S jedne strane pozira učitelj, odnosno učiteljica. S druge strane, radi ravnoteže, obično stoji najmasivnija devojčica u odeljenju, a svako odeljenje ima bar po jednu bucku. Glavna faca u odeljenju baca hejt pravo iz sredine gde se grli sa svojim vernim drugarima. Pola devojčica nosi haljinice na kojima se čitaju kompleksi njihovih majki. Mali štrebos stoji kao da čeka da bude streljan i ne grli se ni sa kim. Ganci najčešće stoji/stoje skroz levo ili desno, što je način da se pokaže njihova izopštenost iz društva. Neki od onih najsitnijih su se lepo obukli za ovaj svečani trenutak, ali džabe kad im se na fotki vidi samo pola glave. Neki spavaju, neki se glupo keze, neki čačkaju nos, neke danas ne bi nikad prepoznao, a neki su isti. Sve u svemu, ovakva slika te uvek podseti na klinačke zezancije i kako je dobro bilo kad ni o čemu nisi morao da brineš.
On pati. On cilim svojim tilom osjeća svaku pismu koju izvodi. Nebitno što je pismu obradio. Nebitno što piva na plejbek. Nebitno što gostuje na Tv Ruski Krstur i što je istog jutra tu numeru pivao u još 16 emisija. On je tako do jaja. On je tako umjetnik. On ima udvojeno isto slovo u svom imenu. On ima tako kul spiku i tako je iznad tih ustaško-četničkih sranja. Njemu niko ne može oduzeti šetnju Balkanskom ulicom jutarnjim časovima 80tih, zadimljenu salu Skc-a, druženje sa Milanom Mladenovićem,…Šatro. On štiti životinje, on zatvara vodu na slavini dok pere zube. Ali on nikad ne priča o tome. On je Massimo Savić.
Istorijski događaj u kom su se odrasli ljudi tukli oko parčeta peska u kom će moći da se igraju, istovremeno se svađajući i oko toga ko ima boljeg zamišljenog prijatelja. Tuča je trajala sve dok jedni nisu odlučili da pokupe svoje igračke i vrate se kući.
Svaki student u Srbiji ima bar po jednog kolegu bosanca. Nenormalno iskren covek, prosto nas spusti na zemlju kada kaze "ne seri matere ti", sto je svakom ponekad potrebno.
Ceni prave vrednosti: jagnjetina, ribe, domaca rakija i vunene carape.
Ne ide mu matematika, al sto prepisuje lik! (tj. nema neke skole al je "nacitan")
Ponekad zvuci malo sirovo, ali uvek pogadja direktno u centar:
Ja: Brate, vidi ovu ribu, izaso sam s njom vec par puta...:))
Kolega Bosanac: ...jesi jebo ti to?
Ja: Ma, polako...riba mi je bas gotivna! Necu odma da je napadam, fina je to devojka!
Obrok za koji je energetski napitak "Red-Bul" jedna najobičnija bUranija.
Daje ti dovoljno energije da trčiš po vasceli dan i praviš pizdarije po dedinom i babinom, ali i po komšijinom dvorištu, takođe.
Obrok se sastoji od jedne "skale 'leba", domaćeg, koja u prečniku ima oko trideset centimetara i koja je namazana svinjskom mašću (jedna supena kašika), a preko toga posut seckani crni luk i malo aleve paprike, pa sve to malo posoljeno.
Po običaju, ovaj obrok sprema tvoja baba.
Mile (dete sa sela, rumen k'o jabuka, trči): - Šta je Boki, što ne trčiš, šta ti je?
Boki (brat iz Beograda, duša mu u nosu, bled k'o krpa): - Popio sam četiri Red-Bula, to ti daje krila... ne znam šta mi je...
Student DIF-a u svojoj sobi u oblaku dima, na stolu mnoštvo praznih šoljica za kafu i skripta od 50 strana, upada mu ćale u sobu: "Šta radiš to nesrećniče?!!" ‚‚Ćuti ćale spremam sociologiju, ubih se, knjiga ko Biblija!"
