i pravili kamare božanske dece nestala su u vrtlogu netolerancije ranog hrišćanstva. Žena božija zapravo nema nikakve veze sa bogom niti ičim dobrim, ona pre dolazi sa one tamne strane, iz onih krugova u kojima radije obitava đavo. To je oštrokondža u iskonskom obliku, pošast. Žena božija ne shvata da je finale lige šampiona važnije od reprize *Ranjenog orla*. Žena božija voli nepotrebne, a skupe stvari. Žena božija ne da, a kada i da to mora da presedne. Žena božija odbija da prihvati da tebi ipak treba više od pet sekundi da bi mogao i *drugi put*. Žena božija dolazi po svoje. Žena božija uzima danak. Oprosti se od života kakav si poznavao.
Ženo božija, idem samo na **jedno** pivo, eeeeeej!
__________________________________________________________________________
Ženo božija, pa tvoja majka je već bila ovde prošlog meseca i ostala je skoro dve nedelje.
__________________________________________________________________________
***ARRRGHAAAAA!!!*** Ženo božija, kad sam ti rekao da malo upotrebiš i zube nisam mislio da ga odgrizeš!!!
Popušiti kurac života
Проћи кроз сито, решето и филтер папир говњиве егзистенције. Ићи животу уз и низ карину периодично, до момента кулминације.
По рођењу, Пушача Курца Живота је кева чедоморка испустила у помије. Док су деца његовог узраста хасала козје брабоњке и сапун с укусом шумског воћа, он је био потеран да ратује у самом пркну света, где му је шрапнел трајно издепилирао леђа, ноге и мошнице. Оседео пре треће деценије живота, женио се, разводио, котио. Не рачунајући бракове, прошао кроз још неколико ратова.
Док би светина радије пунила стомаке пивчугом, он би наливао избушену јетру вињаком док му се кутњаци не расклимају. Мењао жене и вере као гнојаве завоје, селио се као стидна ваш, спичкао сву имовину на трке керова, а притом успео да задржи зајебани аристократски подсмех испод машћу натопљене брадурине.
Довољно интелигентан да схвати у какво је ништавило и седам јегера свет забасао, а довољно мудовит да одслуша комплетну дискографију Пеперса, повући обарач му и није била толико мучна радња.
- Господине Хемингвеј, немојте, живот је леп!
- Мршћи синак. Кад будеш испушио карину живота, јави се. Врати Асклепију петла што му дугујем и реци Шакири да не брише зид. Амено!
Уследи пуцањ, а на шпанском зиду остаде фалусоидна флека колорита гримизног.