Fetiš u nekih žemski. I još jedna od laži kojom hrane mušku sujetu.
Kao, one jako žele da ih baš ti isprskaš i ulepiš im i kosu i lice i posteljinu.
Perfidan način izbegavanja da zakeve, a da nam pri tom ego poraste do plafona.
Uglavnom im prolazi...
-Evo ga... dolazi... svršiću!
-Jao dragi, jedva čekam! Izvadi ga i isprskaj me po licu i sikama!
-Kako da ne...
-Nemoj molim te, plodni da...
-Srbijaaaaa!!!
-STOKO!!!
Ako je verovati onoj našoj "mi smo se uvek branili i nikad nismo vodili osvajačke ratove", onda je ovo jedini logičan način na koji je Dušan mogao da napravi onoliko carstvo.
Dušan: E pa moj pravoslavni prijatelju, ulažem Rašku i Kosovo. Da te vidim...
vizantijski car: Au Dule, pa loše blefiras, matori. Ovako ćemo... Pratim tvoj ulog sa Epirom i Tesalijom, i podižem za Halkidiki i centralnu Grčku.
Dušan: Tako, a? Aj pratim te sa Zetom i Dubrovnikom. Šta imaš?
vizantijski car: Joj Dule, naivčino slovenska, pa puko si, čoveče! Triling kečeva!
Dušan (šmekerski gasi cigaru, ispija viski i baca karte na sto) : Kenta, matori! Žao mi je.
vizantijski car: Šta koji kurac?!
Dušan: Ajde bre buraz, pa nije sve tako crno. Nego da li znaš ti da smo se mi Srbi uvek branili i da nikad nismo vodili osvajački rat?
vizantijski car: Ma bre da se teraš i ti i ti tvoji osvajački ratovi, koje nisi vodio, u tri lepe pizde materine! Dobro mi nisi i Konstantinopolj uzeo! (nastavlja sebi u bradu) Šta nam bi da pokrštavamo i opismenjujemo ove budale? I ko ih bre nauči da igraju poker? Joj, Justinijanu Metodije XVI Porfigeronitu, ako saznam da si ti jebao sam ti mamu onu tvoju tračansku! Ne gine ti turski front!
Pitanje puno latentnog prezira i gađenja prema onome kome je upućeno. Razočarenje, neverica i blaga novonastala mržnja sintetisane u jedan prost iskaz s upitnikom na kraju. Pitanje je, naravno, retoričko, jer niko ustvari ne očekuje objašnjenje jednog maksimalno niskog i neljudskog čina.
- Milice, jebao sam ti sestru. Prvo u pičku, a zatim u rč.
- Nema veze. I ja sam tebe varala.
- Ali Milice, sestra.
- Ma, opusti se. Oprošteno ti je.
- Ok. Al’ da znaš da sam ti isprebijao brata na mrtvo ime. Palicom.
- Jao. A što?
- Dužan mi je neke pare. Kocka.
- E, vala ako si! Valjda će sad da se opameti, balavac jedan!
- Ti nisi normalna, keve mi Milijane.
- Ne, nego sam tolerantna. Da ne znaš možda gde su krem bananice sa stola?
- Pojeo sam ih.
- Sve!? Ništaku! Stoko! Đubre jedno šovinističko! Kako si mogao?
Murakami je opcionalan, može biti i neki drugo precenjeno smeće.
Poenta su te ribe. One čitaju u tramvaju, i to Murakamija. One nisu kao ostala needukovana marva koja jebe majku kontrolorima i čita Kurir. One tiho pričaju, uvek lepo mirišu i ne grbe se dok sede. Ne prde i ne pišaju kao druga ljudska bića, toksine izbacuju kroz kožu jer je to više romantično. Ne prave nagle pokrete, ne nose cegere sa paradajzom i kese iz maksija i višnjice. Ne osećaju smrad baba koje sede do njih u busu. Pišu dnevnik i maštaju da ih plodi asistent Srednjovekovne književnosti. Gledaju kroz prozor kad pada sneg sa snuždenom "ko je ubio sve male kuce" facom. Uživaju u nekim dalekim predelima okružene aurom pačulija i veltšmerca. Voliš ih iako ih ne znaš, a želiš da ih znaš. Želiš da znaš o čemu čitaju, o kome sanjaju, o čemu ta krhka bića misle dok čekaju tramvaj dvojku.
"Jebote, iskenjaću govno težine novorođenčeta kada stignem kući"
Domaća verzija prekookeanskog "Iz it bikoz ajm blek?" Izgovara se u trenutku kada smatraš da ćeš ispušiti, i da ti je jedini izlaz vađenje na kosovarsko poreklo.
- Žao mi je kolega, više sreće u sledećem roku.
- To zato što sam s Kosova?
- Jao, pa ne, ni slučajno. Možemo Vam priznati i ovaj odgovor, bio je samo polovično retardiran, a druga polovina je bila čak i netačna...
===============================================================
- Po poslednji put! Ne dam! Shvati već jednom!
- Je l' to zato...
- NE! Nije zato što si s Kosova nego zato što smaraš! A čak nisi ni s Kosova jebemu mater! I, ne, ne važi se što ti je prababina strina živela u Prizrenu.
Milozvuk iz usta gospodične lišen onih riječi na *P, a pogotovo one riječi naK. Sve je tu - i izbor riječi, i dikcija, i odgovarajući ton. Govor učen odmalena, pod budnim okom majke koja nije žalila šolde za najbolje učitelje kako bi ovladavanjem dobrim manirima poskupila (ovde ide ona riječ naP)čednostmlade dame. Kroz odrastanje, ambiciozna majka se javlja kao glavni korektivni faktor vraćajući kćerku na kolosjek posle svakog i najmanjeg verbalnog ispada. Rezultat takvog odgoja je nadmena gospođica koja nosom kao leđnim perajem morskog psa para oblake i izuzetno teško ju je deflorisati. Al' zato govorik'o da golub guče*.
- Treći put izlazim i matori jebač me opet obara, a sve sam znala! Ne znam više šta da uradim! Jedino još mogu probati da mu popušim...
- Kćeri, to nije rječnik jedne dame. Došla nam je tetka u posjetu.
- Oprostite. Ljubim ruke, tetka!
---------------------------------------------------------------------------
Salcburg, 28.07.1786.god
"Draga moja Konstanca,
Vi ste mi najbolja prijateljica, a osjećam potrebu da se nekom povjerim o događaju koji se desio nedavno. Naime, šetajući vrtovima našeg dvorca sa g-dinom Volfgangom osjetila sam neku iznenadnu prisnost, na šta me je on položio na pokošenu travu izvadivši svoju enormnu muškost. U vrtlogu strasti, dok me je uzimao, osjećala sam da se nalazim na sedmom nebu, zaboravivši početnu bol. A, onda me je okrenuo na bok i bezobrazno me uzeo straga, nanjevši mi neopisivu bol i neobazirući se na moje molbe da prestane. Od tada ne mogu da smislim muškarce, a ni hranu. Kada će ovo da prestane?
Zauvjek Vaša,
Ana Marija"
Beč, 30.07.1786.god.
"Draga moja Ana Marija,
Hoćete da kažete da Vas je otkinuo od kurca?"
Salcburg, 03.08.1786.god.
"Svakako."
Način da i glupavi ispadnu pametni.
"Na pitanje novinara kako će naša zemlja da vrati kredite MMF, Svetskoj banci i Ruskoj federaciji, ministar finansija i predsednik Vlade se samo zagonetno osmehnuo."
Ultimativni fakof napadnom gaboru ženskog pola.
Sveto slovo pojašnjenja estradne profuknjače.
Pogledaće vas svojim krupnim očima, duboko udahnuti vazduh i u jednom dahu izdeklamovati objašnjenje koje ima status aksioma.
I time je sve kazano. Nema priče, nema rasprave, nema nevjerice - daleko bilo. Samo jedno veliko indijansko haug! - ja sam svoje rekla.
- Da, kuća vam izgleda zaista impozantno. Molim vas, recite našim gledaocima, kako postižete da je sve tako čisto i uredno, od bazena, do lifta? Imate li poslugu?
- Pa, ne... Znate, ja sam škorpija u horoskopu, a mi škorpije smo poznate kao perfekcionisti... (bla, bla, truć)
------------------------------------------------------------------------------------------
- Da li vam se nekad desilo da zakasnite na gostovanje u TV emisiji?
- Nikad. Ja nikad ne kasnim, jer sam riba u horoskopu! Mislim, riba sam i ovako, a ne samo u horoskopu.
------------------------------------------------------------------------------------------
- Srpska maiko, je li tačno da ste spavali sa kompletnim timom Obilića te hiljadu devetstodevedeset...
- Pa, ovo je nečuveno! Vi vrlo dobro znate da sam ja djevica u horoskopu...
- Oh, oprostite, kako sam samo mogao da zaboravim!
Pretpostavka, bazirana na postojanju zdravog razuma, formulisana tako da zvuči vrlo stručno i pametno, iako je sama po sebi tautologija i kao takva ima informacionu vredonst jednaku nuli.
Idealna za presipanje iz šupljeg u prazno.
*Kaniš li pobijediti, ne smiješ izgubiti* - Broj 1
*Efikasnija lokalna samouprava, veća ekonomičnost u radu* - Dr Neboijša Stefanović
*Bolje živjeti 100 godina kao milijunaš, nego 7 dana u bijedi* - Bob Rock
*Što je primena novih modela elektronskog poslovanja veća, to je strategijski menadžment lokalne samouprave efikasniji* - Dr Nebojša Stefanović
*Tko izgubi dobitak dobije gubitak* - Grunf
*Što je primena savremenih oragnizacionih modela veća, to je stepen zadovoljenja javnih potreba građana veći* - Dr Nebojša Stefanović
Onaj koji te osveti kada te ubije neprijateljski nindža klan.
Ne mora da bude ciganski, uglavnom i nije. Najčešće ima klavijaturistu koji ujedno i peva, i još jednu pevaljku. Mada, neretko može da bude i "u fulu", sa sve harmonikašem i gitaristom. Prevashodno nastupa po novootvorenim kafanama klupskog tipa ili u kafanama kafanskog tipa u prigradskom naselju, gde svojom pesmom dovodi do ekstaze petnaestogodišnjake, ali i starije prekaljene kafanske tipove, sa stažom od oba ulaska u istu. Jer, kafana je njihova sudbina, ženo jedina!
Repertoar se svodi na maksimum četrdesetak numera, uglavnom od Grčke u planini, preko Utroje i Srce je moje mandolina, naravno do vrhunca - turururututu, turururuu, šaljem ti pozdrav preko drugara! Masa u ludilu, klinci cepaju majce, rokaju se u grudi junačke, dok svakom kroz glavu prolazi kako baš njega specijalno pesma pogađa, jer je on uz nju zdrugarima pio i pičke guzičio, mesecima i celu godinu!
I tako svaki petak-subotu, jer nikad ne dosadi ni Bogu ni narodu, bar onom kome je namenjeno! Glavni problem nastaje kada "avlije avlije" bend zaluta u ozbiljnu kafansku instituciju...
- Ajde "Vino piju age Sarajlije"!
- Pa ne mogu da se setim kako to beše....
- Pa dobro, ajde: Zarasle su staze moje!
Harmonikaš stidljivo sleže ramenima i tiho ispušta glas: A jel može nešto drugo?
Pevaljka se ubacuje: A jel mogu ja da vas iznenadim?
- Ajde probaj...
- Aaaavlije, aaavlije, pune behaara....
- Mršbreupičkumaterinu, ajmo napolje!
