Žutica
Болест о којој смо толико слушали као клинци, у забавишту и млађим разредима основне, а нисмо знали тачно шта је. Претпостављали смо да има везе са жутом бојом и да се преноси ако су ти прљаве руке. Приморан си да носиш пешкирић и сапун, са будним оком проверавајући да ли опрему има и друг из клупе и она мала Ања у коју свакако бленеш.
Два клинца, време ужине:
Јоца: А јел васпитачица рекла да перемо руке и после ужине?
Марко: Не знам, али сам чуо да и кромпири могу да буду болесни од жутице..
Јоца: Како??
Марко: Једном сам чуо бабу како је рекла да иде у башту да скине кромпирову жутицу, а после је прала руке..
Јоца: А, па зато је и понфри жуте боје.
Skolski pribor sa omiljenim likovima
Nesto bez cega se ne moze zamisliti prvi razred.
Stevica: Eee, vidi sto i mama kupila pribor sa Betmenom. Ti nemas takav.(pokazuje razredu)
Perica: E to ti je nista, meni ce tata da kupi ranac sa Spajdermenom. On je jaci od Betmena.
Stevica: E nije!
Perica: E jeste!!
U krajnjem slucaju nastaje opsta tuca izmedju Betmenovih i Spajdermenovih pristalica.
Vrhunski užitak
Kada uspesno kroz dnevnu sobu prokrijumcarimo kilu banana ili neki sok u tetrapaku, i onda u svojoj sobi potamanimo brzinom svetlosti ne davajuci ukucanima ni zeru sanse da spaze delikates i nateraju nas da podelimo.
To ti je zamena za taj lek
Rečenica koju izgovaraju svi apotekari u želji da vam uvale lek, bez obzira što to nije taj koji vama treba.
Kupac:Jel imate Andol?
Apotekar:Nemamo, ali imamo ovaj karbamazepin,to je zamena za Andol.
Kupac:Ali ovde piše da je ovo lek za epilepsiju?!
Apotekar:Ma daj decko, i ti u svašta veruješ,pa i na autobusu pise rajfajzen pa ne mozes unutra da podigneš pare.
Dete u nama
Svetinja. Mrtav je čovek onaj kome je dete u njemu utihnulo. Ne zna za šalu, smeh.. Zna da radi refleksno već, zgrće pare, naruči hranu i to je to. Nije to loš čovek, samo prazan. Nikada neće sesti da pogleda crtani iako ima već krš godina, prihvatiti šalu na svoj račun, igrati fudbal sa klincima i zajebavati ih, biti razdragan jer je dobio čokoladicu, neće se debilisati po kući ne bi li samo zasmejao nekoga ili reći dobar dan nepoznatoj baki i dedi na ulici, jer je tako učen kad je bio to dete. Sigurno neće.
Srećom, dete u meni je neuništivo, i često ga pustim da me vodi. Tako je savršeno u toj svojoj nesavršenosti.
A u vama?
Analogija čovek-računar
Opšte je poznato da su tvorci modernih računara koristili analogiju da na osnovu čovekove telesne (pre svega nervne) građe konstruišu svoje mašine. Ono što međutim nisu predvideli a obistinilo se, je da će se računari tokom svog elektronoskog života ponašati poput ljudi i time još više učvrstiti analogiju ova dva pojma.
Mlad čovek-nov računar: Ima celu memoriju slobodnu (hard disk), brzo prima informacije i operativni sistem mu ne zauzima veliki deo radne memorije (RAM).
Srednje doba-polovan računar: Stalna memorija je delimično ispunjena, podaci se sve teže primaju, operativni sistem po malo trokira a i već su se pojavili novi i brži pripadnici vrste (mlađi naraštaji, novija generacija računara).
Pozno doba- stari računar: Memorija mora da se delimično obriše (jer je puna) da bi primila nove informacije, radna memorija ne može da podrži nove programe (aj baba nek nauči da surfuje netom), kuler malo više i češće drči (analni otvor), nekad se palio iz prve (na prvu ribu) a sad moraš više puta da ga startuješ jer polako gubi kontakt (a i tad je pitanje) a i manje je pokretljiv jer je kabast i teži od ovih mlađih kompova (ideš pomoću štapa).
24 sata agonija
Kada spoznaš bolnu istinu da moraš da cekaš još 24 sata do trenutka kada ćeš ponovo moći da vukajlišeš.
Ovaj period počinje od trenutka kada ispucaš tvoju poslednju definiciju u opsegu dnevnog limita.
Fear that moment for it will come...
Prometejeva životna priča
Kasete i diskete
CD-ovi po mojoj majci.
-Sine, nareži ujaku one kasete pa da odnesemo.
-Koje kasete?! Video nemamo, a i da imamo ne radi.
-Ma diskete one što smo mu obećali, znaš.
-Diskete se ne režu, a i da se režu trebao bi mi kontigent da bi sve stalo.
-More marš tamo, znaš na šta mislim!
Pare za rodjendan
Dok ste mali, verovatno jedan od najneomiljenijih poklona koji mozete da dobijete. Zasto pare? Kakave pare? Sta cu ja sa 5 godina da radim sa tim parama? Necu pare, hocu igracku!
Kako starite, jedva cekate da dobijete koju kintu za rodjendan... Ili za odlican uspeh... Ili za polozen ispit... Ili...
"Sta ces da ti tetka Slavka kupi za rodjendan?"
Ja (4 godine):"Hocu onog transformersa koji se pretvara u kamion".
"Vazi pile moje".
Rodjendan
"Jao mili, nije stigla tetka Slavka da ti kupi nista za rodjendan, evo ti parice, pa ti kupi sebi sta hoces".
Ja (5 godina, tuzan): "Hvala". (Aaaaaaaa, gde je moj transformers kamion......???)
Mama:"Daj mamici te pare, pa cemo zajedno kupiti nesto lepo". (Uf, dobro je, taman sutra kod frizera, frizura mi je znaci uzas).
15 godina kasnije...
"Pile moje, evo tebi parice, da tetka ne pogresi u poklonu, kupi ti sebi neku cokoladu ili izvedi drustvo na sok i sladoled".
Ja (20 godina, sirok kez): "Hvala tetkice!" (Taman sutra za pivce i koju partiju PES-a. Sad ce i slava, valjda ce i tu uleteti nesto, a mislim da sam dobro odradio onaj ispit, ako bude 10-ka, mogao bih i tu profitirati lepo.)
Život bih joj dao da mi upropasti
Ono što pomislite kada vidite devojku koja izgleda prelepo.
"Brate, zipa onu malu crnku preko puta. Bomba! Ali verovatno je neka kurva".
"Auuu bre, ma ne škodi, život bih joj dao da mi upropasti, samo da budem sa njom".
srpska tastatura
Uvek je tu kad ti ne treba.
Yaboravih yasto ovo yapisujem...
Aaaa, iyem ti serbian kezboard!!!
kafa isteruša
Code RED, poslednji stupanj opadanja gradijenata srpskog
gostoprimstva u jedinici vremena (dolazi na sam kraj, posle svima već poznate "dočekuše" i "razgovoruše", a ozloglašenija je i od čuvene
"sikteruše", koja se kuva nepoželjnim osobama).
Spravljač je prilikom kuvanja ove kafe toliko besan i ogorčen da prevazilazi samog sebe u korišćenju fantastičnih metoda promene ukusa, dabome, na gore.
Obično se priprema kada gosti zasednu, bez namere da odu i
pošto su obrstili dvomesečne zalihe ića i pića domaćina;
kada se kratka komšijska poseta pretvori u nešto što liči
na komercijalni nastavak "Ivkove slave".
-Komšike, mož' ovam' još jedna crna domaćinska, ruke ti se pozlatile?!
-Može komšo, odma' stigne!
(a sebi će u bradu: Mori šta ste ga zasli ki u skupštinu! Sa' će ve potrpam neki đavoli u ove isteruše, pa će pobegatete od ovam ki kokoš pred gladnu lisicu!)
Noćgubiti
Izraz koji je odavno mnogo prikladniji nego „dangubiti“.
Nekada se dangubilo i uklanjalo od posla u polju i štali, a sada se noćgubi na splavovima i internetima.
Noćgubo jedna, od tebe nikad neće čo’ek da postane!