Sindrom Dragiše Binića i njegove velike fudbalske inteligencije i lucidnosti odavno je poznat širokim narodnim masama. Tako se i ovaj izraz koristi kada želimo nešto da objasnimo osobama sa manjkom sive mase, tj. osobama kojima je potrebno više puta nešto objašnjavati.
Ljupko: E, dva puta prekrečite zbog Dragiše da mi večeras ne leluja po atletskoj stazi i po zapadu i istoku.
Džoni: Sinoć je bila Maja kod mene da joj "objasnim" neke stvari iz računovodstva. Mićko: Brate, Maja je najbolji student, šta ti ima njoj da objašnjavaš? Džoni: Pa jel čuješ šta ti kažem. Došla je da joj "objasnim". Mićko: Aha. A šta joj nije bilo jasno? Džoni: Brate, došla je da se jebemo. Mićko: A računovodstvo niste ni takli?
Čest razlog za redovnu depilaciju kod devojaka. Pobija protivargumente u vidu nemanja dečka i zime.
- Što sad bacaš pare na celu depilaciju? K'o da te sad neko vidi - dečko ti je u vojsci, plus što je januar, toplije ti je... - Si luda? A šta ako me udari auto, a? Odnesu me u hitnu, tamo neki jebozovan mlad doktor, a meni u međunožju bleji merino ovca, a po nogama Amazonija i Srbija šume.
Za razliku od običnog alkoholičara koji je čovek sa stalnom količinom alkohola u sebi, notorni alkoholičar jeste alkohol sa varijabilnom količinom čoveka oko sebe.
Povratak kunilingusu, iliti na srpskom lizanju pičića.
Vraćanje pravim vrednostima, mada to je previše usiljena i malograđanska reč korišćena od spodoba koje obitavaju u malim ekranima i profesionalno se bave krađom i laganjem. Ne opisuje kvalitet i primalnu radost koju kunilingus donosi na obe strane, lizanu i ližuću. Nema tačne reči da se vrednost te radnje opiše, a možda je ja ne znam, jer nisam nešto pismen. Da napravim jedno pomalo glupo poređenje, lizanje pice je slično osećaju toplog mleka. Neka iskonska radost te prođe niz kičmu jer verovatno se mozak priseća kako mu je bilo do jaja kad je samo cuclao sisu i ladio muda u peleni po ceo dan, a kada završiš to mleko samo imaš želju da se sklupčaš i zaspiš. Blaženstvo.
Hteo bih takođe da kažem, po mom neskromnom mišljenju, kunilingus nema veze sa seksom. Seks je majstorija, zanat, uči se i iz teorije ali samo praksom se postaje dobar u njemu. Možeš da znaš napamet celu Kamasutru i sve arapske erotske tekstove, ako ne vežbaš nisi dobar. Ali lizanje, to je umetnost. Moraš da budeš prvo voljan za to a onda da imaš i makar malo talenta koji ćeš da razvijaš teorijom i praksom. Za razliku od seksa, za liz je teorija veoma važna jer moraš da znaš anatomiju, gde je šta, kako sa čime, kada da stisneš a kada da popustiš. Ipak da se ne lažemo, praksom se vežba umeće, tajming i preciznost. Praksa je uvek najvažnija a i bez toga, teorija nema smisla zar ne?
Pored opšteg zadovoljstva na obe strane lizanje je važno i zbog jedne veoma jednostavne činjenice. Lizanje zadovoljava žene, zadovoljne žene znače mir u kući i svetu. Jer mi muškarci smo kao stoka, daj nam pljesku sa lukom, par zidaraca i dovoljno slobodnog vremena za gledanje Premijer Lige i mi zadovoljni. Ako ima seksa-do jaja, još bolje, manje ćemo da se krljamo na malom fudbalu. Zadovoljiti ženu, i ne mislim seksualno, je teško a zašto je tako ne znam, previše sam logičan i racionalan da bih mogao da pratim ženski tok razmišljanja. Zato je lizanje važno.
Kada čuješ jecanje i njeno teško disanje, kada moraš da je juriš jezikom jer ne može da izdrži da se ne migolji, kada ti izgrebe vrat i ruke jer ne može da se kontroliše, kada ti počupa kosu i izvije leđa u luk pre nego što zgrči prste na nogama i iščaši ti pršljenove butinama, onda na kraju kada je zadihanu, zamućenog pogleda poljubiš znaš da si sve odradio kako treba. Ima li išta lepše od toga?
Osobina devojke najbliže savršenstvu, jer osim bludi možeš s njom i da pričaš, a to znači da je: 1) lepa, jer ne bi je ni startovao da nije 2) pametna, ume da izgovori smislenu rečenicu 3) zanimljiva, jer te ne smara razgovor sa njom
A: jbt, jesi skontao Maju na rođendanu? B: da, brate... Riba je sjajna, možeš s njom i da pričaš!
Geometrijski progresivna masa ljaljana koji su otkrili Njujorker, Zaru i Springfild, crne kapute, bele košulje, pocepane farmerke, široke kožne narukvice, arafatke, "Ja sam superstar" i "Pravim se da me bole jajo" majice sa printovima. A onda u mozgu vrisne centar za zavičaj i moderni šmeker postaje hodajući primer izreke "mož' čoveka iz sela ali ne mož' selo iz čoveka".
Jednom rečju - Dženani. Šmelos.
-Onaj tvoj kolega Jagoš je vrlo naočit mladić, deluje jako urbano! -Aha, urban je ko opanak, eno ti ga upravo ulazi, saš' da vidiš. -DE STE LjUDI ŠAIMA! DE SI MATORI! Ovo neka kolejginčica jel? Ljubim ruke mačkice, verujem da se nismo upoznali cmok cmok cmok cmok... -Alo. Alo! -ALO ALO STANI MALO HJAHJAHJA! ALO DEČKO, TOČENI EFES I PRODUŽENI SA MLEKOM! zvoni Miljačka KO BI REKOOO ZA MUDA DA ME BESEEE HJAHJA! ALO KO JE?! EVO DIVANIM, DIVANIM! -Vidiš? Stigo šmelos. -ČUJ IZRAZ MATORI, ŠMELOS! DO JAJA! ALO, NAŠ ŠTA MI REKO OVAJ NAŠ SA FAKSA! ŠMELOS! HA HA! RECI!
Oduvijek je poznaješ. U početku, dok si bio osnovna, ne lično, iz viđenja samo, jer je stalno bila negdje tu, u blizini. Da, u blizini, to sada znaš, onda nisi, jer te nije zanimalo. Zanimala te je sisata Mica iz 8 b, prva drkanja su protekla s njom u mislima. Ona je i dalje bila tu, u blizini. Ponekad si, slučajno, hvatao njen pogled na sebi, brzo je okretala glavu, skrivajući ga. Nije te bilo briga. Kasnije, u srednjoj, ste se i upoznali. Slučajno, u kafiću, preko nekih zajedničkih prijateljica. A možda je i Mica bila tu negdje, pa si prifur'o prijateljicama, ne bi li ti se Mica obratila. Pružio si joj ruku, rekao svoje ime, njeno ili nisi čuo, ili si odmah zaboravio. Kao da je bitno. Poslije, kad si je sretao na ulici, pozdravljala te je, ti nekad pozdraviš, nekad i ne. Kao da je bitno. Kasnije, upis'o si fakultet, rjeđe si je sretao, a možda i nije bilo tako rijetko, ali nisi primjećivao to. Brucošijada, žurke, rođendani, pičke materine, ko bi je i primjetio?! Na jednom rođendanu je i ona bila tu. Ti si naroljan muv'o sve oko sebe, pa si slučajno i na nju naletio. Nije te odbila kao ostale. Ljubili ste se i bilo ti je lijepo. To si shvatio sutradan, kad si se uspio sjetiti. Nisi bio nešto hepi, ali šta fali, neka je, malo ćemo se zezati i svako sebi. Tako je i bilo. Tri - četiri mjeseca i raskinuo si. Bilo ti je dobro, ali ona nije ta koju si tražio. Bila je nekako neobična, kao da živi u nekom drugom vremenu, a to nisi želio. Nije ništa rekla kad si raskinuo. Samo se nasmješila i otišla. Vrijeme je prolazilo, nizale su se propale veze, a i ona je počela padati na pamet sve češće. Jednom si je nazvao da se vidite, popijete kafu, prihvatila je. Pričali ste o svemu, smijali se, bilo ti je super. Kad si je otpratio kući, još dugo ste stajali ispred i pričali. Sati su prolazili u trenu. Poljubio si je, kratko i šturo, jer ona nije ta koju tražiš i otišao. Opet se nasmiješila i opet ništa nije rekla. Povremeno viđanje se nastavilo, nikad nije rekla neću. Nerviralo te je to, pitao si se gdje joj je ponos, pitao si i nju jednom. Opet se samo nasmiješila, kao i prije, polutužno, polusjetno. Ništa rekla nije. Mrzio si taj osmjeh. Mrzio si to što ti je samo sa njom bilo lijepo, što si samo njoj mogao sve reći, biti iskren do kraja, a znati da te neće osuđivati, još će ti olakšati, nasmijati te malo... Da, mogla je sve. Uvijek je znala reći onu golu istinu, zbog koje si noću ostajao budan razmišljajući. Ali ne, ona nije ta koju si tražio. Ideš dalje. Jednom si je zvao. Nije se javila. Poslao poruku. Nije odgovorila. Nisi to uzimao ozbiljno, mislio si da je ljuta i da će je proći. Dani su prolazili, ali ništa, ni poruke. Zvao si opet, ništa. Šetao si kroz grad i razmišljao o njoj. Čuo si trube automobila i živcirao se. Ko se to jebeno ženi i što koji kurac trube debili?! Pogledao si u jedan auto i vidio nju. U bijelom. Ugledala je i ona tebe. Osmjehnula se isto onako, kao prije. Polutužno i polusjetno. Sad si shvatio da je voliš. Sad znaš da si u svima samo nju tražio, sad znaš da je sve bilo i da će biti sivo bez nje, sad znaš šta je onaj osmjeh govorio.
" Jednom, kad odem, bez povratka, biće mi žao što ćeš tek onda sve shvatiti. "
Onaj koji poseduje manire kao da je odrastao na bečkom dvoru. Uvek ima vremena da proćaska sa nekim starijim iz komšiluka,babe i dede ga prosto obožavaju, a majke njegovih devojaka su na ivici samoubistva kada se veza okonča. On pridržava vrata,nosi cegere sa pijace,uvek je nasmejan i spreman da pomogne.
Žika i Sima idu niz Žikinu ulicu. Žika: Brate, el si mi video za onu gandžu? Sima: Nisam,batice. Žika: Kako nisi, pička ti ćorava, pa el smo se dogov...(iznenadna transformacija, kez od uveta do uveta) Dobar dan, baka Stano, kako ste? Baba Stana: Dobro sine, evo išla da pokupim neke rezultate. Žika: Kako Vaša ledja, dajte da Vam ponesem tu torbu. Baba Stana: Hvala, sine, baš si zlatan. Žika: To je najmanje što mogu da uradim, pa Vi ste mi spremali krofne kad sam bio mali,evo,stigli smo, dovidjenja, prijatno, pozdravite deda Boru...nego gde sam stao...a da, pičko jedna, što si me ispalio? Sima: Brate,aj zajebi više s tim babama, uvek me ubaciš u loš trip.
Ovom rečenicom roditelji uče svoju decu da nema ništa loše u tome da pokazujemo ljubav koju ne osećamo ako iz toga mozemo izvući neku materijalnu korist.Prvi korak ka prostituciji.
