Američki porodični sitkomi
Nalik su jedan na drugi kao jaje jajetu, sadrže jednu najčešće petočlanu porodicu koja se sastoji od dva roditelja, dve ćerke i jednog sina.
Mlađa ćerka je mali genije od najčešće 7-8-9-10 godina, kojoj ni Mocart u tim godinama nije ravan. Najviše voli da starijoj ćerki - pički i pol koja obično ima 15-16-17-18 godina i oblači se kao da umesto u školu ide da dočekuje klijentelu na prometnoj, a ipak pandurima ne tako poznatoj raskrsnici - uvaljuje kosku, da je cinkari kod roditelja i da je jebe u zdrav mozak. Ćale je iskompleksirani, frustrirani, papučar, koji u kuću donosi taman toliko para da ne mogu da priušte zdravstveno osiguranje i da starijoj ćerki ne mogu da kupe odeću koja će joj u većoj meri prekrivati guzu i sisurine. Keva je isključivo u funkciji jebetanja, spuštanja i podjebavanja oca papučara. Sin je mamlaz, to je najčešći prevod reči kojima mu se obraća ostatak porodice, ima koeficijent inteligencije kao kamen, sve jadne efeve (F) u školi, igra ragbi, mišići su mu izraženi kao da ga je Fidija po Polikletovom kanonu klesao i izjebao je sve čirlidersice na zadnjem sedištu ćaletovog muscle car-a.
Obično većina njih biva terminirana posle maksimalno dve sezone prikazivanja, a najsrećniji su ako na jednom od naših kanala sa nacionalnom frekvencijom dožive da im se prikaže cela prva sezona.
Top-Shop
Ubedljivo najdosadniji, najbljutaviji i najbezobrazniji način reklamiranja. Zaživeo u zemlji zvanoj Srbija krajem 90ih i održao se do dana današnjeg. Za cilj ima da uzme pare od naroda koji je bez njih odavno ostao. A da bi se u toj nemogućoj misiji uspelo, mora se malo i potruditi. Najbolje efekte postiže kada se pusti između dve jednočasovne epizode neke megapopularne španske serije, jer je upravo tada najpoželjnija klijentela uz TV. Efekat je utoliko veći, ukoliko se baš tada potrefi neka reklama za ženski deo populacije. Svi ostali vidovi reklamiranja su koliko toliko suptilini, traju desetak sekundi, imaju nešto novo da kažu i naravno nigde eksplicitno ne pomiju cenu proizvoda. Ne, Top-Shop je pametniji od svih njih. On direktno kaže: sve što od vas tražimo je da kupujete u što većim količinama budalaštine kojih su nam prepuni hangari i ne znamo šta ćemo sa njima. I što je najgore, ljudi kupuju. Zaboravih da napomenem, nijedan njihov reklamni spot ne traje kraće od 10 minuta!
Svaka reklama počinje ovako:
- Kako ćete danas kupovati? Kupovaćete iz vaše fotelje – obraća nam se već dobro poznati muški glas, dok se na malom ekranu našeg TV prijemnika vrte sličice fantastično udobnih fotelja.
Zatim sledi niz crnobelih scena gde se domaćice muče u svojim kujnama, kupatilima, i sl, pokušavajući da skinu neku, kako to oni zovu, zagorelu masnoću, mrlju od kamenca, fleku na tepihu, da zakrpe skupocenu tkaninu, naprave sebi fensi frizuru, vežu maramu oko vrata (sećate se „fešn-kvid“ kopče), zatim ih muči džinovski usisivač koji neće da usisava, krevet na naduvavanje koji neće da se izduva (jes bezobrazan), rende koje neće da renda kad se okrene naopačke, i da ne nabrajam dalje, sigurno je još mnogo toga reklamirano. Dalje naravno sledi deo u koloru, ma u HD-u, kada izlazi onaj ćelavi čičica, baca sa nekog stola gomilu nekih flaša i samouvereno veli: od danas za pranje automobila, sudova, odela, pravljenje frizure, skidanje šminke, farbanje kose, i svega što vam može pasti na pamet koristićete samo ovu bočicu. Jes da košta 10.000 din, ali ako odmah pozovete, dobićete dve za neverovatnih (uvek koristi samo taj izraz) 19.999din, a ako budete toliko brzi da me ovog trenutka dobijete na mobilni, dobićete tri flašice i ovu lizalicu što držim za neverovatnih 29.999din.
Nakon ovoga sve se ponavlja bar još pet puta, cena se promeni triput do kraja reklame, a vaš želudac počne da reaguje (znate i kako).
Sigurno se sećate priručne lampe koja sija u svakoj vrsti mraka (bilo da je podrumski, tavanski ili ovaj običan, noćni), sklopive hoklice na kojoj smete da sedite bez bojazni da će da pukne, magičnih folmastera koji boje papir kada ih vučete po njemu, super –secka koji od neoljuštenih krompira pravi reš pomfrit, super-krečka koji omogućava i predškolskoj deci da budu pravi profesionalci (kome još trebaju moleri), kauča na naduvavanje kad vam dođu gosti, pa da imate gde da ih smestite, usisivača (zaboravih mu ime) koji radi na dve baterije od 1.5V i razvija snagu od 1500W („toliko je znažan da raskiva brodski pod, čupa keramičke pločice, a parket pretvara u drva za potpalu“), i može da se zavuče u mišju rupu, čuvenog super-praška koji svojim statičkim elektricitetom hvata i parališe i oveće bubašvabe, jedno 17 modela raznih sprava za mršavljenje (te reklame su najžešće, kad se one debeljuce muče u teretani, a onda im ona ribetina prkosi svojom zategnutom guzom), „sauna-masaž“, ab-toner i sl, nekoliko modela bruseva koji od potkožnih čireva prave pameline sise, „za samo 2 sekunde“ (bitan detalj), tiganja u kome smete da pržite jaja i na oko, a i kajganu, itd.
Zaista više ne mogu da se setim, sigurno da mi je nesto i promaklo.:-)
Prednost monarhista nad republikancima
Prednost se vidi u slengovskom korišćenju titula ovih uređenja. Kad nas neko zadivi svojim postupkom, nazvaćemo ga "kralju!" ili "care!". Međutim, da li ste nekad čuli da neko nekog zove "predsedniče!"?
Lik 1: Sinoć se smuvam s nekom debelom kravom onako pijan.
Lik 2: Hahaha, koji si ti car.
Lik 1: Ali, to nije sve, kad smo se poljubili, toliko mi se smučilo od alkohola i smrada iz njenih usta da sam joj povratio u dekolte.
Lik 3: Hahaha, kralju!
Lik 1: A oko nas gomila ljudi, svi počeli da vrište od smeha.
Lik 4: Predsedniče!
(lik 1, lik 2 i lik 3 upućuju zbunjen pogleda ka liku 4)
Posao preko veze
Situacija u kome prijateljski ili porodični odnosi imaju prednost nad obrazovanjem. Kao rezultat, zaposleni bivaju ljudi sa jedva završenom srednjom školom, a ljudi koji su završili fakultet su na birou.
To je i fabrika tragi-komičnih situacija koje se dešavaju u zemlji.
Saobraćajac preko veze:
Saobraćajac: Gospodine, brzinomer vam ne valja. Stojite u mestu, a pokazuje 10.
Zaustavljeni vozač: Pozorniče, to je obrtometar.
Medicinska sestra preko veze:
Hirurg: Sestro, dodajte skalpel.
Sestra: Mmmm... evo?
Hirurg: Sestro, ovo je triangl. I... šta je ovo koji đavo? Gudalo? Flauta? Bubanj? O čemu se radi ovde?
Sestra: Pa... ne znam... rekli su mi da donesem instrumente.
Radnik u elektrodistribuciji preko veze:
Radnik: Hmmm... šta će se desiti ako gurnem svoj penis ovde?
*bzzzzzzzt*
Rezultat: nestanak struje u većem delu grada od 9 ujutro do 3 popodne.
Taksista preko veze:
Putnik: Dovezite me do Trošarine.
Taksista: :uzima iPhone koji mu je ćale, vlasnik kompanije, kupio i okreće Google maps:
Gang war: golubovi protiv vrabaca
Golub (lat. - Columba livia) prepoznatljivi po sivoj boji, mada ima smeđih i belih. Veličine, otprilike, kao magnum .357. Prednosti: veličina, snaga, brzina letenja. Mane: manjak agilnosti, nisu baš bistri.
Vrabac ( lat. - Passer domesticus) uglavnom su krem ili smeđe boje, po neki imaju i narandžaste šare. Veličine kao skrivalica iz Harija Potera. Prednosti: agilnost, refleksi, lukavost. Mane: manjak snage, minijaturnost.
Aktivnosti golubova: šetaju unaokolo, vršljaju po kontejneru u potrazi sa hranom, seru samo ako se nalaze na velikoj visini (na ivici krova, na grani ili na žici). Onda još malo šetaju unaokolo izbegavajući ljude.
Aktivnosti vrabaca: grupišu se u neki žbun ili neku krošnju i dernjaju se dok ne odlete u potrazi za hranom. Pobegnu od čoveka iako se čovek nalazi na 10 metara od njih. Izvode akrobacije u vazduhu (luping, barel rol i slična sranja).
Vrlo mirna stvorenja, na izgled. Ali ove dve vrste gaje dugogodišnju netrpeljivost jedni prema drugima već duže vreme. Njihova bojišta se nalaze na restoranima na otvorenom (Mekdonalds npr.). Konflikti nastaju kad su golubovi umorni od vršljanja po kontejneru u potrazi za hranom pa odu na teritoriju vrabaca. Vrapci, uglavnom, stoje na ogradama od Meka merkaju svaki potez čoveka koji jede. Jedini slučaj u kome će se vrabac približiti čoveku na manje od 10 metara udaljenosti.
Dolaze golubovi, a vrapci i dalje ispod oka posmatraju ljude čekajući makar na mrvice.
Čovek primećuje ove životinjke oko sebe. Čisto radi zabave im dobaci pomfrit. Rat počinje:
Vođa vrabaca: Juriš!
(gomila vrabaca se okupi oko pomfrita)
Vođa golubova (čuje pad pomfirta): Evo, drugari, ovo je znak! napad!
(gomila golubova i gomila vrabaca se sjatiše oko pomfrita)
Vođa vrabaca: Odjebite vi sivonje! Mi smo ovde prvi došli!
Vođa golubova: Vidi ga ovaj mali kako se kurči. Nemoj sad da dobiješ kandžom po glavi!
Vođa vrabaca: Ajde priđi pa da te iskljucam k'o čovek pneumatskom bušilicom beton!
Vođa golubova: Divi Gavajo, nisi ti detlić pa da toliko brzo kljucaš!
Vođa vrabaca (ostalim vrapcima): Bando, ovo je naš pomfrit, ne dajte im da priđu!
Vođa golubova (ostalim golubovima): Svi na pomfrit!
(Nastaje gungula)
Vođa golubova: Odabijte vi minijaturni govnari. Veći smo od vas!
Vođa vrabaca: Šta se gurate vi! Serete po ljudima, a sad jurišate na hranu koju oni bace! Ma odjebi, bre!
Vođa golubova: Možda mi seremo, ali vi iritantno cvrčite po ceo dan! Marš, more!
Vođa vrabaca: Neki ljudi uživaju u cvrkutu nas ptica pevačica, a vi možete samo da gugučete k'o mašina za veš koja centrifugira!
Vođa golubova: Otkud ti znaš kako zvuči veš mašina!? DA nisi možda živeo među ljudima?!
Vođa vrabaca: More, šupičkumaterinu! Šta tebe briga ko živi među ljudima, kao da će vas ljudi primiti u kuću ako serete po njima i rovarite po smeću!
Random svraka: Graaaaaa!
(prestaje tuča)
Vođa vrabaca: Šta ti hoćeš, kljunati!
Random svraka: Vidite tamo, eno ga Paja Patak!
Vođa golubova: Gde!? Gde?!
Vođa vrabaca: Tražite mu autogram.
Random svraka (grabi bačeni pomfrit): Sisajte ga naivčine. Buhahahahaha! (odleće, ali prenisko pa ga autobus spiči i on ostaje zalepljen za šoferšajbnu).
Vođa vrabaca: Nema nikakvog Paj... u jebote, vidi ga kako se zalepio k'o brat Spale kad je jurio ispred Mercedesa.
Vođa golubova: A gde je onaj rekao da je Paja Patak?
vođa vrabaca: E, viš kako si glup. Ae idite kopajte kontejner ili tako nešto. Mi ćemo da čekamo ovde. (okreće se čoveku) Baci pomfrit, šabane!
Španski tramvaj
Čudo tehnike. glavna atrakcija. Nešto što privlači pažnju. U našoj državi je to fenomen koliko i teleportaciona mašina u drugim razvijenijim državama, ukoliko se jedna takva mašina izume.
Može slobodno da se koristi izraz "privlačiš pažnju kao španski tramvaj".
A kako i ne bi kad se isti taj tramvaj stalno pominje i provlači kroz novine i izaziva poglede svakog ko se nađe u blizini.
Naslovi u novinama:
1.
Automobil okrznuo španski tramvaj. Špancu nije ništa, samo mu je žmigavac razbijen (ali koji će kurac žmigavci tramvaju, nije mi jasno).
2.
Španski tramvaj izleteo iz šina. Ali nije kriv super-awesome španski tramvaj čudo tehnike. Krive su šine koje datiraju iz prošlog veka. Još uvek se mogu naći potkovice po šinama.
3.
Kamera snimila dvoje mladih kako polno opšte pored parkiranog super-awesome španskog tramvaja u sred noći. Popšto kamera nije uspela da utvrdi koja su to lica u pitanju, poslata je BIA da istraži slučaj. Našli su spermu na mestu zločina koja ih je dovela do osumnjičenog D.J. (19). Osumnjičeni priznao da nije koristio zaštitu. Okrivljen je za uništavanje javne imovine.
4.
Danas je došlo do sukoba u super-awesome trmavaju između jedne starije gospođe i jednog mladića. Svedoci tvrde da je sukob izgledao ovako:
Starica: Ustani da sednem magarče, starija sam od tebe i imam reumu!
Mladić: Neću da ustanem! Jedva sam dobio priliku da sedim u špancu!
Starica: Pa hoću i ja da sedim u super-awesome tramvaju!
Mladić: Ćuti baba! Otkud ti znaš šta znači "awesome"?!
Random klinac: Na kurcu te nosam!
Mladić: DA BOG DA TI STAVILI JEZIK U BLENDER ZBOG TE GLUPE FORE!
Super Dexter mod
Napredna transformacija koju jedan programer može da postigne, analogno super sajoncu iz Zmajeve kugle. Da bi se ovaj mod postigao, neophodno je dosta vežbe, potpuno svarena knjiga Bjarnea Stroustupa (tvorca C++-a) i odgovarajuća količina kofeina u krvi (što više, to bolje).
Programer u super Dexter modu se prepoznaje po tome što priča mnogo brže nego što ostali to mogu da razumeju, ima pogled prikovan za monitor, kuca 10 linija/min ili još brže i pritom pravi vrlo malo grešaka.
Top gear
Emisija u kojoj svaki auto pređe njihovu trkačku stazu za isto vreme.
(ko je gledao znaće)
voditelj:provozali smo audi,jaguar i bmw po našoj stazi,da vidimo rezultate.audi-1:24; jaguar-1:24; bmw-1:24.
pa ko je tu lud?
Razlika između uspeha u rok i rep muzici
Rep muzika
Talenat: nepotreban
Sluh: nepotreban
Umeće sviranja nekog instrumenta: nepotrebno
Pošto je došlo vreme u kome svako može da postane slavan mnogi se odlučuju za najlakši način-rep muzika.Kao što sam gore naveo talenat nije potreban tako da se svako može proslaviti na taj način.Naprave neku matricu preko programa na kompjuteru, napišu pesmu u kojoj su oni neki mafijaši, narkomani...i to je sve.Kada to završe čekaju samo da napaćene klinke polude za njima i eto slave.
-----------------------------------------------------------
Rok muzika
Talenat: potreban
Sluh: potreban
Umeće sviranja nekog instrumenta: veoma potrebno
Kada se osniva rok bend traže se oni koju imaju talenta, sluha i umeju jelte da sviraju neki instrument (gitara,bas gitara,bubnjevi...), da napomenem da je takvih ljudi nedovoljno.Ne može svako da zna da svira.Kada se sa teškom mukom pronađu članovi benda nastupa smišljanje pesama koje moraju da imaju smisao, a ne da služe samo za kurčenje.Posle toga se traži mesto za prvu svirku i ako to prođe dobro, može se u retkim slučajevima nastaviti sa pokušajem karijere.Ali ipak samo odabrani dožive svoje koncerte na kojima su desetine hiljada fanova...tek tada se može reći da su se proslavili.
Rep muzika
Paćenik 1: E brate vidiš onog Cviju i Tatulu,ajde brate da i mi budemo reperi,ovo-ono,da budemo slavni...
Paćenik 2: Ajde brateeee,mislim ono ajde da napravimo matricu...
Paćenik 1: Ja ću (brate) da smislim pesmu,kao mi smo mavijaši,jebemo kurve...
Paćenik 2: Toooo brate,to mi kaži!
Mesec dana kasnije:
Napaćene klinke: Jao kako su oni Paćenik 1 i Paćenik 2 slatki,a tek kako repuju!
-----------------------------------------------------------
Rok muzika:
Car 1: Zdravo Marko,znaš nešto sam razmišljao,da osnujem rok bend!
Car 2: Tooo majstore,znaš kako ja dobro sviram bas,a ti gitaru!
Car 1: Ma znam,ali koga ćemo za bubnjara?
Car 2: Nemam pojma,mada moj brat dobro cepa,on će sigurno da pristane.
Car 1: Daj Bože.
Petnaest godina kasnije:
Na njihovom koncertu prisustvuje 150.000 ljudi.
Unuke u reklamama za prašak za veš
U poslednje vreme svaka reklama za prašak za veš mora da ima babu i unuku koje zajedno peru veš i idu da prosvećuju narod kako su Merix, Duel i ostali proizvodi poslati sa neba da pomažu vernicima da se bore protiv mrlja. Takođe šalju kupone (jer jelte, kakva je to baba koja zajedno sa unukom ne igra nagradne igre) sa tih istih praškova u nadi da će ići u neku daleku Afričku zemlju da tamo propovedaju o svojim moćnim praškovima. U tom silnom propovedanju desi im se da jugo malo krene da zajebava, pa se zaustavi u sred Nemačke, gde Nemci drage volje pomažu babi i unuci, a unuka sva srećna, vadi iz gepeka i daje ceo džak od 8 kila (da se nađe Nemcima).
Primer: Pogledajte neku reklamu...
Lembas
Nekvarljiv, vilovnjački hleb iz Gospodara Prstenova, ali ime lembas može da se koristi i za hleb star nekoliko dana koji ipak može da se koristi za jelo...
-E brate, idi kupi 'lebac, rad je da doručkujemo...
-Ma mrzi meee, pogledaj u kesu, vidi jel ostalo nešto...
-Ima, ali samo ovaj lembas od pre tri dana...
-Ubacuj u mikrotalasnu!
Onomatopeja stranih jezika iliti "Kako ih mi Srbi zvučno opažamo" - vol.1
Kako ona stara narodna "*Govori srpski da te ceo svet razume*" nije dala neke zapaženije rezultate u poslednjih nekoliko eona a izgleda da to, bogami, neće učiniti ni u sledećih nekoliko, prosečni pripadnik nebeskog naroda primoran je da, zarad sporazumevanja sa evropskom i svetskom žgadijom, prlja svoj *linguam musculus* poganošću raznoraznih stranih, s prefiksom "svetskih", jezika tj. ako bi uopšte i poželeo da se upusti u interakciju sa narečenom (autor misli na *žgadiju*; prim.prev.).
Kažem "prlja" i "poganost" jer je - krajnje objektivno posmatrano - srpski jezik kao takav i pored svih svojih mana i nesavršenosti relativno čist, diktivno jasan i ne zahteva od svojih korisnika da krive usta, prave transferične grimase i(li) da pljuju sagovornike s preke strane a zbog kojekakvih umlauta, muklih konsonanata ili, prosto, "arabo-mađarština" pri izgovoru (sad sam izmislio tu reč, je l' da da je do jaja?), u vašem krajnje liberalnom poimanju tog sluteće kancerogenog termina. S ovim poslednjim u vezi svakako stoji i ta večna potreba nas Srba da jedan strani jezik "prevedemo" na naš maternji, odnosno da odgonetnemo njegovu fonetsko-praktičnu melodiku, potencijalno sakrivenu u onomatopeji života koji nas geografski okružuje. Razume se - ne u ovoliko puno reči i definicija, već jednostavno, narodski, štono kažu - *po sluhu*. To, naravno, podrazumeva i određenu primesu cinizma i sarkazma u čitavom procesu, ali su oni ionako osnovna baza svega što se radi na ovim prostorima tako da zbog da jedeš govna.
Elem, pred vama se nalazi omanja hrestomatija pomenutih onomatopejskih jednačina, mali fonetski leksikon koji bi trebalo posmatrati i kao svojevrsni priručnik u baratanju/razumevanju nekim/nekih od specifičnijih nesrBskih jezika, svakodnevno rabljenim na planeti ovoj izrabljenoj. Doviđorno i Guternaht.
1. Alahalahalahalahalahalahalah!
Jebeni zabrađeni, jebeni arapski jezik. Lingvistički C-4 koji estetski sasvim odgovara neobrijanim bradurinama, obrijanim mudima, dugim nosinama i samo(voz)dizanju u vazduh navedenom sortom eksploziva. Fazon - do jaja je nebitno šta i o čemu likovi pričaju kada im sve ionako zvuči k'o da repetitivno dozivaju Svevišnjeg...što, reala, i čine većinu svog životnog veka. Mali, pak, savet pri upotrebi narečene "univerzalice": **L** treba izgovarati sa jezikom poput čakije zabodenim tik iza "gornje proteze" jerbo će tako ono **H** onda zazvučati k'o da ste surduknuli kilo jebenog peska u svoje cenjeno ždrelo. Biti na oprezu zbog te čakije, doduše...
Iako vam ovo možda neće pomoći da ga razumete, definitvno će uticati na to da ga brže progovorite. Elem, najbolja moguća ohrrralna vežba na thrrržištu za izgovohrrrranje *holandskog jezika*...mada svoju dikciju možete pogoršati i sa onom iz broja #1 ovog primera. 24 Kitchen gledati čisto iz mizanthrrrropije prema samom sebi.
3. Ekereškekerešmekereš-gulaš!
Najmanje 24 padeža, vokalna harmonija, nepostojanje glagola "imati" i trista drugih gramatičkih silovanja moždanog sistema sažeto u jedan jedini verbalni podrig. Koliko god se trudio da bude jedinstven na svetu (sa *finskim*, fazon, čini jedinstveni šešir tzv. ugro-finskih jezika i nema jebeno ništa zajedničko sa istim), MAĐARSKI se, kako god da ga okreneš, uvek vrteo, vrti i vrteće oko jebene hrane...mada je gorka činjenica da ne zvuči ni upola tako ukusno kao đakonije koje nam dolaze iz zemlje sa kojom se graničimo i koja tu činjenicu preko svake mere eksploatiše. To je, međutim, neka druga priča, neki jedini granični prelaz...
4. HAJLHITLER!
Nije slučajno napisano velikim slovima.
Elem - jedini jezik na svetu pored *rumunskog* i *japanskog* koji će uvek zvučati kao da se sa nekim svađate, pa čak i onda kada budete želeli da se na njemu izrazite najuzvišenijom i najpoetskijom termonologijom mogućom (na primer "lajdenšaft", što znali "strast" ili "erhabenhajt", što se prevodi kao "uzvišenost"; prim.prev). Sintagma iz naslova će vam nedvosmisleno i omogućiti tu svađu ukoliko se nalazite na teritoriji države iz koje je i potekao ali biste svoj spas od javnog linča na Brandenburškoj Kapiji ili Aleksander Placu možda mogli da potražite u vickasto-partizanskim floskulama, tipa "Špric majn guzn!", "Šajze, šajze, majn Taube vajze..." i već epskom "Cvaj partizanen šlafen in kukuruzen." Glupe Švabe će vam se od srca nasmejati i popustiti stisak cokule sa predela vaše krvave face. Oni *fašisti*? Booože sačuvaj!
Želite da naučite *španski jezik* a niste rođeni sa retardiranim šprahfelerom? Nemojte očajavati. Sa jednostavnom vežbom iz naslova ssssssssavladaćete španssssssski dok ste rekli kekssssssss! Elem, ono što dijagnostička patologija prepoznaje i definiše kao **interdentalni stigmatizam**, u zemlji iz koje je poteklo najveće zlo u istoriji televizijskog serijskog programa (mada i mi imamo konja za trku) predstavlja genetski nasledno oruđe za verovatno najsmešniji izgovor jednog jezika još otkako je neki homo-erectus svom kolegi iz plemena batinom izbio zube a ovaj sutradan imao da brani magistarsku tezu na temu "DiDaktički DaDaizam u oslikavanju ptice DoDo po ziDovima i svoDovima renDom pećine". Inače, legedna kaže da je poreklo vrskavog "S" u španskom jeziku posledica bigotskog idolopoklonstva španskog naroda prema nedvosmisleno incestoidnom kralju Ferdinandu, koji je žešće vrskao jer je, jelte, bio žešći jebeni incest. S druge strane, Argentinci, Čileanci i ostali kolonizovani narodi, na primer, govore španski bez vrskanja. Tja, ko će ga znati, ionako su sve to ciganšture teške...
Integralna hrana
Rezultat neodređenog integraljenja normalne hrane. Razlikuje se od normalne i diferencijalne hrane po tome što je popularna međ debelim ženama što bi da smršaju. Dobija se iz tablice, a može i da se izvede. Npr:
∫Meso dx = Soja + c
∫Pasulj dx = Zobilice + c
∫Sarma dx = Musli + c
∫Burek dx = Burek
∫Čvarci dx = Prokelj + c
(prim1) Primetili ste da je integral bureka, isto burek. On je karakteristična hrana pošto kolko god ga integralili opet se dobija burek. Zove se još i e.
(prim2) Primetili ste da sam stavljao i konstante na kraju. Vodite računa kad bude pismeni ili ispit, pojedini profesori su jednostavno drkadžije i oće da ne priznaju zadatak zbog ovog.
(prim3) Burek nema konstantu. Bureku se jebe za konstantu.
Nedefinisano stanje bakšiša
Situacija u kojoj u kafani čekaš više nego što bi trebalo na kusur:
Završio si večeru, dižeš ruku da ti donesu račun, konobar se pojavljuje za 5 sec i donosi onu kožnu knjišku i unutra račun. Pogledaš račun, na njemu stoji vrednost od X dinara koju trebaš da platiš za uslugu. Pogledaš novčanik, u njemu ne možeš da nakupiš od sitnih novčanica X dinara, a jedina krupna koju imaš je vrednosti Y = 1.5X.
Ništa, ubacuješ novčanicu Y u tu knjižicu, zoveš konobara on uzima knjižicu i ode negde.
E, u tom trenutku nastaje taj period nedefinisanosti bakšiša. U normalnim kafanama, gde konobari nisu džiberi, taj period je relativno kratak, i nikome ne izaziva nelagodnost. Vrati ti pare, ostaviš mu jednu novčanicu otprilike 0.1X do 0.2X dinara i lepo odeš kući.
Ali, pojedine kafane nisu takve. U njima će u jednom trenutku 0.5X dinara nestati negde, i naći se u nedefinisanom stanju poprilično dugo. Konobari će pažljivo i strpljivo iznositi drugima hranu, čistiti tvoj sto, izaći napolje da puše, razgovarati telefonom, otići u kuhinju, a ti ćeš gledati i misliti se šta da radiš sad.
Nastaće period borbe volje između tebe i konobara. Konobar će odugovlačiti vraćanje kusura taman onoliko koliko ti treba da ne odeš i najebeš mu se mile majke bezobrazne, a ti ćeš vagati da li je 0.5X dinara vredno da ti pobegne zadnji autobus, i gledati osobu(e) koju si već izveo na večeru, jer jelte ti častiš, kako se nervozi polagano i počinje da te gleda ko stipsu.
Pobednik nosi 0.5X dinara.
Najzad, kad dođe do situacije da prešlo preko kurca, mahnućeš konobaru, više puta. Možda ćeš morati i da ga zovneš. On će onda da ugasi cigaru i sa izgledom na licu tipa: "šta oćeš? a daaaa, kusur beše, da ne veruješ, skroz sam zaboravio na to, iako ti izbegavam pogled već 10 minuta, i vidim da ti prazan sto dok te obilazim.", da ti donese kožnu knjišku sa kusurom.
Žica
Кафанско-конобарски термин за ражњиће.
- Муњо, потерај мени кило јањетине, литар-литар и Шопску салату, а мом геј пријатељу дај само једну жицу.
- Али, господине, жица има свега 150 гр, бојим се да ће ваш пријатељ остати гладан...
- Јебеш га, онда. Потерај му и витаминску салату уз то, нек иде живот. Кад је бал, нек' је педербал!
Voditelji dječijih emisija
Jebeno zanimanje. Ljude koje ne treba potcjenjivati. Treba imati konjske živce dok komuniciraš sa derištima uživo u programu, živaca da ne opsuješ mater derletu kojem moraš par puta ponoviti nešto da bi uopće obratio pažnju na tebe, ili dok ga samo slušaš kako razvlači riječi dok pokušava da nešto kaže. S jedne strane je razumljivo da se mora spustiti na nivo prosječnog osmogodišnjaka, ali nije to tako jednostavno i zabavno. Plus što moraju od sebe praviti budalu dok su na TV-u pa su možda i svjesni toga (jer i kada pokušavaju biti smiješni- slabo da su), moraju hvaliti sponzore svako malo, imati strpljenja i osmijeh na licu, iako im je možda dan loš kao što svima može biti.
Koliko je njihovo zanimanje jebeno, toliko se može vidjeti kako djeca odmalena uče nefer igranje kako bi dobili igračku kao nagradu. Frustrirajuće zanimanje.
Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj.
Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.
V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!
(Nakon par minuta)
V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...
(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)
V: Halo, Tarik!
T: Halo.
V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas?
T: :disanje u slušalicu:
V: Halo...
T: Halo.
V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik?
T: Ništaa...
V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi?
T: :disanje u slušalicu:
V: :šuti i bogara u sebi:
T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii....
V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe?
T: Imaaa....
V: Da ih čujemo!
(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)
V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik?
T: ....
V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu?
T: Jeesam...
V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4?
T: Dvaaaa...
V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!!
T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno)
V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju)
T: ....
V: IDEMO PETICA!!
(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)
Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“
(Za vrijeme igre)
V: Idemo desno! Šestica, šestica!
(Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.)
V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK?
(Tarik šuti.)
V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!!
(Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.)
V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST!
(Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“)
V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.
Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom.
Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.
V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa?
T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada?
V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete?
(U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik?
T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim?
V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača...
T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće...
V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!!
(Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja)
V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...
42
Odgovor na pitanje univerzuma. Mističnost je neshvatljiva, dobar početak je da shvatite univerzum uošte nije pitanje, ako pogledate film "Autostoperski vodič kroz galaxiju" na putu ste prosvetljenja, ako uzmete i knjigu od Daglasa Adamsa nećete biti nimalo bliže shvatanju šta je 42, ali ćete se sjajno zabaviti! I shvatićete da nije ni važno šta je 42!
DON'T PANIC!
Muzika za podizanje tenzije
Zajebana muzika koja kreće u onom delu filma/ serije dok glavni lik luta po ukletoj kući/ šumi/ brodu, ili ako gledate indijske serije, kada mala nevesta prospe pirinač po podu. Stavlja nam do znanja da će uskoro biti nekog belaja, i tada počinje srce jače da lupa, guzica da se znoji, a sve to sa pogledom fiksiranim na ekran dok pokušavate da nadjete mesto iz kog će, po difoltu, nešto da iskoči. Sve je to obično praćeno glasnim zvukom lomljenja neke sitne, a neprimetne stvari koja vam se našla pod nogama (grančica, staklo, mrtva mačka...)
No, često se koristi i u realnim situacijama. Na primer, kada vam devojka prvi put spremi neko jelo, pa vi udarate u sto (ali tiho, naravno) viljuškom i nožem sve to praćeno uz, takodje tiho, lupkanje papučom po podu. E sad, sa nogom radite to dok jedete, jer ruke su vam zauzete, logično, i onda joj uz glasan podrig stavljate do znanja da je hrana bila zadovoljavajuća, i tada ona može da odahne. Kao u filmovima, samo sa malo drukčijim elementima.
Isto i kada vam ortak odgovara pred tablom. Sednete u drugu klupu (da profa ne bi provalio ko lupa) i ponavljate korake iz prethodnog primera. Bez viljuške i noža. U ovom slučaju se koriste olovka i pozajmljena bojica. Drug vam se preznojava, zato što je zaglibio oko drugog pitanja, vi tiho lupate, a profa viče zato što ne provaljuje ko to tamo lupa, sve dok neko ne da ovom mučeniku odgovore. Završeno sa odgovaranjem. Gromoglasan aplauz, ovom što je odgovara' pada kamen sa srca, svi srećni, čak i profa, zato što više ne čuje ono lupanje.
...
Pa jebote, kako je moguće da onoliko surfera pogine od napada ajkula, pa zar ne čuju muziku bre?!
Naučnici su dokazali da...
Put naučnog istraživanja od studenta-naučnika koji je češajući jajca u laboratoriji na institutu došao do nekog skoro pa beskorisnog saznanja, preko prašnjive kancelatije matorog profesora što odavno pogubio osećaj za realnost i redakcije naučnog časopisa sa mesečnim tiražom 20, do polupismenog novnara pripravnika što sedi i lista internet ne bi li našo nešto da naškraba za žutu štampu koja ga plaća i prosečnog čitaoca, kao zadnjeg konzumenta tog naučnog israživanja koji piše komentar na vest sa svog tač-skrin telefona dok kenja tvrdo govno i u isto vreme češa jajca je praćen konstantnim rastom fonta tog istraživanja, rastom broja kapslokovanih slova, i obrnuto proporcionalnim padom inteligencije učesnika.
*Studenti u institutu* - "Nedvosmisleno je dokazano da se kod muškaraca u zadnjih 20 godina smanjuje broj spermatozoida. Mogući razloge treba tražiti u povećanju sedenja na poslu, tesnoj odeći, globalnom zagrevanju, mobilnim telefonima i sličnom..."
*Profa na fakultetu* - Opa, ovi našli nešto: "Dokazali smo moguću korelaciju između smanjenja broja spermatozoida i mobilnih telefona."
*Naučni časopis* - **Naučnici dokazali da telefoni smanjuju broj spermatozoida**
*Kurir* - ***SKRIVENI UBICA!!! Naučnici su dokazali da nošenje telefona u džepu izaziva sušenje muda i otpadanje da prostite kurca. Slike na strani 12!!!!!***
*Lik na WC šolji* - "**MAJKE IM GA AMERIČKE, ZNAO SAM DA SU KRIVI ZA BELU KUGU, SAMO NAŠI POLITIČARI TO NEZNAJU***
Današnja vest...
Joga instruktorka
Прилично савитљива. Толико савитљива, да се запиташ да ли си јој заиста потребан, јер имаш утисак да може саму себе учинити срећном кад год пожели. Она не седи као сав нормалан свет, већ околини излаже своје табане на начин који ни најискусније ортопеде не оставља равнодушним. Она сем тога и медитира. Дише на неки ултимативно зајебан начин, мислима контролише рад својих унутрашњих органа, каналише проток енергије кроз своје чакре, и усмерава крв из ножних прстију право у мозак. Једном речју, иде ти на живце. Кад се после 10 сати пробудиш искривљен, укочен и уморан, она ће те питати да ли и ти желиш шољу њеног усраног жуто-браон напитка који узима свако јутро у шест и десет како би спорије старила.
- Дедер, жено, размотај се и скокни до драгстора по једно ладно!
- Боље да те научим како правилно да дишеш. Алкохол може да ти нашкоди.
- Слушај, бре, трансформерсу један! Научио сам да дишем када ме је бабица извукла из пичке, дигла за ноге, окренула наглавачке и ошинула по гузици, још у породилишту. Севај по то пиво да те не завежем у чвор који ни Коперфилд неће развезати!