Слушај побратиме, немам ја времена да се ту са тобом натежем, зато зајеби паламуђевину и причај шта ти треба.

Пласирање информација које би могле да подстакну критичко мишљење.
Симптоми класичног паничара су: узнемиреност, бес, озлојеђеност, појачано знојење, осећај покрадености и жеља за узимањем правде у своје руке.

Устанеш ујутру бонба, прође 10 сати, изађеш из подрума, бонба. Вратиш се у подрум. Ови направе паузу ти изађеш напоље, одеш се играш таман изађеш на улицу сирена, опет бонба. Вратиш се у подрум, прође дневник, прођу слике са бонбардованих предела, таман крене неки филм, нестане струја, опет бонба. Дође струја, падне бонба. Девет сати, нестане струја легнеш да спаваш, сирена, бонба. И тако то. Само бонба

Ono sto kažeš ortaku koji pusti Željka Joksimovića na fonu.

Debeli haker.

Kataklizma.

Najtolerantniji ljudi su najveće zlo koje postoji, kada im konačno pređeš crtu. Bež' tada k'o đavo od krsta. Kad se mentalni skelet slomi u njih, a ti si za to krivac, budi spreman da budeš podignut metar u vazduh, a bačen 5 u rikverc.

Dobričine imaju taj talenat da mogu da trpe enormne količine govana od random ljudi i da sve to apsorbuju kroz osmeh, šalu, anegdotu ili pivo, inteligentnu ideju i analizu.
Sad, postoji caka kod te sorte.

Za razliku od normalnih ljudi, koji imaju kratak fitilj i prekorače mentalni limit svake nedelje, brzo popizde a još brže ishisterišu i vrate se u mrtvu rutinu, dobričine to rade drugačije. To se skuplja godinama, ponekad čak decenijama, negde pod neki tepih u kori mozga. Nema delete opcija, samo se gura na C particiju, megabajt po megabajt, nesvesno. A kad se hard jednog dana zatrpa do poslednjeg bita, e onda ide zabava.

Ako su normalni ljudi kašikara po pitanju eksplozije, dobričine su onda neutronska bomba. Od nasmejanog brke do ludački nasmejanog brke sa nasumično pokupljenim alatom iz radionice u par sekundi.

Ekstremno trpljenje govana dovodi, logično, do ekstremnog pražnjenja nad govnima, što opet, logično, dovodi do zadovoljavanja neke kosmičke pravde, iako ima haos potencijal da u toku radnje bude napravljeno mnogo prekršaja za dugotrajnu robiju.

Diplomatski odjeb ka odgovornosti, kako funkcionalnoj i društvenoj, tako i onoj moralnoj i ljudskoj. Klasičan "aj dont giv a fak" pristup nadređenog podređenom, a sve pod velom zbog nedovoljne kompetencije i slabije volje da se zadati problem definiše i reši. Jednostavno numeš ili te mrzi. Tj, oba.

Ona koju ispovrtiš iz atavističkog sloja malog mozga u kom obitavaju arhetipske stvari, psovka koja se ne koristi u svakodnevnom životu, koju jednog prepodneva, na turističkom brodiću kojim na seminaru obilaziš Azurnu obalu, citiraš na pitanje uglađenog Šveđanina koji tako putujući po svetu prikuplja sočne psovke, i koji, kad mu izgovoriš pa prevedeš na engleski "Krv ti jebem", odmahne rukom i kaže "Da, to je kežual... imaš li nešto jače?" Onda staneš, prebaciš program na arhetipski mod, i izgovoriš psovku. On trepće okicama. Prevedeš psovku. A onda on razrogači oči, pokrije lice rukama i počne da vrišti: "Oh my God, this is fucking unbeleavable!!!"

Педераст. Феминизиран. На џубоксу бира "Макарену" или нешто лагано од Елтона Џона. Крај њега пролазите увек са додатним опрезом и рефлексима натегнутим ко хеланке просечне дроље. И довољан је још само један геј моменат да га прогласите мозгом операција геј лобија у вашој месној заједници.

Песнаја на готовс. Дупе уза зид.

Bogotac među psovkama. Nije za svakoga, pošto vrlo često ume da se obije o glavu. Da bi je koristio moraš da budeš izvorni preldžija, gazda u kući inače si najebo.

Indijanska tehnika ponižavanja poraženog neprijatelja i usput uzimanje trofeja kojim će se ratnik kurčiti ekipi koja bleji pod Totemom.
Sastoji se u tome da ratnik probije i rasječe kožu na čelu i onda povuče kožu sa lobanje sa sve kosom, uz obilno prskanje krvi, tako uzimajući čast palom borcu. Na kraju nosi trofej i prepričava borbu ekipi.

Obrati pažnju sad: Probijanje; krv; uzeta čast; trofej; prepričavanje. Poznato? Upravo to momče, razdjevičavanje. Skinuti skalp=skinuti đanu.

dodji,ker,mali ker

Pogrešan naziv za klasičnu muziku. Ozbiljnu muziku slušaju isti oni koji čitaju Tolstojevskog. Ovaj izraz se koristi čak i u štampi, pogotovo u najavi programa. Ozbiljna je svaka ona muzika (bez obzira da li je veselog tona ili ne) čiji autor je nije stvarao kao sprdnju, već kao svoj kreativni izraz, kakav god on bio.

Baba koja ceo dan, a bogami i noć provodi "viseći" na prozoru i trudi se da joj ništa ne promakne. U svakom trenutku nepogrešivo zna ko je ušao, a ko izašao iz zgrade. Sigurniji je čuvar reda od pozornika.