Moj međed sa sela.
Seljo gori a mečka se četka.
Rečnik / autori
ЏА
Џафтара
na Vukajliji od oktobar 2010.viđena 23. avg 2016.
65 definicija9 odabranih9.016 poena
Ciganski Ken.
Onaj što ga zamišljaju Ciganke kad im dosade njihovi muževi.
Ken, muž na Barbiku.
Situacija u kojoj ptičurina koja čačka krokodilu zube promaši zub i bocne ga u meso maćori. To redovno snimaju ovi sa Diskaverija i ostale istraživačke glave, ali su samo jednom u emisiji prikazali kako dilkroko plače.
-HRareHRarG! - začu se krokodil. Ptica je promašila i napravila krater.
Prso mozak prikec.
Droga bez koje građevinari ne znaju gde da okače jaknu.
Đe ekser? đe ću jaknu okačit??
...Odlazim u "Rupu" u jednom trenutku, u narodu poznatiju kao "Akademiju", mnogi je zovu i "Džamija". Treba da se nađem sa ortacima. Kasnim. Ne zatičem ih sve, srećem druge, i sa njima blejim. Pada ponuda za privatnu žurku i odlazim. Žurka privatna ko žurka, grljenje, ljubljenje i smor na kraju.
Izlazim.
Krećem peške kući, nije da je blizu, ali prija mi šetnja po snegu koji je prekrio grad. Ubrzo potom srećem džukca na ulici koji mi posle jedno 200 metara prilazi. Pada nepoverenje i strah sa obe strane. Prilazim mu prvi, i oslovljavam ga sa:
De si pas.
Pada njuškanje i postajemo prijatelji.
...
Prati me putem na takvom odstojanju da taksisti koji prolaze pomisle da je moj pas i da nisam pijana budala koja pešači bez keša jer nema isti, već neko ko šeta psa po komšiluku. Počinjem da gotivim psa zbog toga.
Prolazimo kroz teritorije zajedno koje nisu naše. Smanjuje odstojanje između nas.
U jednom trenutku, pas skreće, odlazi i ja pomislih: Hvala ti psu na društvu, i nastavljam dalje. Stiže me posle dva minuta.
Nastavljamo ćutke dalje put.
Postaje mi glupo što ga toliko cimam da mi pravi društvo i minut nakon što sam to pomislio on staje i ja mu govorim da ide "kući". Pas staje i okreće, pomišljam u sebi opet hvala ti na društvu. Nepun sekund nakon toga, opet me stiže. Opet ga mazim jer nemam kako drugačije da mu se zahvalim.
Stižemo do mog ulaza.
Mazim ga poslednji put, osećam gnedlu u grlu i odlazim. Zatvaram vrata ulaza psu pred nosem. Krećem par koraka i zastajem. Stojim tako nepomičan par sekundi i vraćam se i otvaram ulazna vrata.
Pas, koji do tog trenutka bio ispred isti se pomera par metara. Pokušavam opet da ga pomazim, kao da želim da se izvinim i zahvalim u isto vreme.
Pas se sklanja, bukvalno kao da mi govori: Izdao si me i ako to ničim nisam zaslužio.
Sve fekalije, govna i prolivi Univerzuma slivaju se po meni.
Pokiso, ponovo zatvaram vrata ulaza.
Čovek je davno shvatio da mu je pas najbolji prijatelj.
Shvatio je to zato što nijedan čovek na svetu ne može ukazati drugom tako bezkompromisno poverenje, koje i ako je stečeno za minut do smrti neće biti dovedeno u pitanje.
Pridev koji opisuje nešto što nije smešno, ali znaš da ima tendenciju ka humoru. Bitno se razlikuje od zajebancije (kurč. satire) u kojoj se neki objekat na duhoviti način izlaže ruglu pomoću inteligentne igre rečima ili dobro tempiranog sarkazma. To je nalepnica koju uvališ nekome iz sažaljenja, humor koji Boris Bizetić prodaje za pedeset evra i boks Lorda pod šatrom u Nikincima, pre nego što raja počne da pije iz pevaljkine čizme.
- ... i moja tašta je uzela lopatu! Hahaohohohaoaho! Kapiraš?
- Ćale, evo ti daljinski, prebaci na Foks, sigurno ti počinje nešto šaljivo.
Parada na kojoj se muškarci šetaju sa svojim devojčicama, ližu im sise, drže se za ruke, i nose različite transparente na kojima piše, recimo kod muškaraca "Volim pičku", "There is no shame to be straight"... i kod žena "Volim ga u sebi", "Živim za Kurac"... Ovakva parada ima za cilj, tj. nema nikakav cilj. Ne traži se ravnopravnost, jer je to sasvim normalno (za razliku od onih), ne traži se donošenje novih zakona jer je to zakon prirode (gde ste vidili da se jebu dva slona???) Živela strejt parada!
Odgovor na patetični SMS od 3 strane.
Nerviraš mi devojku.
Ne može svako ćutanje da bude ć u t a nj e. Samo posebna ćutanja mogu da zasluže naziv i status ć u t a nj a.
Nije to ono kad ti ćutiš jer nemaš šta da kažeš, ili te je neko naljutio pa ti sad ćutiš ljutito na njega. Ni ono kad ćutiš jer ti je tako došlo, štoseonokaže - spokojan si valjda zbog nečega (piše u tamo nekim časopisima da tako ćute bliski ljudi, osobe koje nemaju potrebu da stalno zatrpavaju jedno drugo teorijama i stavovima, zanimljivostima i ekscerpcijama iz vlastitih priključenija), i onda ti bezbrižno ćutiš, a u sebi ćarlijaš (a ovako piše u nekim zbirkama poezije, valjda je i to neko pametan smislio i međ narodom raširio).
Dakle, to ne. Ovo ćutanje - ć u t a nj e - razvija se polako i naravno ćutke.
Počne da klija u onim trenucima kad ti nešto padne na um, a što na um - to i na drum, pa hoćeš i drugome to da kažeš, da mu pokažeš i pokloniš komad, bar krišku, sebe, pa da zajedno nastavite kroz misli i rečenice, obogaćeni i zbliženi transferom poklonjenih komada sopstvenosti.
I, šta se desi? Naletiš na zid. Na bedem. Ili na šanac. Na jarak. Na jaz neshvatanja i neprihvatanja ponuđenog, čak prezrivog odbacivanja. Ništa. Ti prećutiš.
Drugi neki put poželiš da drugome, tebi naizgled bliskome, saučesniku u rasi, sredini i momentu, opet pružiš čest svojih moždanih trudova, možda i da mu razbistriš pogled na vaskoliki ovaj božji pašnjak, da mu slovom zlonemislećim ukažeš da nije sve tako kao što on duma, da je bolje da prestane sa neplodnošću i trulošću svojih dana. Opet zidina, opet provalija. Ispadneš čudak. I prećutiš.
Neki tamo put, padne ti opet nešto na tu tvoju pamet (koja je areal, očito, veoma sklon padavinama i oborinama - kažu tako na prognozi nakon dnevnika, i navedu koliko je palo milimetara tu, a koliko tamo), i ti zaustiš, da se u glas pretvoriš. E onda ti napokon ispadneš pametan, pa zatvoriš usta. Škljocnu zubi, i ti prećutiš.
I bi dobro. I kako ti se zatvoriše usta, otvoriše ti se oči. I ti shvati da je ćutanje tvoja membrana, tvoja kelija manastirska i tvoj karantin (ovako se kaže i u nekoj poznatoj numeri, kad ovaj jedan hoće da zaboravi neku svoju ljubav, šta li je). Da je bolje da ćutiš i prećutiš. I tako se u tebi to ćutanje stvrdne, ili okošta, svejedno.
I to ne bi bio problem da si ti srećan što ćutiš. Ali, ti hoćeš da kažeš. Nećeš da ćutiš. A ćutiš. Jer je tako dobro. Jer nema ko da te zaista čuje.
Ćutanje se piše ćirilicom, jer je oštro i ćoškasto, i u svoje zidove zarobljeno. Drugačije ne ide.
Posetilac Ade Ciganlije koji se brčka samo u plićaku.
Covek koji pokaze svakom vozacu da mu je dobar auto.
