Zamerka ortaku koji ne peva sa društvom u kafani.

Pozicija u petorci domaćih košarkaških klubova koja ostaje upražnjena do samog kraja prelaznog roka. Domaći klubovi nakon što popune dobar deo tima izdancima beogradske i čačanske škole, poročnim veteranima i sinom sponzora ostavljaju upražnjeno mesto za afro-amerikanca sa hroničnim bolom u kurcu za rezultate ekipe. Stručni štab tada noćima pomno pregleda jutjub klipove američke razvojne lige da nađe igrača koji odgovara ovoj zahtevnoj poziciji, a da ga već nije angažovao neki bogati turski drugoligaš. Ono što ne mogu da vide na klipovima je koliko potencijalna uzdanica ima sklonosti prema opijatima, kako igra odbranu i kako šutira. Zapravo, jedino što znaju, to je da može atraktivno da zakuca. Tj. mogao je pre dve-tri sezone. Legenda veli da je ovaj neobičan izraz u upotrebu uveo Dule Vujošević, bivši trener Partizana, Crvene zvezde i reprezentacije SCG.

Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...

Ludak koji je u pravu.

Mikrofon u koji govore spikeri na aerodromima, železničkim i autobuskim stanicama.

Penzioner. Odlikuju ga univerzalna penzionersko - alkoholičarska razmišljanja:
- Šta je sa 500 miliona neprijavljenih Kineza?
- Ko je srušio Berlinski zid?
- Ko je izvršio privatizaciju u Slovačkoj?
- Gde je Isusova ruka?

Takodje je osnivač teorije o Svetskim ratovima.
,,Neće biti Trećeg svetskog rata. Nije bilo ni drugog."

Ono što matorci pomisle kada vide grupu razvaljenih omladinaca koje boli uvo za sve.

Huliganska verzija izreke VENI VIDI VICI.

Lepa reč.

Ono u sta ciljas dok cekicem udaras sebe po prstu.

Kada se oženiš/udaš, skućiš, dobiješ decu, nakon 10-ak godina ustaneš ujutru za posao, pogledaš kroz prozor i vidiš svoju decu kako sa decom iz komšiluka paradirajući rančevima i sveskama idu u školu. E to je parada ponosa.

Порука, коју би, да смо нормални као што нисмо, пренели највећим шминкерима међу нашим спортистима.