Devojka koja prosto sija u mraku. Nalazi se u top 10 na svakih milionče ljudi. Toliko je savršena da joj ćaleta zovu Fotošop. Smatra se da je nevina jer ne može da se zamisli dovoljno dobar Bred Pit koji bi njoj parirao. Izvajano žensko biće koje zaustavlja vreme i grabi sve poglede kao što se ulje grabilo devedesetih. Linija između njenih guzova je početni meridijan zemljine kugle. Jednostavno, devojka čija stolica ne može da se zamisli. Nju ni najmaštovitiji ne mogu da zamisle na VC šolji kako uz bolne grčeve izbacuje iz sebe maminu gibanicu. Njena pojava je neveziva za tako grozne stvari. Posle nje kupatilo miriše narednih 12 dana, šta god ona radila unutra.
- Koooooooooliko je lepa!!! Ovo nije ni pička, ni bicuri, ni kučkica ni riba već.... Brate, savršena je ko savršen dan!! - Jel možeš da je zamisliš u TOI-TOI-u kako lebdi i stenje i briše posle ovu bezobraznu guzicu ? - Hah, nemoguće tebra, kapiram da istovaruje zlatne poluge iz anusa, njoj papir ni ne treba!
Izraz kojim se opisuje večiti kontraš. Nikad se ne slaže sa mišljenjem većine i uvek iznosi glupe argumente. Uspeo je da isprkosi svim zakonima anatomije i da izgmiže iz dupeta svoje keve. Čovek koji te jednim pogledom natera da se ugrizeš za čelo.
Lik 1:E, 'ajde da kupimo Koka Kolu, od Pepsija imam proliv. Lik 2:'Ajde. Lik 3:'Ajde. . . . Lik n:'Ajde Kontraš: Koka Kola nije zdrava a i peni u ustima. Nećemo da kupimo Koka Kolu.
-Miljane, jebem mu mater, došli smo na more. Vrati one bugarske gole pevaljke, zar sad ovakav pijan da slušam duhovnu muziku? -Danas je sv. Milorad, ja moram da gledam večernju misu. -Sa'ću ti jebem mater. (trš-trš)
Izraz kojim svaki metalac/roker/narodnjak opisuje izlazak na mesto gde se sluša samo elektronska muzika.
-Kako je bilo sinoć u ekspo centru na nokia partiju? -Ma bilo pičaka i sve to al' celo veče ista pesma, lakše bi mi palo da sam otišao na neki gej haus.
Jedan od najjačih halucinogena. Sintetisao ga je Albert Hofman 1938. god. Ali tek 5 godina kasnije, počeo ga je ozbiljno proučavati. Testirao ga je na sebi, i upisivao zapažanja u dnevnik. Jednog dana je zapisao:
Sve popularnija sportska disciplina u Beogradu. Upražnjavaju je osobe od 7 do 77 godina oba pola. Posebna čar je u tome što gledati u patike (u daljem tekstu gup) možete bilo kad ili bilo gde: kad udje 75+ osoba ili osoba sa detetom u bus a vama se baš sedi,kada Ciganin pušta muziku sa kasetofona u busu i puši,kad siluju devojku u Deligradskoj u 5 popodne (širi centar grada za ljude van Bg-a),kada Englez sat vremena umire na Terazijama,kada vidite štrajkače iz ko zna odakle koji nisu primili platu godinu dana,opet na Terazijama. Motivi za bavljene ovim sportom variraju.Mogući podstreci ljudi su: -bole ih kurac,u situaciji kada se nešto gadno ne dešava tebi direktno gup je sjajna opcija (dominantnan motiv) -stanje duha poznato kao biti pička -prevelika frka u glavi oko mogućeg pobednika Farme Fanatici gup-a vole i druge sportove poput odlazaka na patrijarške sahrane recimo.
Nakon što ste 40 časova vozili kantu i kuvali/smrzavali se u njoj (leto/zima), sada trebate da pokažete šta ste naučili za tih par meseci. Dolazite na poligon (neku vukojebinu obraslu šibljem, gde pošten seljak ni traktor neće da protera) oko 9 sati pre podne, neispavani jer je najbolji ortak baš sinoć slavio punoletstvo. Oči vam se sklapaju, pandura još nema... Oko 9:30 dolaze trojica plavaca po pravilu raspoloženi k'o da ih je poplava izbacila. Razmišljate u sebi kako ste najebali, ali bože moj, malo njih položi vožnju iz prve. Polako jedan po jedan na početku polažu oni sa vezom. Vidite prvo troje je položilo, hvata vas euforija, talas optimizma, možda se čak i nasmešite. Međutim četvrti pada vožnju, mislite da je kompletni idiot, ali takođe padaju i peti, šesti pa sve do desetog.... Oko 11 sati vi i dalje čekate na odlučujućih desetak minuta.... Izbija frka zato što je neki lik zaboravio ličnu kartu. Hvata vas nervoza. Oko 11:30 nastavlja se polaganje ispita... Vas više ni ne zanima ko prolazi a ko ne, čak ni ne mislite šta ćete vi da uradite, misli su okrenute krevetu. 12 sati-pojeli biste i vola, stomak će da procvrči, a počinje da vas steže i bešika. 13 h -napokon stižete na red. Grickate nokte dok ulazite u kola. Predajete ličnu kartu, podešavate sedište retrovizore i ostalo.... Menjač opet baguje (neće u drugu jebem li ga, sad je naš'o da me jebe). Odvozali ste poligon. U kola ulaze tri pandura prosečne težine omanjeg slona. Mislite kako Yugo ne može da izvuče ni vas i instruktora na ravnom, a ne vas i tri nosoroga na uzbrdici. Pokušavate da izađete sa poligona, međutim Cigani su parkirali svoje oklopno vozilo na kapiju i skupljaju kartone, terate ih u pičku lepu materinu (naravno u sebi), uspevate nekako da se provučete. Izlazite u grad.... Pokušavate da skrenete na put sa prvenstvom prolaza. Odakle li je samo ovolika gužva?! Izlaze li ti ljudi iz kola?! Pa kreteni jedni, sad vam nije skup benzin, jeb'o vas ja da vas jeb'o!!!! Napokon ste se uključili. Panduri vas vode na najveću moguću uzbrdicu koju mogu da nađu u ovom jebenom gradu!! Trebate da krenete pod ručnom.... Pa, stoko debela, šta se žalite na male plate, a tovite se k'o hibridni prasići.... Zašto li vas plaćaju?! Mogli bi ste malo da izađete iz kola i da pogurate ovo govno od auta kad već ovi iz autoškole nisu mogli da ga 'oprave kako valja... Savladali ste i ovu prepreku. Prelazite sve moguće raskrsnice, obilazite čak i kamenčiće (jeb'o te, pregoreće migavac na ovoj mašini). Izlazite na glavnu ulicu i zaustavljate vozilo po propisu na znaku "Stop"... Neko govedo otpozadi vam trubi. Najradije biste izašli iz kola i najebali mu se mile majke, ali tu su panduri. Uključujete se na glavni put, idete ka polukružnom. Glupi pešaci ne znaju da li hoće da pređu ulicu ili ne. Bože, ko sve živi danas u gradu! Zaustavljate vozilo, ulicu prelazi četa pešaka. U sebi ih psujete. Nastavljate vožnju. Naravno ispred vas istrči mlada ćurka van pešačkog prelaza. Naglo kočite i i dalje pokušavate da ne oterate sve u tri lepe. Osećate tup udarac u sedište. Pandur koji sedi iza vas, je to roknuo glavom. Ako, ima Boga. Ionako nikakve vajde od njega. Još jedna prepreka uspešno savladana. Dobro odvozate polukružno. Vozite ka poligonu. Iseče vas glupi motorista koji vozi 100-ku iako je dozvoljeno 40. Najradije bi uzeli ciglu i gađali ga. Ko mu dade dozvolu? Ulazite na poligon, kraj ispita, nek mi svi sisaju malo. Baš vas briga da li ste prošli. Zovu vas panduri, govore vam da ste odlično vozili (već vas hvata euforija), ALI da ste pali zato što niste DOBRO pogledali u retrovizor. Jedete se, nervozni ste, spava vam se i terate ih sve u kurac. Idete kući i i dalje se nervirate. Jedete. Legli da spavate, ali ne možete da zaspite jer ste Bože moj mnogo nervozni. Uzimate telefon i zovete ortaka. Idete negde da utolite tugu i bol.
To je ono kad nedeljom ustanem, olesen od zivota, kad laganim korakom do kuhinje, usput pokosavam da se setim kako se zovem, uzimam naramak banana i flasu kisele, da dodjem sebi, u nadi da ce gore pomenuti artikli pokupiti svu kiselinu u napacenoj trbusnoj duplji.
Cale, dodaj mi te baaanaaane.....
Sta je Djokovicu, samo banane i voda danas, a? a sinoc si glumio frajera... neka neka... ja sam u tvojim godinama mogao da popijem flasu manastirke, i da odvezem pezejca kuci!!
Svi ih nose kad je mnogo minus, ali niko ne priznaje. Kupuje ih majka, jer je blam kupiti ih.Svi se ljute na majke kad im utrape muške hulahopke, ali su im posle bezmerno zahvalni. Kada je tu neka dobra riba, zbijaju se šale na račun istih. Česta je i kombinatorika "seks ili muške hulahopke", što će reći – kad nema seksa, nose se muške hulahopke.
Marko gleda napolje i razmišlja "U, jebote, i pingvini se lede! Večeras ću na žurku kod Šomija hulahopke da obučem, da se ne smrznem ko partizan na Igmanu! Ček malo, a večeras je na žurci ona Maja! E, ako je večeras ne pojebem, neću nikad! U, majku mu! Dal je moralo da bude ovoliko hladno? Al dobro je, ćuti, šmekam je već sto godine, večeras nema gde!" Naravno, pošto je malo zakasnio na žurku kao i svaki dobar frajer i veliki jebač, junak naše priče snimi devojku svojih snova kako se žvalavi sa onim bogatim i super zgodnim košarkašem u nekom mračnom uglu. Od muke uzima da pije i celo veče bulji u njih. Misli da ga niko ne vidi, a svi mu se smeju. Ostaje dok ne isprati kurvu i košarkaša, koji su krenuli kući (njegovoj) u BMV-u (njegovom). Teši se da ona nije takva da se odmah pojebe, ili da će košarkaš biti previše grub, ona će napasniku opaliti šamar, i sutra zvati Marka da mu kuka kako je bila glupa i da traži još jednu šansu, ali Marko će je odbiti sa gnušanjem, jer mu ne treba takva kurva. Sav smoren izlazi na zimu da čeka prevoz. Mraz pojačan vetrom mu pali noge, dok on u stanju najgore smorenosti izazvane pijanstvom žali što nije obukao muške hulahopke, da se makar ne mrzne. "Sledeći put ih oblačim, zabole me za ribe!"
