Miks duvke i ispijanja piva.
Rečnik / autori
CE
CedaSD
na Vukajliji od septembar 2010.viđen 29. okt 2018.
0 definicija0 odabranih0 poena
On je kul. On nosi trešu i air max. On piše isključivo ćirilicom.On sluša Sindikat. On je disident(šta god to značilo, zvuči kul i ima ona pesma "Balada disidenta") koji bi bombardovao Evropu. On bi poklao sve policajce jer ga diskriminišu. On mrzi Tita, i ako ne zna zašto, mrzi ga da bi bio protivnik režima. On bi na kolac nabio krvožedne Hrvate, poturice Bosance, izdajice Crnogorce i retardirane Albance. On bi pederima porazbijao lobanje (JER TO TAKO TREBA). On bi Tadića ubio, a Dražu reanimirao. On zna za boj na Kosovu, jer je tu bio Lazar, i Miloš, i car Dušan, ali ne zna kad je bio. Zadnja knjiga koju je pročitao je bila "Velika kjniga o životinjama". On rešava matematiku tako što na početku celi izraz pomnoži sa 0. Njemu su Kursadžije smešne. Po njemu je Unija zla organizacija koja bi da zatre Srbe i SrBstvo. On bi da Srbija ostane ovakva. Putuj Evropo, nemoj više čekati na nas.
UMRI TADIĆE, NISMO DECA REŽIMA!
Internetov retardirani stariji brat.
Ne zna mnogo, ali zna sve rezultate i raspored tv programa.
Reč kojom vaš ćale proverava da li je sve te godine `ranio dobro dete ili blejača koji dane provodi tako što visi na ćošku sa zamlatama iz kraja kojima su najpopularnije reči ler, tal, flop, ket, zle itd.
-Sine, donesi mi buksnu.
-E ćale zvao sam ja Džonija ranije, kaže da nema ništa do sutra...Bedak, a?
-Ma jebaću ti ja mamu narkomansku, mislio sam na onu drugu buksnu da spojim žice na kolima! A sad ćeš propišati majčino mleko.....Ženo, daj kaiš!
Pravi naziv: "Smederevski sandzak". Ko ne veruje, neka proveri.
Osoba "cudnog" obrazovanja, vaspitanja, ponasanja i materijalnog stanja!
Welcome to Smederevo!
Prvi izbor muškarca kada kojim slučajem on bira datum venčanja u prestupnoj godini, jer se time osigurava da će 4 puta manje od ostalih da zaboravlja na godišnjicu.
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Riba koja se kreše sa matorim likom dok je mlada, da bi posle mogla da se kreše sa mladim kada bude stara.
Malo obajašnjenje za sve ne-vegeterijance mekog srca...
Svinjokolj je velika periodična proslava koju slave svinje iz svinjskog kulta "Velike Kobasice na nebu", koje se završava kolektivnim samoubistvom.
Naime, ove svinje su toliko posvećene svojoj veri da one same izvrše samoubistvo, i to često činom sepuku-a (harikiri za neupućene), sa potonjim nabijanjem na ražanj... Tolika je njihova odanost Velikoj kobasici (i prvom Čvarku, njegovom sinu), da ni potpuno vađenje utrobe neće sprečiti njih da okončaju svoj naum.
Najveće i, logično, najvernije i najpoštovanije svinje će čak ići do te mere da će same da iskomadaju svoje telo i naprave kobasice, slaninu, čvarke i slično....
Tako da, dragi ne-vegetarijanci (ali ipak nežnije duše), činom žderanja prasića i prasećih proizvoda, mi zapravo iskazujemo svoje poštovanje prema ovim hrabrim, hrabrim svinjama...
Prijatno!
Citat iz svetih spisa "Put Velike Kobasice do Mesare Na Nebu":
Skviič, skviiič, sviiiiič!
Grok! Sviiiič..... Skvič!
Skraćeno od čkapi. Izraz koji se koristi za čoveka kome muda ne bi porasla ni kad bi ih ozračio mikrotalasnom pećnicom kao Rendi Marš. Životni moto mu je ''ne mogu''.
- Tebra. Hoćemo u neku štetu večeras?
- Ne mogu. Ustajem u šest ujutru, imam predavanje u sedam.
- Ajde, bre, ideš iz grada direktno na faks, šta fali? Ponesi svesku.
- Ne mogu, spava mi se.
- A ako ti kažem da mi je Micka rekla da te izvedem napolje?
- To se garant zajebavala. Ne bi ona bila sa mnom ni da joj platim.
- Ajde, ne seri, pokupim te ja u jedanaest.
- Nemoj uopšte da dolaziš. Spavaću tad. Umoran sam. Ne mogu.
- Što si čka?
~~~~~~~~~~~~
- Da l' bi smeo da uzmeš onaj špric i da se ubodeš?
- Ma, beži, bre, ko zna ko je to pipao i ko se time rokao.
- A da ti platim 100 kinti?
- Ma, jok, ne bi ni za 200.
- A za trista?
- Razmislio bih.
- Što si čka?
- Ko čka? Sad ćeš da vidiš. Spremi 300 đunti.
Jedina osoba koja smije da postavi djevojčicu u krilo i pita je li bila nevaljala, a da to ne bude smatrano seksualnim uznemiravanjem.
