Da se odmah razumemo, dokolica je jedna sjajna stvar. Ne traži vodu, hranu, pažnju, brigu, sisu, a opet, čini te srećnim i zadovoljnim. I sad, kad uzmeš da budžiš tu sjajnu stvar, dobiješ njen najsvaršeniji apgrejd - umetnost.

Legneš uveče sa mišlju da sutra konačno u svom životu promeniš nešto. Al ne u smislu da počneš da učiš, zarađuješ, praviš dugoročne planove sopstvenih finansijskih tokova, tražiš ženu svog života, koja će ti izroditi decu vaših života i slično. Ne. Legneš sa mišlju kako ćeš od svakodnevnog sedenja satima pored kompa, zevanja u tv, popunjavanja tiketa, češanja čmara, drkanja na azijatkinje koje svršavaju sa tanjiračama međ nogama i slično, napraviti neku toliko dobru grotesku koja se može nazvati umetnošću i koja će te, što je najbitnije, zadovoljiti u potpunosti.

Ustaneš u neko ludo vreme, recimo 7 i 44. Obaviš jutarnju wc rabotu, napraviš neku kereću klopu, skuvaš čaj umesto kafe. Onda razmontiraš komp i skembaš ga u orman. Takođe i tv. Ortacima pošalješ grupni sms i kažeš da danas nećeš s njima da igraš na Barsu i da gađaš nedobitnim tiketima sisatu radnicu. Izvadiš bateriju. Napuniš kadu vodom. Ubaciš bateriju u vodu i staviš ruku. Ne udara, jebiga. Ispišaš se u vodu jer je slana voda bolji provodnik struje. Opet ponavljaš proces. Opet ništa. Nema veze, teraš dalje.

Odeš na neko stovarište građevinskog materijala i kupiš 50 kila peska, neke letve, kanap, i visak. Prospeš onaj pesak u dvorište, lepo ga poravnaš i iznad njega sklepaš Fukoovo klatno. Izbaciš ono metalno govno iz ravnoteže i čekaš. Uzmeš lupu i gledaš da l klatno uvek opisuje trag po istoj putanji il malo odstupa. Jebiga, teško ćeš išta videti, klatno je previše kratko. Za nekih 60-ak metara cirka. Nema veze, teraš dalje. Naravno da znaš da Zemlja vrši rotaciono kretanje. Odeš na tavan i nađeš stari globus. Staviš šešir na glavu i šutiraš ga kao Čaplin u Velikom diktatoru. Pevaš naglas D vrld iz majn, iako znaš da je Geta peder koji se samo spava u dupe i u čmar. I u rektum, dabome.

Tok događaja se nastavlja. Odeš u prodavnicu, kupiš 2 obične plazme. Samelješ ih. Izmeriš dobijenu masu i podeliš sa 300. Izračunaš koeficijent korisnosti mašinice za mlevenje. Izađeš napolje i vikneš "Eureka". Odeš na trafiku i kupiš Eureku. Rešiš belu ukrštenicu, koju si kao mali uvek preskakao jer je preteška. Nastavljaš da dominiraš. Izvadiš cigle iz TA peći, kao i motor. Zaklopiš peć i uzmeš je pod mišku. Šetaš gradom sa pećkom pod pazuhom i očaravaš svet svojom snagom. Vratiš se kući. Legneš na kauč i ispituješ savitljivost sopstvene kičme. Teško ide al nekako si uspeo da lizneš glavić. Probaš spermu. Al ne samo probaš. Pojedeš je bez leba.

Pade i mrak. Sreća pa je vedro pa se setiš magarca iz Laku noć deco i odeš da brojiš zvezde. Svakoj daš neko levo ime, pa kad ih prebrojiš, pokušaš da se setiš koja je koja. Sigurno si u pravu, jer nema dokaza da si pogrešio. Osećaš se neverovatno ispunjeno. Vrneš se u kuću i skuvaš čaj od belog sleza. Da, od onog govneta kojim te majka kljukala kad se kao mali prehladiš. Staviš onu plazmu u njega. Nadrobiš i malo cigle iz TA peći. Izađeš napolje, sedneš u pesak i gurneš onaj pendulum da se klati. Gledaš. Boli te kurac.

Грејање - наизглед тривијална ствар... У августу, на плус двеста у хладу. Кад дођу децембар и јануар, схватите да сте се прерачунали. У зависности од тога шта од горива користите за грејање своје позадине, већ на почетку неке озбиљне зиме већ ће вам је бити пун курац и има да прижељкујете први брод који иде по банане и вас да одбаци негде где нећете морати да везујете пећ на леђа, макар се тукли с мајмунима.

Пошто је мала вероватноћа да одете у топлије крајеве, морате да се борите са собом, а и са предсобљем, не бисте ли више запушили јебене рупе у столарији, која кад је купљена није дихтовала. Додали сте на кантове довољно гуме да може да дође вулканизер да погледа. Не вреди, и даље дува, маму му. Ствар решава широки селотејп. Ко шљиви прозор, неће га отварати до пролећа. Бацате дрвље и камење на било кога ко дође, а прекрши дозвољено време отворености улазних врата (један милисекунд). Грејете се наизменично на струју и дрва, не зна се шта је горе. Кад дође рачун за струју, заједно са њим у коверти су и епилептични напад, шлог и инфаркт, на челу са хистеријом и опадањем косе. Кидате каблове од пећи и бесни одлазите по дрва, са одлуком да наложите к'о да ћете челик да калите. Е, јуче, секира је тупа, олупали је о бетон прошли пут кад сте цепали на брзака (било много 'ладно). Оштрите је у шупи, на путу ка хипотермији. Нацепате све што може, замало и себи ногу. Срећни, са дрвима кући, поред пећи... И тако од пећи, до дрва, од дрва до пећи, мајку му, цела зима прошла на стази.
Од бола у леђима (од секире и дрва) и од искушења да нешто укључите у струју, бежите редом код другара, ортака, родбине која има централно грејање. Већина вас не јебе два посто, имају посла. Некако упадате код ортака, срећни због радијатора који ћете дискретно да узјашете...

Potez koji bi mnoge ljude koji govore u školama, na televiziji i drugim mestima gde vulgarno izražavanje nije dozvoljeno, rasteretilo tenzije kojoj su izloženi u pokušaju da nađu odgovarajuće zamene za vulgarizme koji im isprva padaju na pamet prilikom sklapanja rečenice. Ujedno bi vernije izražavali svoje stavove, koje kulturnijim izražavanjem ublažavaju.

Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.

Лик из манга цртаћа, веома сумњивог порекла. Кева му је сигурно Јапанка, ту никад дилеме није било, али се сумња да му је ћале сиромашни Румун, некада фудбалер Шахтјора Разван, побегао под налетом Секуритатее у Јапан и постао Мандарин. Претпоставља се да је у Румунији био Ромун, па је зато и крајњи степен сиромаштва пренео и на свог сина Гокуа.

Najtezi deo skolovanja.

Znači izvlačiti šlajm iz pete uz prikladan zvuk.

По родитељима,једини посао који можеш да радиш ако не завршиш факултет.

Korišćenje nerazumljivih reči za koje postoji sasvim prihvatljiv ekvivalent u svakodnevnom govoru.
Ako se ne izražavate akademski na ispitu, velika je verovatnoća da ćete pasti.
Ako se izražavate akademski u kolokvijalnom govoru, ljudi vas gledaju kao budalu.