Ima svaka sise, nije da nema, osim ako ih baš nije zaboravila kod kuće, ali je ovaj izraz u svakodnevnom govoru rezervisan isključivo za ponosne vlasnice dojkara teške kategorije, koje zasenjuju eventualnu lepotu ostalih delova tela. Veličina ovih sifona je takva da je dovoljno konstatovati samo jednu, bilo levu, bilo desnu, pa ih otud u naslovu primećujemo u jednini.
- Brate, nećeš verovati, upoznao sam sinoć na nekoj bleji onu ribu što govori "Telekom Srbija, mobilni pretplatnik nije trenutno dostupan"! - Ne seeeeri! Kakva je? - Nije nešto, ali ima sisu!
Pored toga što je jedan od najiritantnijih likova iz crtaća, ubedljivo je i jedan od najbezobraznijih . Za razliku od, recimo, Velje Ilića ili Duleta Vujoševića kojima se cenzuriše tek svaka druga reč ona nikad nije izjavila ni jedan glas, a da nije bio cenzurisan.
SA CENZUROM: Biiip! Bi Bi Biiip. Biiiiiiip Biiiiiiiip!
BEZ CENZURE: Gde si pizdo kojotska! Nabijem ti taj tvoj ACME u čmar! Puši kurac!
Izlanuti se. Zakopati se 43 metra ispod zemlje. Upasti u živo blato od govana iz kojih ni Grils ne može da se izvuče.
Sigurna kuća, majka i dete koje je kod kuće muž zlostavljao. - Dobar dan. - :ma-baš-je-do-jaja pogled: Zzdravo. - Dobrodošli! Osećajte kao kod svoje kuće!
Pogrebna radnja. - Uzećemo ovaj kovčeg. Baki bi se svideo. - Odličan vam je taj. Hvala, i dođite nam opet!
- Ajde brate požuri, pišaš već pola sata. - Evo samo da ga otresem i zakopčam šlic. - Ajde bre. - Ne požuruj me bre AAAAAAA - Šta ti je brate? Ej matori, šta je? - AAAAA Uhvatio mi šlic kapuljaču, jebe kevu koliko boli.
Trenutak kada prvi put pogledaš u oči svog novorođenog potomka, a on iskrivi usta u nešto što izgleda kao osmeh. Od tog trenutka si kupljen za sva sranja koja će ti napraviti u životu.
Starija gospođa kasnih pedesetih i ranih šezdesetih godina sa istančanim ukusom za automobile.
Ona je vrlo pobožna žena, ide u crkvu svojim četvorotočkašem svake nedelje, redovno posećuje zelenu pijacu, ponekad ode sa drugaricama na bingo i poneku partiju bridža a uživa u istančanom ukusu šerija pred spavanje. Vrstan poznavalac automobilizma, ne zanimaju je prdavci nego samo provereni modeli sklepani u najfinijim laboratorijama Nemačke kuhinje. Mag u izboru opreme, njen auto mora imati klimu, kožu, servo, alarm, senzore za parkiranje i još trista čuda za koje ni sama ne zna koj će joj kurac, al nek stoji.
Obavezno sive ili crne boje kupuju se iskljičivo modeli tri renomirane firme a to su Mercedes, Volkswagen i BMW, sveto trojstvo svake penzionerke u Nemačkoj, jer jebeš 40 godina staža a kupiš recimo japanca nekog. Odma si izdao hardkor, i svi na pijaci a i u crkvi će ti se smejati, blam jebote.
I auto se ne vozi posle 150.000 kilometara. Ne. On se prodaje u inostranstvo obavezno, da bi se kupio neki noviji model, jer baš juče je Gertruda tri straße niže kupila najnovijeg Golfa VIII generacije, a ovaj je tako pase i više nije nizašta.
I na kraju krajeva ovo je sve istina, nema laži nema prevare. Zar ne?
-Halo brate?
-E, kaži.
-Ajd dođi da častim kupio sam kola.
-Ne seeeeeeeri, pa odakle? Kolko si platio, koji model?
-Matori upala mi kašika u med. Passat, 2009, iz Nuremberga vozila ga baba do pijace i nazad, nači ono koža, klima, senzori, DVD, EMS, SMS, PMS, GPS, HIV. Znači brate sve, baba ga u treću nije ubacila.
Prevozno i sredstvo za obradu zemlje koje je obeležilo propast Srbije krajem starog i početkom novog milenijuma. Prvo je preko Sremske Rače dovezao ljude ostavljene i zaboravljene od svih. Dok je nosio porodice koje su bežale od oluje iz pustoši preko pustoši u pustoš, na granici su ga preuzeli političari. Parkirali su ga ispred skupštine, zagledali ga sa svih strana i raspravljali može li u njega da se sipa patriotizam. Nakon što im je Evropska unija rešila tu dilemu sa parkinga su ga odvezli paori. Iskoristili su ga da pokažu da se i partokratija može izmusti. Pola kofe, ali može. Sad čeka negde na putu Kuzmin-Laćarak da ga neko odveze zaustavnom trakom autoputa na neke druge barikade i sanja vreme kada je pod orahom bio više nego na asfaltu.
