Ono što gimnazijalac/brucos zaključi kada vidi kakvu instituciju je upisao.
Rečnik / autori
ME
Megvič
2× u prvih 100na Vukajliji od februar 2014.viđen 25. apr 2023.
18 definicija2 odabrane372 poena
Izjava onih kojima promaja lista životnu knjigu.
Taman kada se odluče da promene nešto, knjiga došla do zadnje korice.
Ono što ti daje gas da se promeniš na bolje.
Nije to sve što pročitaš, čuješ, vidiš ili doživiš, već samo ono što ti iz temelja izmeni stav i percepciju.
Ili ne mora baš iz temelja, nego ti nikako ne izlazi iz glave dok ne presložiš svoje namere i misli ili svoj ego.
1.
2.
3.
Ima li toga kod vas?
Izraz kojim su stari žitelji kamenite Dalmacije tepali, onako muški, bez patetike, velikim ljubavima u svom životu, bilo da je to žena, dete, ili mladica masline teško uzgojene između dva kamena i kapi vode, jasno stavljajući do znanja da im je oko najvrednije i da suzu retko i teško puštaju.
Matan Potrka: Sve ovo što imamo, to je moje. A na to, suzo oka moga, plaćamo poreze. E to je prolazno, to ništa kad jednom odemo Svetom Petru na ispoved, nećemo sa sobom poneti. A ovu našu večnu kuću, suzo oka moga, stavija sam na tvoje ime.
Nuša (nežnija polovina Matanova): Hvala ti, Matane. Hvala, što si mi obezbedia to.
(Prosjaci i sinovi, Antun Vrdoljak, 1972 po romanu Ivana Raosa)
........................................................................................................
On: Moramo da se oprostimo sada. Život i novi, mlađi model. Teško mi to pada, bila si mi prva, mnogo smo se dobro provodili zajedno, na tebi sam naučio i da zamenim kaiš i da okrenem pod ručnom. Znaš, mnogo si trošila, gutali si benzin ko da mi je otac Šeik, o delovima da ne govorim. Izvini. Žao mi je.
Korsica: bip-bip
Kupac: Nadam se da ste se sad pozdravili pa da mogu da ga vozim.
On: Zbogom, suzo oka moga, nijedna mi neće biti kao ti.
Čovek koji je svojim dostignućem, ponašanjem, stavovima i odlukama zavredeo da pomogne u vaspitavanju i odgajanju dece; jedan od jadnika koji se, prljavi i upišani, teturaju gradom i spavaju po haustorima, prose, gnjuraju po kontejnerima, sede po zatvorima...Jer su propili i prokockali, ukrali i ubili, bili lenji i neodgovorni. Ljudi koji bestidno tumaraju ulicama i bulevarima i nose svoju sramotu nalik na žig i čiju priču naslućujemo (a ponekad čak i znamo); ljudska strašila i škart čovečanstva u koje upiremo prstom dok zbunjenoj i uplašenoj deci objašnjavamo šta je život i kako stoje stvari. Zaslužni za to što su milioni mališana postali sposobni, okretni, pedantni i čestiti ljudi, daleko više nego roditeljska moralisanja, škola, batine i priča o cvrčku i mravu zajedno.
Svako ima svoju ulogu.
Ako imaš to, nije bitno da li si predodredjen za male ili velike stvari, bitno je samo da sebi dokažeš da možeš!!!
Olimpijada 2000. u Sidneju (mozda grešim), maraton, poslednji dan.
Najveća kriza kod učesnika se javlja od 30. do 35. kilometra. Takmičaru iz neke sasvim atletski nebitne zemlje u Africi, potpunom autsajderu, puca levi butni misic, ali on ne odustaje već nastavlja da napreduje do cilja. Naravno, mnogo sporije od ostalih, kasnio je čitava tri sata, stadion je bio gotovo prazan, ali kada se on pojavio na kapijama istog, aplauz je bio glasniji od svakog prethodnog na igrama.
Utopi se da ne potoneš .
Živeti istetoviran maskirnim šarama. Sent Kamelona slaviti a svom Svetom Georgiju reći: Jebiga Đoko, mor'o sam, ne znaš ti kakve su ove aždaje ovde.
Nije da ne znaš ko si, ali brzo provališ i ko su i kak'i su i ti međ' koje si doš'o i da baš ne mirišu tak'e ko ti. I trudiš se, al' baš se trudiš da budeš kao oni, da prekrojiš svoj pazl po njihovom šnitu, da te ni rečenica, ma kakva rečenica, reč jedna jedina, ni pogrešno akcentovano slovo u njoj, ne odaju.
Kada se ringla ispod bosanskog lonca usijala, jebo je i onaj ko je uključio i onaj ko je zaboravio, i kad je po po rahmetli avnojevskoj materici krenulo da se koka, razleteli se Bosanci ko kokice. Po Srbiji, Šokačkoj, Deželi, Alemanji, Beneluksima... Do Australije, ma šta do Australije, do Ognjene zemlje poneki zemo frknuo.
Posle početne đe ste pičke, stigo Boske, štaće pičke popit faze, opora realnost polako i u tvrdu lobanju ugura svest da ništa ne uspeva da rastera druge kao neuspeh, a da dijagnoza izbeglica nosi i neizrečeno: neizlečivo i preporuku: smestiti ili u izbeglički centar ili na društvenu periferiju.
E ne’š ga majci, ja da sam donji hteo biti, ja bi ost'o pod balijama/ustašama/ćetnicima. Nema tu kako mora, nego kako treba. Monako je mog'o doć u moje selo, a mom selu u Monaku mesta nema? E nećemo tako Dino! Ako je tako neću ni ja u monahe, odo u Monašane... Ekavac, ikavac, špreha, ženi pegice crta da se ne razlikuje od pirgavih kona... Sve radnje radi... Jebe mu se sa čim je burek, neki kurac moraš jest'. Slađu sanja, Katrin zove darling. Na karoserijema prefarbanih TAS Golfova zasijaše znakovi mercedesa, fiata, audija...
Čunu moju će provalit' da nisam odavle. Što mi rodženi Odavlani kažemo: Oj živote, čudni algoritme.
I taman uspeš, kad sa uspehom dođe i poražavajuće saznanje: u toj priči tebe više nema.
Plakao bi kad pogledaš đe čoek. Plakao bi, al nema ko da plače. Nema čoveka. Niđe ga, ispario u havu.
- Zete, Megi i ja smo odlučili da vam za svadbu poklonimo kuću. Sviđaš nam se, mlad, vredan, odgovoran... Mislimo da će Tea u tebi pronaći pravog životnog partnera. Iskren da budem jako mi je drago i što si Dorćolac, meni to kao nekome kome generacijama unazad u porodičnom stablu nema nikoga ko nije rođeni Beograđanin, jako puno znači.
- Šta da kažem, hvala vam puno na poverenju. :gleda fotografije kuće: A za ovo, reči nemam. Predivan obekat.
- Šta je predivno?
- Objekat, ne znam šta mi bi sa obektom.
- Opusti se zemo, i ja sam iz okoline Goražda, al' sam došo prije rata, neku Mađaricu po Srbiji jurit'. Od prvog dana kad sam te upozno oću da puknem od smijeha kad te slušam. Preljepo. Nego, požurite sa svadbom, dijete mi je u petom mjesecu, petomajku ti jebem, na koju joj ga foru bosansku skuca.
Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato
Nekada, u tamo nekim državama u kojima su živeli neki od nas (koji su sada izuzetno punoletni), a to su (redom) Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, Savezna Republika Jugoslavija, Srbija i Crna Gora, postojalo je nešto što se zvalo dug domovini. Kao fora, ti se rodiš i ako si muško, odmah si dužan domovini. Verovatno si uzeo kredit od domovine da se rodiš, pa to brate, treba da se vrati. A vraća se tako što jedno godinu dana provedeš u ustanovi koja se zvala Jugoslovenska Narodna Armija ili slično, zavisno koja je država u to vreme bila aktuelna. U toj ustanovi te kao spremaju za odbranu od spoljašnjeg neprijatelja i zaštitu tekovina i tako toga. U stvari te jebu u zdrav mozak sistemskom kurčinom. Zbog toga kapiraš da ako si pošten u stvari si glup. Ako si vredan, opet si glup. Ako si pametan, e tek onda si glup, a to će sa zadovoljstvom da ti objasne svi, od tvog najboljeg druga koji nije završio ni osnovnu školu, preko svakog desetarčića ponaosob, vodnika, zastavnika, pa sve do poručnika, kapetana i majora. Krivinarenje, laganje i simuliranje je pitanje preživljavanja.
Ako si pre vojske i bio malo obrazovan, vaspitan i kulturan, posle vojske postaješ prava džukela. Naučio si sve trikove i prevare. Jer godinu dana si proveo sa šljamom, a to mora da ostavi bar malo uticaja. Dug naravno nije vraćen do kraja. Tu su i vojne vežbe a povremeno i ratovi sa drugarima iz vojske. Nisu to baš pravi ratovi, ali se gine i to debelo. Srećniji nastradaju od metka ili granate, ali se ponekome zalomi i klanje. Jebi ga, takve su nam navike.
Ko je to prošao, sigurno mu na pamet neće pasti da ponovo uvodi obavezu služenja vojske. O tome može da razmišlja samo imbecil koji je prodao državu za fotelju i koji je rat gledao na TV-u iz Beograda. Ako se neko baš pali na opasač i oružje, neka se lepo prijavi u profesionalce.
Umesto tog duga koji je vraćan domovini, domovini je trebalo da se uvali jedan dug i to onoliko dug, koliko ga domovina uvaljuje nama. A čini mi se da je vrlo dugačak.
Osobina najbliža podmuklosti. Potuljen je onaj za kog ne znaš šta ti misli, kiselo ti se osmehuje dok gleda kroz tebe. Nit smrdi, nit miriše. Sivilo koje zrači iz ovog karaktera je samo po sebi odbojno, pa je lako kloniti se istog.
-Ženo daj sekiru!
-Što crni Milisave?!
-Idem da ubijem ono pseto!
-Pa šta ti je jadna životinja skrivila?
-Potuljio se u poslednje vreme, samo me mrko gleda. Nit maše repem niti reaguje. Bolje da ja prikoljem njega, nego on mene!
'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
-Ako te pustim, hoćeš li mi obećati da ćeš nas odvesti do Crne kapije Mordora?
-Oću Frodo, lovačke mi sreće!
Znajte da ste fukare zalutalih srca, neopevana onlajn mafija i zlorabotnici nad slobodom izražavanja. Bezosećajna bagra, sputavači našega kreativnog dela. Da sam malo nevaspitaniji, nazvao bih vas fašistima, ali neću. Nek vam je na čast svaka vaša akcija, a i njutnovska reakcija!
Vi! Vi, nejači što sisate mleko iz dugmeta za brisanje definicija, pa nek vas je stid do centra glaksije i nazad! Nek vas je stid što navlačite pod čaršavom skrivenih namera gnev nas prostih i smrtnih na se! Ni suzom da nas udostojite kad pokopate i groblju na vlast prepustite kucanu reč. Jezgrovitu reč, koncentrisani vrhunac jedne internet-sesije. Setite se Van Goga i njegovog, za života nepriznatog, doprinosa. Zar neće duh neke, od lanaca moderacije otrgnute defke zaživeti kroz par godina, par decenija, par milenijuma? Pomislite li ponekad da, eto, niste dovoljno kulturno, kritički i stručno uzdignuti i opskrbljeni dovoljno jakim leksičkim aparatom da baratate izlivima naše proste, ali i čedne proze?
Pored svega, pozdravljam vas ja. Bez zlih namera, hejtova i vređanja, bez afektivno stisnutih dugmića i klevetničkih sastava. Doći će vreme loših autora, a do tada uživajte u svojoj strahovladi, ali se osvrnite oko sebe ponekad. Možda loš autor vreba iz čamotinje neelokvencije, i spreman je da vas strgne sa rotirajućeg prestola s koga se logujete na grandioznu objedinjenu mrežu.
Stvar koju je nemoguće sačuvati, kako od prijatelja, tako i od neprijatelja, te slučajnih prolaznika.
-Dobra je sine, samo da ti razmisliš još jednom.
-Vidiš majka, ja sam se i bojao da ćeš joj naći neku falinku. Ali ovaj put stvarno ne razumem. Zgodna je, lepa je, vredna je, i mislim da je nešto najbolje što mi se dogodilo.
-Pa zato ti i kažem. Lepa je, kao što sam i ja bila u svoje vreme. Možda zato ti sine i imaš plave oči, a ne kao tvoj otac i majka smeđe.
Omnipotentno biće. Biće koje može da uradi sve iliti bilo šta.
"Ej! Vidi šta ja umem!"
"To? Pa to može i moja baba!"
