Изузетно незахвалан посао. Покушавање увођења било каквог реда у хаотичну репетитивно силовану плејлисту равно је седењу замраченој соби и покушавању удевања црног кончића у иглу која је већи део своје (игласте?) егзистенције провела у муљавој фиоци међу шрафовима, алаткама и дуплерицама Памеле Андерсон из деведесетих година прошлог века умрљаних моторним уљем.

Која год песма буде пуштена, у маси ће се увек наћи неки незадовољник који ће почети гласно да негодује против избора музике варијацијама реченице: "Jа сам пијан и мени је лепо и хоћу своју музику, ко јебе остале металце/шабане/репере/дабстепере/хипхопере/електронце итд".

Расправа је безнадежна, најбоље решење је заузети хладнокрван став и манире нацисте из Нирнберга:
"Ја само пуштам песме које су ми речене да пустим, а ти, алкохолисани хомосапиенсу, би требало да схватиш да сам ја само експресија воље овог колектива и самим тим сам деперсонализован и недоступан за било какву међуљудску комуникацију осим наручивања песама од стране других алкохолисаних хомосапиенса. Другим речима речено, ја обављам племенити посао менаџмента музичких жеља заједнице изнетих под утицајем легалних и нелегалних опијата, и аутодеструктивно је бунити се против истог, јер он представља рефлексију саме колективне персоне у датом психофизичком стању, а део колективне персоне си и ти, што опет имплицира да си и ти деперсонализован и да живимо у добу гушења индивидуализма и појединачних слобода индивидуе, што је трагично, и сматрам да би једина филозофија која би могла да нас издигне из бесловесног крдо- менталитета јесте управо Ничеова теорија Надчовека, која се управо залаже да се систем моралних вредности окрене наглавачке, и жеље заједнице потчине жељама појединца. Али пошто ја заступам теорију Свечовека владике Николаја Велимировића, бојим се да твоји захтеви не могу бити испуњени, осим ако ниси спреман да решимо филозофску битку између Ничеа и Велимировића физичким конфликтом, и самим тим доведемо до есхатона овог колектива и ове релативно угодне вечери?"

Варијације и цитирање горенаведене реченице би требале да буду сасвим довољне да бунтовник добије фацијалну експресију "живуљка на путу гледа у ФАП-ове фарове", и да се удаљи уз збуњено "Блаааргх".

Једна од бенефиција диџејинга јесте што он увек седи, и (ако је могуће) једе и пије. Самим тим велике су шансе да ће отићи кући трезан, сит и напит, док ће остатак масе пеглати по клоњама, улицама и двориштима.

Kvadrat u centru jednak je zbiru dva kvadrata na periferiji grada.

Kada ti seks ide od ruke.

Situacija kada se zakačiš sa nekim, samouvereno izvadiš leptir, krećeš da ga vrtiš sa osmehom, a lik sa kojim si se zakačio, sa još većim osmehom potegne tetku.
Što si vrteo, vrteo si.

Балкански ендем. Појам који се опире сваком дефинисању.

То је кад ставиш гоблен са зарозаним дететом на шпански зид, десет сантима од ламперије.
То је кад ставиш миље на сваки сточић, столицу, преко телевизора и уопште, на све што има погодну хоризонталну површину.
То је кад на телевизор ставиш успомену из Јошаничке Бање, благослов владике Николаја и пластичну гондолу из Трста.
То је кад у регалу изложиш целу производну линију "Кристала" - Зајечар, гостинске шољице "од акропоља", Нови завет, "Чујте, Срби!" и књиге из "Новости".
То је кад носиш "ребак" мајицу, упасану у фармерице са каишем затегнутим око ребара.
То је кад знаш да је "италијанка" фризура која не излази из моде.
То је кад возиш "голф 2" као момак.
То је кад на њега ставиш налепницу у облику мрље.
То је кад су ти Лидија Вукићевић и Снежана Савић врхунске пичке.
То је кад на девојци не примећујеш адолесцентске бркове.
То је кад не примећујеш да ти девојка личи на Леонида Брежњева.
То је кад јој фали горња лева јединица.
То је кад је ожениш у месној канцеларији, па прославите под шатром.
То је кад је у шатри изнад младенаца тоалет-папиром на тепиху исписано: "СРЕЋНИ МЛАДЕНЦИ".
То је кад са шатре висе балони и папирни украси.
То је кад продаш голфа и купиш пасата лубеничара, ауди јаје, опел кадет или форд ескорт јер си жењен човек.
То је кад са женом гледаш "Курсаџије" или "Сељаке" и кидаш се од смеха.
То је кад цитираш Крстића&сина, Топаловиће или Радашина.
То је кад пијеш пиво испред продавнице.
То је кад су ти сисе продавачице које су се отегле до пода изузетно узбудљиве.
То је кад те пале дебеле девојке.
То је кад се налактиш на шипку поред ортака - мајстора у аутобусу, све значајно шмекајући снаше.
То је кад свастики при поздраву шеретски гурнеш средњак у шаку.
То је кад ти дођу кум и кума "здецама".
То је кад кукате на политичку ситуацију уз ракију.
То је кад закључите да "опљачкаше овај народ", да "нема народ пара" и "да 'оће да се врати социјализам".
То је кад установите да тај Запад нема тог дружења и те зајебанције, живиш, радиш, а и само радиш.
То је кад закључите да нема боље од Србије.

Idealan odgovor policiji koja je naletela na vas dvadeset, baš u momentu kada idete da bijete drugu grupu ljudi. Taj odgovor može zbuniti policajce na koji sekund, dovoljno da se rastrčite kud koji.

Једини логични излаз из ситуације у којој ниси разумио саговорника, а не желиш да га увриједиш молбом да ти понови и по трећи пут. Једини зајеб се може догодити уколико се радило о питању.

Supruga koja se seti baš svake godišnjice braka.

Модерна верзија хиљаду и једне ноћи. Послодавац дави, а ви будете удављени до изнемоглости.

Парада на којој се мушкарци шетају са својим девојчицама, лижу им сисе, држе се за руке, и носе различите транспаренте на којима пише, рецимо код мушкараца "Волим пичку", "There is no shame to be straight"... и код жена "Волим га у себи", "Живим за Курац"... Оваква парада има за циљ, тј. нема никакав циљ. Не тражи се равноправност, јер је то сасвим нормално (за разлику од оних), не тражи се доношење нових закона јер је то закон природе (где сте видили да се јебу два слона???) Живела стрејт парада!

Пајдо. Кад наркоманчинама зафали кеша, често стартују људе по улици причама да им фали стотинак динара да купе карту за превоз и врате се кући у Бањалуку. Немам појма, ваљда мисле да се свима по Београду срце слама кад чују за Републику Српску.

Suptilan način da nemiloj osobi ženskog pola saopštite da je krava.

Maloletne alkoholičarke.

Посебна социолошка појава оивичена непознатопознатим људима. Није ни чудо што је потребно три године средњег образовања за једног профи конобара. Тај човек мора да буде у стању да дневно запамти и проследи 4234 кафе, 2150 сокова и 700 алкохолних напитака. И врати кусур. Углавном прави даса. Свака му част. Даље, ако конобар извуче само 50% запамћених лица људи којима је дао неки од горе поменутих напитака, он свакако мора да доживи какву менталну деформацију, па да кад види човека на улици, уместо главе му види продужени с млеком и киселу у флашици или гуарану мохито.

Он је длакав. Он је висок 220цм и вероватно има киту дугу пола метра. Oн је Роберто Дуењас.
Бивши кошаркаш Барселоне, синоним маљавости. Човек који је био инспирација Џејмсу Валеу када је снимао Франкенштајна. Доказ да вукодлаци постоје и да им није проблем да изађу у јавност. На леђима има више длака него што Бора Чорба има косе, само што његове длаке нису беле, фарба их, јер за себе каже да је врло педантан. Какав парадокс! Једино место на свом телу које је морао да обрије, били су дланови и то само због тога што су му длаке сметале при извођењу слободних бацања.

Ne izgleda ni nalik onome što je Dante opisao u svojih devet krugova, već je sasvim drugačiji. Naime pakao je kada imate užasne komšije: Fensiku, staramajku, odbeglog iz ludnice i trip turbo narodnjaka. Stavite ih u blender i dobicete deseti krug od kojeg bi se i sam Dante usro' i molio Boga za oproštaj.

Neidentifikovasna grupa visokoobrazovanih zaludnih eksperata sa najrazličitijim spektrom interesovanja. Istražuju sve i svašta od uticaja 19 šoljica kafe na rad nadbubrežne žlezde kod levorukih osoba do frekvencije koju emituje madagaskarski leteći pacov u vreme parenja. Njihova istraživanja iako su izuzetno skupa od izuzetnog su značaja za čovečanstvo, jer bez njih bi novine i časopisi kao što je npr. Blic žena bili neuporedivo prazniji.

Posmatranje ekstremno lepe devojke kako konzumira sladoled na štapiću.

Натпис који служи да би нас, је л', упозорио неке опасности. Проблем је у томе што стоји на свим местима на којима је бескористан а не стоји тамо где треба.

"Упозорење!" се недавно може наћи на картонским шољама за кафу за понети неких великих ланаца кафића (Коста кафе...) где пише: "Упозорење! Не поливати се врућом кафом! Поливање врућом кафом по себи може довести до опекотина трећег степена и може уништити вашу одећу." То су сигурно увели Амери, јер код њих има највише ментално заосталих будала којима треба да објасниш да не смеју да се поливају јер јебено пече!
Може се такође наћи у форми "Упозорење! Не нагињи се кроз прозор воза! Нагињање кроз прозор воза може довести до испадања ваше персоне кроз воз, а то не ваља.", "Упозорење! Не скачите у кавез са лавовима! Лавови су веома опасне животиње и хоће да нападну човека.", "Упозорење! Не ударајте главом у зид! Ударањем главом у зид долази до трајних последица мозга." и још много много сличних срања.

Наравно, нигде не пише "Упозорење!" тамо где се покварило дугме на некој рампи па те мало дркне струја кад притиснеш дугме. Нигде не пише "Лифт није у функцији. Може се десити да дође до квара." него то схватиш тек када уђеш и останеш у њему 4 и по сата. А тек да не спомињем оне скупе кафане, где те одеру к'о мајмуна за једну пљескавицу са луком. Што ту лепо не пише "Упозорење! Власник је алави клошар који лупа цене к'о ненормалан."?

Основни састојак сваке мрсне православне крсне славе ил' какве друге пригоде општег карактера.
Месиште душу дало за ражањ, зрело што би наш човек рек'о.