Izbirač naiđe na otirač
Kada shvatiš da te je pojelo vreme. Kada se standardi ruše kao domine u nizu, a iste, sada utehom zamagljene stvari, vidiš na potpuno drugačiji način. Ne posmatraš više istim očima.
Nekada je, po tvojim standardima, bio mnogo debeo - sada je samo prava muškarčina, a ne neki tamo mršavi Kilavi Radovan.
Nekada je bio ćorav - sada naočare samo doprinose njegovom sofisticiranom stajlingu (još kad obuče ono sivo odelo, ma pravi intelektualac!).
Nekada je bio samo golja i običan prodavac auto delova, nesposoban da napravi nešto više od svog života – sada je čovek koji se bar trudi da pošteno zaradi, a ne kao neki kriminalci i propaliteti, koji idu linijom manjeg otpora.
Nekada je bio previše glasan i neotesan (www.seljačina) – sada je samo pravi porodičan, što bi se reklo, narodski čovek, a ne kao neki tunjavi advokat ili arhitekta.
Nekada je bio hipohondar – sada je odgovoran čovek, koji vodi računa o sebi, da bi još dugo bio sposoban da radi i izdržava svoju porodicu.
Nekada je bio dlakav kao majmun – sada je muževan, a ne kao neki izdepilirani metroseksualac.
Nekada je bio ružan i glup, a sada je verovatno poslednja šansa. Nekada je bio “Ma ne bih sa njim nikada u životu!”, a sada … Sada “To je čovek mog života!”
Isr'o sam se u sva četri agregatna stanja
Kažemo kada posle neke onako baš fine gozbe završimo pola čuke u prostoriji u koju i car ide peške.
Neki tvrde da je moguće otkriti peto, ali za to je potrebna veoma raznovrsna ishrana.
Bela košulja
Simbol bogatstva prošlog veka. Nosili su je samo pravi domaćini kao po pravilu. Niko ostalom svetu nije branio da ih nosi ali nisu imali osnova a nekad se znao red. Ni danas ne vozi svako Mercedesa. I da vozi ima kome ne liči. Sada bele košulje imaju neku drugu ulogu. Džep na grudima je služio da se u njega stavi svežanj para sa najvećom novčanicom spolja ali to su radili skorojevići koji su bili nesigurni u sebe pošto je dokazivanje bogatstva odlika siromašnih.
- Idemo na fudbal danas?
- Nema trika!
- Što koj kurac, sve je dogovoreno?!
- Ne idem jer sam svinja i degenerik. Sinoć sam mislio da popijem svu rakiju koju je kum ispekao i sad se raspadam i rastajem sa dušom.
- Pa kad si debil kome su uvek gladne oči.
- Realno jesam. Krivo mi je što ću da umrem a nikad neću naučiti da pijem ko moj pokojni deda.
- Šta je sa njim? On nije pio na usta?
- Jeste ali je pio pametno brate, kao pravi gospodin. Ustajao je svako jutro u pola šest, i uz kafu pio dve rakije. Onda namiri stoku, obuče belu košulju i izađe u selo. U kafani pod lipom udari tačno 4 stomaklije i dođe kući, jede i legne da odmori sat i po. Ponovno ustajanje, presvlačenje, kafa i dve rakije, namirivanje marve, ponovo bela košulja i pod lipu na 4 stomaklije. I pedeset godina tako. E onda nas je Tito oprcao, uzeo četres 'ektara zemlje tako da ja sad nosim karirane umesto belih. Možda zato i pijem ko nezdrav.
- Nije ti ni lako. Jebeš fudbal daj da se prekrstimo.
Kraj sportske euforije
Tradicionalno najteži udarac za najveći deo punokrvnog Srblja. Slom. Tragedija. Porast nasilja na svim poljima, u narodu rastu tenzija i podiže se mutni talog beživota, ulice su tihe, vazduh zloslutan - čak i političari izbegavaju da stanu pred kamere, iako je već uveliko počeo sedmi mesec predizborne kampanje. Dan posle sutra. U apoteci trljaju ruke i dižu bensedin za 40 dinara. Vinjak se razgrabi do pola devet, u dnevnoj sobi delikatna situacija - ćale otvara četvrtu kutiju monte karla, keva zakuvava dvanaestu litru kafe. Šta ćeš, vraćaš se u krevet i nastojiš da budeš očajan preko mere, ali - ne ide. Slabo se solidarišeš sa ostatkom nacije i to te pogadja čitavih pet i po sekundi. Gledaš kroz prozor, pusto..Deca ne idu u školu iako je sreda, na poštedi su - Novak ispao od Vavrinke u osmini finala. Odbojkašice savladala uvek neugodna reprezentacija Kube. Asmir Kolašinac završio peti. Seča vena, gore kontejneri.
U kafićima klasična muzika, dominiraju Šostakovič i Smetana, pink menja programsku šemu, na farmi, učesnici spuštaju intenzitet svadje na 25 decibela. Beogradska hronika počinje sa minutom ćutanja, fudbaleri izgubili od Letonije tri - jedan, ali na to niko ne obraća pažnju..
Osam promašenih trojki Teodosića prouzrokovalo isto toliko srčanih udara, mahom sa tragičnim epilogom. Iz nabubrelog oblaka sipi tamna, plesniva kiša. Nema sunca. U Kurtalićima rodjeno dete sa okom na čelu, Tisa počela da teče uzvodno. U znak solidarnosti sa srpskim narodom, madjarska policija obustavila batinanje žena i dece na Horgošu. Vlada u krizi, premijer uputio protestnu notu sportskom savezu Litvanije. U krvi potištenog naroda bude se drevni nemiri, oživljavaju stara neprijateljstva, starci odlaze u baštu, vade iz zemlje davno zakopane mauzerke koje su zaplenili u prethodnim ratovima, okupljaju sinove i unuke pod istu zastavu, ljube uplakane supruge i majke i uz rakiju i pesmu kreću put Bugarske.
- Jesi gledao basket sinoć?
- Ma jesam, mamu mu jebem..Aj vidi je l počeo rukomet na drugom.
Ovo nije moja najjača forma
Vrlo popularna prijetnja u japanskim crtaćima, koja se zbog svoje istinitosti i učestalosti može smatrati svojevrsnim klišeom u anime industriji.
*Zmajeva kugla Š - 167. epizoda*
Goku: Mislim da smo ga savladali.
Vegeta: Ne bih rekao. Pogledaj malo bolje.
Đorđe Balašević: Hahaha! Smrtnici! Ja sam neuninštivi Đorđe Balašević. Besmrtni lord gama mužjaka! U ovoj formi, dodirom malog prsta mogu izbaciti zemlju iz njene orbite a ovi rogovi mi povećavaju borbenu moć za 2000 procenata!
Goku: Vegeta, moramo izvesti našu fuziju.
Vegeta: Upravo tako Goku. Ovo čak i nije njegova najjača forma a to je jedini način da ga zadržimo dok Ten Šin Han i Krilin ne ožive Ipčeta pomoću zmajevih kugli.
Đorđe Balašević: Neću vam to dozvoliti! PANONSKI TALAS!
LJudi koji naručuju „Našu stvar” po kafanama
Пре свега, мајку им јебем!
Скупина дотераних, налицканих, празноглавих, прокретенски настројених покушаја живих бића која долазе у кафану да би се сликала за фејзбуке и при том уништава кафану као институцију и све оно за шта су се истинске кафанџије годинама залагале.
То је она иста багра којој је битније са ким долази и ко ће их тамо видети од тога да ли певаљка стварно зна да пева. Она иста багра, која наручује само песме Мирослава Илића и Томе Здравковића, јербо су сви остали правили музику коју слушају само сељани. Она иста багра која под појам народне музике сврстава и гранд продукцију. Она иста багра која те гледа са висине ако седиш у кафани а претходно ниси провео 6 сати испред огледала спремајући се за исту. Она иста багра која нема своје мисли, него размишља онако како јој други кажу. Она иста багра која не иде у кафану зато што воли,већ зато што су чули да је то сад у моди. Неко им рек'о.
И сад, кад су им сервирали једну од највећих говнурди у историји човечанства,замотану у жути украсни папир, уз причу како је то у циљу очувања српске традицији, сви се утркују да покажу како су баш они прави кафански боеми каквих више нема.
Семе им се затрло!
Бар можеш одмах да их препознаш.
Lokalna televizija
Једна од нижих лествица у медијском систему Србије. Мало изнад новинарске секције у локалној основној школи. Њена сврха је да извештава о дешавањама у месту у којем се налази, као и да једном недељно репрезентује ретроспективу догађања из оближњих села и месних заједница. Егзистенцију тих телевизија омогућава пар реклама које плаћају власници локалних угоститељских објекта или занатских радњи, као и део општинског буџета, углавном онај намењен за културу. С обзиром на квалитет програма, који је раван квалитету хоуммејд индијског порнића, не привлачи велики број гледалаца. На тај начин је детерминисан профил људи који ради на овим станицама- незаинтересовани или луди. Ако ниси луд или незаинтересован, временом постанеш.
1: Ало, пизда вам материна, шта радите овде?
2: Ништа шефе, вежбамо...
3: За шпицу.
1: За коју шпицу вежбате, мајке вам га набијем наркоманске, опет дувате ону дрогу!
2: Није дрога, шефа...
3: Није, шефе, КХМ...
1. Ајде мрш у студио да развлачите каблове, вести почињу за дваес минута! Пизда ли вам материна наркоманска...
2: Ево, шефе.
1: Је ли, а 'де је, бре, она куравла?
3: Која шефе?
1: Како која, па колко их имамо, набијем вас на курац?
3: А то јесте. Не знамо, шефе.
1: Како не знате!? Па ко ће да води вести?
2: Ево ја ћу.
1: Шта ћеш ти да водиш? Последње што си ти рек'о пред камером је реклама за Жику каменорезца.
3: Могу ја, шефе?
1: Ти? Си ти нормалан?
3: Па шефе, нема ко други. Јова отиш'о на боловање.
1: Јес' мајку му. Пу, у пичку материну, јебемти амбуланту, нашли коме ће да дају потврду да није здрав! Додуше, он истина мало пришућкаст, ХЈОХЈОХЈОХЈОХЈО.
2, 3: Хехехехехехехе.
1: Шта се смејете, пичка вам материна! Мрш горе, ће да почне дневник.
2: Шефе, а ко ће да води ако не дође Зора?
1: Ма нек води ко 'оће, много ме боли курац. Ионако нас нико и не гледа.
...
2: Матори, могу ја да водим?
3: Матори, мојне си пичка, ти си причао рекламу за Жикину радњу. Ја нисам ништа никад. Рек'о.
2: Океј, матори, води ти.
...
2: Три, два, један, нула. Уствари нема нула, кренуо си пре две секунде.
3: Добар дан поштовани гледаоци, ово су вести у шест. То јест у три. Ово су вести у три.
1: Шта радиш то, билмезу!?
3: Па збунио сам се, шефе. Шта да радим?
1: Шта шта да радиш, матер ти јебем ненормалну! Па уживо идеш, гледај у камеру и причај које су вести дана!
3: Ово су вести дана. :џингл:
Јутос око пола девет у селу Обреж код Варварина ухапшен четрдесетпетогодишњи Ј.М. због поседовања марихуане. ..Шефе, па ово је наш Јова! Ахахахахааха! Ладно Јова ухапшен! Ахахахахахахаха! ЈОВА ЏАНКИ! Ахахахахаха!!!
1: Е, сад ћу да му јебем матер. Сине, додај ми ту гедору поред тебе. Не тај, тај поред. Е тај! И пусти рекламе.
2: Изволте шефе. А које рекламе да пустим?
1: Пусти обе.
Grafiti
Сјајан начин за изказивање личних мишљења или ставова или обележавање туге и победе као у доле наведеном примеру...
Италија ... Оне сезоне кад је Марадона играо за Наполи па су узели Скудето навијачи Наполија су направили урнебесно славље... Славио је цео град цео дан! Ништа сем кафана није радило, тргови пуни веселог света од 7 до 77... после лудог славља на градском гробљу освануо је огроман графит... "НЕ ЗНАТЕ ШТА СТЕ ПРОПУСТИЛИ!!!"
Pakao
Ne izgleda ni nalik onome što je Dante opisao u svojih devet krugova, već je sasvim drugačiji. Naime pakao je kada imate užasne komšije: Fensiku, staramajku, odbeglog iz ludnice i trip turbo narodnjaka. Stavite ih u blender i dobicete deseti krug od kojeg bi se i sam Dante usro' i molio Boga za oproštaj.
08:20 Fensika pušta Blek adj Pis na razglasu jačem od od Hitlerovog iz četres' treće: oooooo aj gat a filing, det tunajt is gona be a gud naaaaaajt
Staramajka: E dabogda ti se sjeme zatrlo', utuli ta govna, sta si to pusćila vako' sabajle !
Fensika naravno kulira staramajku pojačava volume na 40 i pravi prelaz u muzici. Na repertoaru Beni Benasi: Džžžžžž žžžžžžž Džžžžžž žžžžžžž satisfekšn'
Ludi komšija: šta je ovo baba, kakvi su ovo jadi u pet zora'?
Ma nemo' ja mog malog da joj zovem da joj pušći muziku.
Zveroljube ode vamo sine, de pušći Rada Petrovića na ono tvoje sokoćalo.
Turbo narodnjak: Eve ga tajo: Jaaa sam seljak veseljak al' u duši tugu skrivam kraj Morave odrast'o sam al' ne znam da plivaaaaaam
Narodnjaci i staramajka vode sve do 08:35 kada fensika uzvraća udarac.
Pušta Lejdi Gagu,pojačava volume na 67 od cega pucaju bubne opne limaru udaljenom 49 kilometara: Dont kol maj nejm, dont kol maj nejm Roberto, aljehandro, aljehandro, alje aljehandro, alje aljehandro.
Kulminacija, 08:58. Izlazi ćale koji je došao iz treće smene pre sat vremena. Nosi pradjedovu tandžaru i u gaćama galami na terasi: Milosnu vam mamicu hoštaplersku, džebalebarosku, neradničku, da se nosite u kurac svi redom. Nemo' municiju da tražim.
09:00 fensika gasi hitlerov razglas, staramajka se povlači u jazbinu, a ludi komšija zbunjen zvera u prazno.
Tada kada pomislite da pakao prestaje i raj počinje, pokusavate ponovo da utonete u slatki san a pred krevetom se pojavljuje do pojasa go debeli stric sa radosnim vestima: Stigla drva, haj da istovaraš.
Jedino sto vam preostaje je da izvršite harakiri ili da se povinujete naredjenju.