Starinski naziv za pokolj svinja. Ponekad se koristi, doduše ređe, kao metaforički izraz za klanje ljudi.
---Kosovo Polje, 15/28. jun 1389. godine--- (rano jutro, srpski tabor) Lazar Hrebeljanović: Dobro, majku mu jebem, opet ja prvi dolazim u boj, još nema nikoga, a već sedam sati po srednjoevropskom vremenu. Vidiš ti, moj Boleslave, s kim ja ratujem, ej! Štitonoša Boleslav: Ma dobro, doće ljudi, k'o da je bitno, nismo ni mi morali baš ovako rano doći. Lazar: Ma gde nismo, eno Osmanlije već rade razgibavanje, jebaće nam majku. Boleslav: Ma mogu oni da rade razgibavanja do preksutra, kad im nalete ovi naši, neće znati di im je glava, di im dupekanja. Lazar: Ma more stoka jedna, najeli se svinjetine i ovčetine pa sad spavaju k'o zaklani, zakl'o ih neki Oguz dabogda! (dolaze bosanski odredi s vojvodom Vlatkom Vukovićem na čelu) Lazar: Oooo 'de si, Vlatko, dabogda te burekom sasrom na Urgentnom 'ranili! Vlatko: O đe s', Lazare, dabogda te sirnicom po stražnjici mazali! Lazar: Koliko je tih tvojih Bosančuga tu? Vlatko: Neđe oko dvije-tri 'iljade, taman da im jebemo mater ciganjsku! Lazar: Au tebra, što si tako politički nekorektan i needukovan, kao prvo sad se moderno kaže Rom, kao drugo oni nisu romskog porekla, oni su nastali mešanjem turske grupe i indoevropske grupe naroda, kao treće sad će da nas tuže tribunalu u Nantu zbog tebe! Vlatko: A čoveka, k'o da je meni bitno, ja sam samo doš'o ovde da se nekom najebem mile matere, ionako mi žena kenja ko navijena ceo dan po dvorcu, još mi i punica blizu, svaki treći dan eto beštije u goste. Nego daj da vidimo u kojoj formaciji danas igraju ovi mamlazi. Lazar: Pa evo čekam ih, nisu još došli, spavaju k'o topovi, topovi ih gađali! (dolazi Vuk Branković sa svojim odredima) Lazar: Oooj mrki Vuče, što si mi se umusio danas? Vuk: Ma teraj me u kurac, uvalili mi neku rakiju juče, više šećera no bresaka, ne mogu da gledam na oči jutros. Lazar: Mrki Vuče, podigni brkove, da ti viđu toke na prsima, da prebrojim zrna od pušakah, kolika ti toke izlomiše! Vuk: Ma koje puške, koje toke, šta sanjaš ti? Jaooo, opet si pomeš'o tekstove, 'bem te tupava, to je Gorski Vijenac! Lazar: Ma dobro, moramo ubacit malo stilistike ovde, ipak je ovo jedan svečarski trenutak... Vuk: Je l' njemu opet dav'o neko onu smešnu medovaču, što sam je rek'o da ne trošite više od dvaput godišnje, a? (dolazi Miloš Obilić sa još deset konjanika) Lazar: (Vuku) Jaooo, pajsad kako ću da ga isturiram, mali se prima k'o niko! (Milošu) Oj Miloše, sada vjero, potonja nevjero! Miloš: Ja, tako me vjera ne ubila, ja nevjera nikad bio nisam, nit' sam bio, nit' ću ikada biti! Nevjera ti sedi uz koljeno, ispod skuta pije hladno vino! Lazar: Dobro, prođi tamo do svog logora, poslaću posle po tebe kad mi budeš trebao. (Miloš odlazi) Vuk: AAAAAAAAAAA Kako se mali prima, ljudi moji, da li je ovo moguće! Lazar: Turira se k'o one Paskačove kočije na motorni pogon lololo Vlatko: Al' najjači je što progovorio jekavicom lolo Vuk: Ajoj, brate, suze mi teku, e! (dolazi 100 ljudi obučeni od glave do pete u čelik) Lazar: Je li, Vlatko, ovo sardine izgleda prohodale, a? Opet ne vodite računa o radioktivnim supstancama oko Zenice? Vlatko: Nemam ideje koji su ovi.. Vuče, da nisu ovo neki tvoji netemani? Vuk: Ne koliko ja znam. Alo, sardine, identifikujte se dećsko! (jedan od ljudi prilazi i diže ruku uvis) Nepoznat čovek: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA! Vuk: Šta napriča ovaj? Vlatko: Mislim da ga nisu dobro podmazali, pa škripi kad pomeri ruku. Lazar: Al' pominjo neku Maltu, nešto... Da nije ovo neki fan klub maltezera možda? (drugi nepoznat čovek izlazi iz gomile i skida šlem) Drugi nepoznat čovek: Ćekajte, ćekajte, dećki, mi smo Ivanovci, viteški red što se bori za slavu Jezusa kralja, ne? Lazar: Ivane, leptenejebo, jes' to ti? Drugi nepoznat čovek: Ja, lićno, glavom i s fensi bradicom a la monterenj! Lazar: Prepozno sam te odma' po toj gej bradici, samo reko' da proverim. Nego, kakve su ti ovo sardine, to Šime napravio neki novi proizvod? Ivan Paližna: To su Ivanovci, mi tućemo muslimanske snage i brinemo se o našim bolesnicima. Lazar: Vi tučete muslimane?! Haahaa, pa vi bre svi zajedno niste teški koliko jedan nji'ov rmpalija bre! Ivan: Nije sve u velićini, ima nešto i u tehnici. Lazar: To s' čuo od svoje žene, a? Ivan: Grohotom se smijem, nego dećki, otišli smo mi da se spremamo da naprašimo ove muslimane, ne? Vlatko: Eeee blago nama kad nam sardine bojeve biju. Vuk: Ma pusti ih, ionako će da pobegnu čim se ovi proderu. Nego, gde su ovi tvoji južnjaci, Lazo? Lazar: Ma teraj ih u kurac, već saftaju kobas Muratu, eno ga Dragaš ugostio Osmanlije tamo kod njega. Vlatko: Pa lijepo ja kažem da od tijeh iz romanskijeh zemalja nikad neće bit' muškarca, si vidio i sam da im muški tamo dolje nose suknje? Lazar: Ma znam, ne staj mi na muku. (dolaze braća Musić) Lazar Musić: Čestiti kneže, donosimo raport iz osmanlijskih tabora... (Stefan Musić lupa vaspitnu Lazaru Musiću) Stefan: Alo, maćana, 'de s' pošo, ja ovde raportiram, primogenitura pičko devičanska! Lazar M: E da ti jebem seme tvoje krvavo, evo ti na, pa ti pričaj! Lazar: Alo, smirite se vas dvojica, vidite da imamo goste, a i nije vam ovo ona vaša zapizdina! Stefan: Evo kneže, pisana forma, tri primerka. Lazar: Zafaljujem, aj sad bešte u onaj šator u dva suprotna ćoška i razmišljajte o ovome što ste uradili sad. (Lazar M. i Stefan odlaze) Lazar: E sad, d' izvadim ovo piće i krkanluk iz šteka, da se spremimo, pa ćemo da sečemo ove peškiroglave. (u međuvremenu, osmanlijski tabor) Jakub: Aljooo, Bajazit, aljooo, jebo ti mater svoOoju! Murat: Šta se dereš ti hajvane usred jutra, još ni kahvu popio nisam, i koji si ti uopšte? Jakub: Ja sam tvoj sin Jakub. Murat: Aha. Konstantin Dragaš: Je l' sigurno ovo Vaš sin, mislim kako ne znate njega? Murat: Ma šta ja znam, vaker mange čaje, to nek im mame pamtu. Konstantin Dragaš: (sebi u bradu) Čudan neki narod... Jakub: Aljooo Bajazit, jebem te gljuva! (Bajazit izlazi iz šatora) Bajazit: Šta se dereš u sabah-zoru, jeboOo ti mater svoju? Jakub: Ma našo sam neki kabljovi ovde, izgljeda da nas neko špijunira, znaš. Bajazit: Pa nek špijunira, ionako nas ima ovde kolko oćeš. Jakub: Ma da ga jebem, reko da me nije snimo dok sam napinjo Hanumu. Bajazit: Pfff tebe da snima, hajvane, tebe mogu jedino da snimaju na oni Opstanak, kolko se dereš ko ćimpanza tamo, ceo Topkapi uzbunjuješ, pićko bangutava! Jakub: Ma da se jebeš ti maljo cigane, e! (Jakub odlazi) Bajazit: Oj Ćamil! (Ćamil dolazi) Ćamil: Da, ekber-Bajazit? Bajazit: (pokazuje prstom na Jakuba) Ako mi danas preživimo ovo koljanje, ovog da mi ubijete istog momenta! Ćamil: Alijorum, ekber! ---15/28. jun 1389, 10:00 po centralnoevropskom vremenu--- (srpski tabor) Lazar: Je li, Boleslave, jesu li spremni ovi naši za disnotor? Boleslav: 'De nisu, eno Vlatko dobacuje Omer-paši kako mu ženska ima vadžajnu k'o Heksamileon. Lazar: Ja čoveka, ne može da sačeka ni dva sata. Nego ajmo mi tamo na čelo vojske. (osmanlijski tabor) Bajazit: Alo pićke, di mi ga je hat? Jakub: A bre ćave mange, otkud ja znam? Bajazit: Abe, silazi s tog hata dok te nisam stuko sad! Jakub: Nemoj ti budala da budeš! Bajazit: (strzne Jakuba s konja) Ma silazi, jebo ti mater svOoju! Ujs, ujs, napred, napred! ---15/28. jun 1389, 10:45 po centralnoevropskom vremenu--- Lazar: JESMO SPREMNI BRAĆO? Srpska vojska: JESMO! Lazar: NE ČUJEM VAAAAAAAAAAAAS! Srpska vojska: JESMO PIZDA TI MATERINA GLUVA! Lazar: ŠTA ĆE DANAS DA BUDE? Srpska vojska: (kreću da lupaju mačevima i ostalim oružjem po štitovima): DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR... Murat: Je li, Konstantine, šta viču ovi tvoji đaurini? Konstantin: Disnotor, to Vam je svinjokolj. Murat: Eee hajvana, i pred bitku misle na ždranje krmača, dabogda ih trigliceridi sve pobili! ---15/28. jun 1389, 10:59 po centralnoevropskom vremenu--- Lazar: I TRI, I DVA, I JEDAN, I IDEMOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO Bajazit: Dršte gaće, Srbi; JALAAAAAAAAAAAH TURCI! Lazar: Držim ti ja dženazu OPAAAAAA
Loš, rđav čovek, ništarija. Bolje rečeno, đubre od čoveka.
(---15/28. jun 1389, 10:59 po centralnoevropskom vremenu---) (levo krilo srpske/ desno krilo osmanlijske vojske) Vlatko Vuković: Nači pajsad strategiju! Strelci, vi se zaštekajte ovde i gađate ove gancije što nadiru, a mi na konjima ćemo da ojebemo njihove konjanike, vi pešaci obilazite u polukrugu, pa sijecite što stignete! JASNO?! Ivan Paližna: Ćek, ćek, kaj s nama, Vlatko? Vlatko: S vama? Pa šta znam, vi budite toliki heroji pa čuvajte ove logore dok mi posečemo Osmanlije, u redu? Ivan: Jasno, pazićemo ih junaćki! Vlatko: Hehe, duhovito. DOBRO VOJSKO, JE L' UPUTSTVO JASNO? Vojska: JASNO! Vlatko: JEBAĆEMO IM ŠTA?! Vojska: MAJKU, GOSPODINE VOJVODO! Vlatko: Zašto niko nikad neće sestru, nikad mi neće biti jasno, kontam da im keve imaju po šezdes' godina, fuj to, bre. NAPAAAAAAD! Pa kaže: sijeci lijevo, pa opet lijevo, pa opet lijevo, pa des... moša, opet lijevo, pa lomi, zjuuu kako nemate pojma sa životom, garavi! (centralni deo vojske) Štitonoša Boleslav: Izvinite što vas prekidam, kneže, al' izvalite što je Vlatko izdominirao Osmanlije na levoj strani! Lazar Hrebeljanović: Dobro... jebem... mu ...mater... što... me... prekidaš... u.... sred... dinostora... E sad ček' da vidim...OPAAA TO VLATKO MAĐIJO, BUREKOM SASROM TE DO GROBA 'RANILI! (levo krilo) Vlatko: Ja kakva uštva ovaj Lazar, jeb'o ga burek. FALA LAZO, DABOGDA TE SIRNICOM PO TABANIMA MAZALI. (centralni deo) Lazar: E sad, 'de smo ono stali...a da. De 'š ti mali, a? I ti? Odakle iskaču više? Vi' ga Turak, odi Turak, mali Turak! (pozadina centralnog dela- streljački odredi) Lazar Musić: Divi ovo, samostrel mejd in Mletačka Republika, gađa 15 strela u minuti, e! Stefan Musić: Ti kakav si, ima da sebe na kraju pogodiš u nogu s tim, bolje sklanjaj to i gađaj ih jabukama, njima se bar nećeš povrediti. Lazar M: E duvaj kurčinu malo, pajsad. Jedan od jedan, dva od dva, tri od tri, ma takoeeee, ♫ ga-ga-ga gara, gara, gara, gariš li se sada, k'o što si se gara-gara garila nekada ♫ Stefan: Brate, sve je to lepo, al' što ih gađaš skriven iza drveta, znao sam da si pička kamperska oduvek. Lazar M: Posisaš mi kulen pederu, vodim 20:7 u odnosu na tebe. Stefan: Jeste, al' si od tih dvadeset jedno 19 pogodio iz šteka, a i onog jednog si slučajno pogodio. Lazar M: E, gađaj tu i ne seri mnogo, uštvo. (levo krilo srpske vojske) Vlatko: Opaaa, odi 'vamo pičko nagaravljenaaa! Ma i ti dođi, žoharu! A nu, viđu ih što beže! EHEJ, KAPIČI-PAŠO, DOĐI 'VAMO, NEĆU TI NIŠTA URADIT', SAMO DA TE MALO PODŠIŠAM, SVEGA MI! Kapiči-paša: Neka, neka, ošišan sam ja, samo ti cepaj, jeb'o ti mater svoOoju! Vlatko: Je l' on to meni reče da jebem ja mater svoju? Srđa: Ma pusti ga bre Vlatko, to je kod njih uzrečica! Vlatko: A ma nećemo mi tako moj kolorisani brate, ALO ĐUVEGIJE, UDRI 'VAMO! (centralni deo) Lazar: Ma.. jebem.. ti... više... kol'ko... vas... ima? ALO BRE STRELCI, RADITE LI VI IŠTA TAMO U POZADINI? Lazar M: RADIMO, RADIMO, BEZ BRIGE! Stefan: LAŽE PIČKA KAMPERSKA! Lazar M: Jooo, jebo sam ti mater, samo kad završimo ovo! (desno krilo srpske/ levo krilo osmanlijske vojske) Vuk Branković: (preko radio-veze) GAĐAJU LI TI TOPOVI TAMO? PRIJEM! Artiljerija: Pozitivno. Prijem. Vuk: Ređaj poziciju 3-12-42! Prijem. Artiljerija: 3-12-42 nadleće, prijem. Vuk: Jooo, gađate k'o zmajevi. Prijem. Artiljerija: Imate pravo da pogađate triput zašto nas zovu Zmajevska artiljerija. Prijem. Vuk: Da nije možda kurčina? Prijem. Artiljerija: Što je babi milo, to joj se i snilo. ŠUK-NO. Prijem. Vuk: Jebaću vas, uštve. Prijem. (centralni deo) Lazar: Javljaj 'vamo u logoru... oklen je sad ovaj kolorisani iskočio? Ček momenat... E tako, dakle, javljaj Milošu i onim njegovima da se pravi rupa, pa nek projuri s onom njegovom družinom do Murata, jasno? Štitonoša Boleslav: Jasno, odo' ja, nego paz'te na onog što vam pritrčava. Lazar: Jooo, jooo, ma ćao! ŠTAE OVO KOJI KURAC, OKLEN OVOLIKO OVIH KOLORISANIH? (levo krilo srpske vojske) Vlatko: Alo, Mutimire! Mutimir: Da, vojvodo? Vlatko: Piši pismo Tvrtku! Mutimir: Znači ono klasika, "Dragi i poštovani kralju, poniz..." Vlatko: Ma kakvi, samo "Vlatko O-JE-BO" i zdrraavo. Mutimir: Znači, "Dragi i poštovani kralju, Vlatko..." Vlatko: Ne duži, znači samo "Vlatko O-JE-BO" i zdrrravo. (logor srpske vojske) Štitonoša Boleslav: ALO MILOŠEEE, OJ MILOŠEEE!! Miloš Obilić: Jeb'o te Miloš.... OJ RECIIII! Štitonoša Boleslav: E, rek'o Laza da imate sad prolaz kroz sredinu, ako požurite! Miloš: Mi već spremni, idemo braćo! Ostatak ekipe: Idemoooo! (centralni deo) Lazar: Aman bre je l' ove Turke od zemlje prave, štae ovo koji kurac? Opaaa, eno ga Lošmi i ekipa, takoe maćana, toe srpska konjička škola, reko' li ja, Boleslave, a? Boleslav: Ma sve je to u redu, al' eno ona trojica nam se približavaju... Lazar: KAKVE UŠTVE MAJKU IM JEBEM, IMATE LI VI KOLORISANI IKOG NA OVOM BOJNOM POLjU SEM MENE DA NAPADATE, A? (desno krilo) Vuk: Je li, artiljerija, koji su ono što protrčavaju, prijem? Artiljerija: Lošmi end kompanija, prijem. Vuk: Neće valjda stvarno da idu da ubiju Murata, prijem?! Artiljerija: Hoće zapravo, prijem. Vuk: Ajoj, majko moja, kakve paljevine, pa da li je ovo moguće? Daj gađajte oko njih, prijem! Artiljerija: Jok, gađaćemo oko Durmitora, prijem. Vuk: Kakve ste uštve, majku vam jebem. (pozadina, strelci) Stefan: OPAAA, izjednačenje, pičko devičanska! Lazar M: Duvaj ga, nie fora da gađaš dok se ja riloudujem! Stefan: A u redu je da ti kampuješ k'o da ti je ovo Kanter, a? Lazar M: Ajao, majko moja! (levo krilo) Vlatko: Je li, je l' ono Lošmi prođe? Ratko: Ja bi' reko da jes'. Vlatko: Ti bi reko', bolje idi da gledaš tamo da se ovi Turci ne vrate. Ratko: Ushtwas, ushtwas everywhere. (Miloš i ekipa stižu u osmanlijski logor) Murat: Aljo, Ćamil! Ćamil: Da, ekber? Murat: Postavi lji ti onu zastavu za predaju na zemlju? Ćamil: Da, ekber. Murat: Dobro, dobro, ako siđe pred nju, znaći predaje se, jeboo on mater svoju, a ako je podigne kopljem, 'nači da oće da se koljemo k'o ovnovi na ono brvno, znaš. (Miloš i ekipa stižu pred zastavu) Miloš: (diže kopljem zastavu) Gle što fensi tepihe imaju ove uštve, svega ti. Ćamil: OPAAAA NEVERNICI, DOĐI VAMO DA VI ZAKOLjEM. Miloš: Grohotom se smijem. OPAAAA, DODžI VAMO, I JO, I JO, ĐES POŠO, OPAAA, MA KAKO NE, OĆE TO NA OVU VRUĆINU, JOOOOO, ZDRRRAVO. (Murat se diže i kreće da beži) Miloš: ALO UŠTVO ĐEMBELA, DE SI TI POŠO? Murat: Pa vidiš da bežim, jebo ti mater svooju? Miloš: Paz' da 'oćeš! (vadi nož i ubija Murata) Ode uštva, opaaa! Ekipa: To Lošmi ploditelju! Miloš: JA JEMEN!
Hrvatomoni se odlikuju velikom ljubavi prema moru i svom antičkom poreklu, koje izraženo u vekovima, traje kraće od količine mora na koja njihov predeo izlazi.
Albanomoni su izuzetno agresivna rasa, karakteristika sličnim skakavcima. Razmnožavaju se u čoporima i naseljavaju sve moguće predele, iskorišćavajući sve resurse do samog kraja, u kom momentu se sele na sledeći predeo.
Bosnomon je nisko inteligentna rasa, bez ikakve potrebe i želje za nečim više. Hedonistički digimoni, nesvesni svog okruženja. Jednostavno - srećni.
>Način da iznervirate Bosnomona: Spomenite burek. >Način da dresirate Bosnomona: Udalji se i sačekaj da prestane da te posmatra krvavo-crvenim očima, dok mu iz nosa izlazi para. _______________________________________________________________
- Vodeno - planinski digimon. - Prethodni oblik: Lenjivacomon. - Napredni oblik: Bilo šta što se kreće sopstvenom voljom.
Crnogoromonima nije potrebno veliko stanište, jer se praktično i ne kreću. Izuzetno se malo zna o njima. Ne postoji podatak koji ukazuje na to da se oni uopšte hrane. Samo leže tu. Ne radeći ništa. Jezivo.
Pitanje koje se u ovoj ili sličnoj formi postavlja skoro uvek kada neko okači reakciju ili poster sa pornićarkom. Interesantno, odgovor uglavnom ne kasni više od trideset sekundi.
*komentari:* Vukajlijaš 1: Haha, plus i patrik. A ko je dotična ''umetnica'' hehe? Jel zna neko?
22 sekunde kasnije Vukajlijaš 2: Umetničko ime joj je Martina Westwood ;) Vukajlijaš 3: Nije to Martina, ovo joj je sestra Jacylin Westwood, zar ne vidiš mladež iznad leve bradaje? Vukajlijaš 4: Koliko ja znam one su trojke i jedino najmlađa ima mladež, samo ne mogu da se setim sad kako se zove. Vukajlijaš 5: Lexi Westwood.
Sve ono sam samo sanjao. Osećam se kao kraljevski pingvin koji je upravo proveo dva minuta u mikrotalasnoj na maksimali.
Sve je delovalo stvarno. Nikada nisam jebao, ali mislim da to ovako izgleda, kao u snu koji sam imao. Klub, pičke, muzika, alfa mužijak, piće, droga. Blogerke. Kop. Osam evra po tekstu.
Odlazim da se umijem. Nema vode. Pritiskam dugme na sekretarici. Poruka od Frenkija da dođem u redakciju u Marinkovoj Bari. Brzo oblačim roze jaknu, somotske pantalone i duboke patike na lepljenje. Gledam u novčanik, osam evra. Koji trip. K'o u snu. Do jaja. Kupiću usput Zaza čokoladicu i Rosu. Nabio sam sluške u uši. Pustio sam čuvenu Eltonovu pesmu sekrifajs. Navlačim kapu sa kićankom i spreman sam da krenem. Otvaram vrata, a ispred mene stoji neki klinac.
- Čiko jeste li vi sa Tarzanije? - Da, izvolite....to jest...khm....jesam mali. Šta 'oćeš? - A je l' mogu ja da napišem nešto za vas? Imam super tekst o sedamdeset dva mesta na koja možeš da sakriješ sunđer u školi. - Ne može. Mlad si suviše. Koliko godina imaš uopšte? - Dvanaest. A molim vas čiko. U mom razredu vas svi čitaju, iako sedmaci kažu da ste sranje. - Reci ti njima da nikada neće jebati i to snažno, kurcem u pičku. - Rećiću im čiko. - I da bace dvojku na Evertona sutra. Čista k'o suza. Tvoj tekst ide odmah pošto izbacimo tekst o četrdeset pet načina kako da smuvaš engleskog gabora na Egzitu. Idem sada da jebem. - Hvala čiko, ali teško ćete jebati ako vas neko vidi u toj jakni.
Ultimativni revanšistički spust ribi koja nas je odbila na drzak način.
- Ćao. Znam da se zoveš Marina, a prezime me ne zanima, jer nosićeš moje uskoro. 'Ajmo napolje, ovde je buka. - Pali, seljaku! Otkud ti uopšte ideja da mi se takav nikakav obratiš?! - Jebiga, pogledao sam sve ribe u klubu i zaključio da ovakav samo kod tebe imam šanse.
*♫♪Dodir leđa o leđa, ruka led ledenaaaa, o kako bol…♫♪* *klik* -Mrhjhahlj…. Mhhhhalo? -BRATE! DOBRO JE ŽIV SI! GDE SI TI, ZOVEM TE OD 6 UJUTRU JEBOTE?! -Pfuuu… Čekaj malo da vidim. Vidim prozor… veliki…I Vidim drveće kako prolazi…. -KAKVO DRVEĆE?! -Zimzeleno valjda, tako liči da ga jebem… -ŠTA JOŠ VIDIŠ!? JEL PREPOZNAJEŠ JOŠ NEŠTO?! -Auh, stani da se okrenem… Vidim tri stolice prekoputa, sede neki ljudi. -KAKVI LJUDI BOKTEJEBO! JESU OPASNI? KAKO IZGLEDAJU!? -Normalno manje više. Jedan čiča, I dve starije gospođe. Aj budi na vezi da ih pitam. Gospodine izvinite, gde se ja nalazim? -Mi a fene ez a fickó akar tőlünk? -Aha, hvala. Brate ovo su đarme, a kad malo bolje pogledam ja sam u vozu za Budimpeštu. -KAKVA BUDIMPEŠTA MAJMUNE JEDAN! DO PRE 4 SATA SI BIO SA MNOM! -Matori živ nisam. Osvetlio mi se film, zadnje što se sećam je da sam popio deseti vinjak, posle toga ništa. -Jegyek a felülvizsgálat! Karte na pregled! -E matori mora palim.
