Radnja koja polako pokazuje tendenciju da preraste u religiju. Ozbiljno.

Među najčešće vršioce ove radnje spadaju žene starosne dobi optimalne za pohađanje srednje škole. Prvi razred srednje je prekretnica u životu te dame, jer od tad ona sebe drukčije posmatra. Ona tad otkriva postojanje Merlinke, i kupuje sebi crveni ruž. Nije bitno što se zamaže od vrata do obrva, neka ga. Ona nikad neće prežaliti što nije rođena u Parizu šezdesetih. Tu bi mogla galopirati džadom sa šeširom na glavi, muštiklom u ruci i dimom cigarete koji se vijori iza nje, halterom koji iskusno viri ispod suknje, monoklom uštekanim u torbu koja krije za nju dovoljne količine koke, jer, daj molim te, samo se sirotinja ne drogira kvalitetno. Sanjari o suživotu sa džentlmenom, koji je na visokoj funkciji u bankarskom sektoru grada na obali mora. Nikad nije učila da kuha, jednostavno je osjećala da će imati tu mogućnost da bira šta će da jede u svom restoranu. Smara je sve ono što je novo, jer retro nije samo stil, retro je način života, još kad se ukombinuje sa njenom damskom pojavom, ima da plijeni. Ali.

Kod nas je običaj kada malo dijete uspije upaliti Winamp da se to dijete naziva genijem i njime se hvali drugim roditeljima. Obično su ta djeca blago rečeno njubare, samo igraju igre i kompjuter smatraju spravom za igranje. Call Of Duty..Samo cepaju. Najgore je kad im objašnjavaš da postoje i druge igre i drugi gaming sistemi osim njima poznatih.

Uvijek antiheroji i negativci. Imaju sve mane i hoće da unište svijet. Ne znam šta smo im učinili. Nekima je to čak i zanimljivo a mene je sramota zbog Zorana Lazarevića u Unchartedu..Neki Srbi/Bosanci u igrama su čak i komični (''Oni su slabići, u svakom slučaju'', ''U piČku materinu'', - Niko Belić, ''Mislio sam da ču umreti i otiči u raj čoveče''- Roman Belić.)

Akteri u današnjim dječjim igrama (koje izumiru jer je Marko kupio nov komp i na njemu Ghost Recon)..Sada se umjesto Švaba kolju Šiptari i pritom se pjeva ''ubij,zakolji da Šiptar ne postoji'' i viče se (pogađate) ''Kosovo je Srbija''..Ne znaju ni šta su Šiptari ali jebiga, tako su odgojeni. Svi su se igrali Partizana a sada..

Kad je program Guitar PRO namjenjen onima koji to nisu.

Zajebantski odgovor na pitanja na koja nam je mrsko da odgovorimo. Slično kao Zbog sira i vojne muzike!

Pojava koja se, po roditeljima, dešava ako duže od dvije sekunde sjediš za kompjuterom. Zrači to, može se umre od toga. Nema veze to što je danas 2011. godina i što su sada drugačiji ekrani, i to što televizor koji oni gledaju čitav dan zrači mnoogo više nego što oni misle.

Član benda u najgorem položaju što se tiče statusa. Svi ga zajebavaju, niko ga ne čuje, niko ga ne razumije a zapravo je veoma važan. Oni koji su htjeli da budu frajeri na taj način, uspjeće samo ako kuliraju.

Muzički žanr koji "slušam" kad hoću da skinem sa kurca nekog nenajeba koji me je upravo pitao šta slušaš.

Devojčice od 10 do 15 godina koje se ludo zaljube u nekog lika dosta starijeg od njih. Počinju da ga prate, registruju svaki njegov korak. S obzirom na učestalost radnje, praćenje prerasta u proganjanje. Iznova i iznova ga zovu na fiksni i ćute.
U zavisnosti od muzike koju njihova žrtva sluša one se muzički orijentišu. Tako je jedna petakinja, koja se kada sam ja bio osmi ložila na jednog lika iz mog odeljenja, non-stop pisala po klupama grafite tipa Milena Metalika, Maiden 4 life (sa potpisom naravno), a da pritom nije imala pojma da Ajron Mejden nije lik koji se tako zove i preziva. Jednom prilikom sam je video kako preuzima od druga metarsku gomilu metal muzike, baš slučajno kada je predmet njenog obozavanja prolazio. Orman je ispunila isključivo majicama sa Slipknot printom i goth haljinama. Proganjanje je toliko uzelo maha da na kraju lik nije mogao da izadje iz kuće, a da nešto ne zašušti iz žbunja. Jednom mu je pukao film i otišao je do njene kuće i načestitao se mile nove godine i njoj i njenoj majci. Više nije zvala.

Jedinka populacije čupavaca koja raste vrtoglavom brzinom.
Život dotičnog se svodi na:
-Blejanje sa 50 trešera u nekom mračnom parku.
-Najmanje jednom flajkom piva od 2 litre na 50 ljudi.
-Grebanje u šutci subotom uveče i onda poziranje sa kaplju krvi kako bi se napravila ultimativna slika za fejsbuk.
-Prozivanje Paueraša, Gotičara, Blekera i ostalih čupavaca (jer sve što nije Treš ili Spid, to je gej).
-Psovanje svoje majke preko fejsbuka.

Takođe, treba napomenuti da ova grupa veoma gotivi fiksne proteze, jer su one "Tako metal, tako Treš!", bele tike, jer su one "Mnogo Spid!", natapiranu kosu, ali ne i Glemere, jer je natapirana kosa na trešeru "Treš" a na glemeru gej. U slučaju da ima i šiške, on je najSpid i najTreš osoba u grupi.

Prosečan trešer zna za 4 benda, neki koji su više od 5 godina u grupi su čuli i za Agent Steel. Nikada nije bio na koncertu, ali je lomio noseve u šutkama.

Ne spušta se na nivo ne-Trešera, zato što je on viša rasa. Ne treba se truditi oko konverzacije sa njim, neće potrajati.

Neće kresnuti narednih 150 godina zato sto više voli da proziva žensko nego 'leba da jede.

Nikad nema pare, ali nosi kožnu rokericu od 300 jura, preko nje teksas prsluk na koji je prišiveno toliko prišivki da se teksas ni ne vidi, a kad je hladno, nosi dedinu oficirsku uniformu.

Klinke izmedju 12 i 16 godina koje nazivaju sebe rokerkama. Neizostavno je spomenuti crni kreon na ocima, G'n'R majicu i drmanje glavom dok slušaju muziku. Najčesće slušaju Ganse i AC/DC, ali ume da se nadje i jos poneki bend, na primer Nirvana. Omiljena pesma im je Sweet Child o mine ili bilo koja pesma nekog rok benda iz 80-tih koja prva izadje na You Tubu. Misle za sebe da su mnogo kul i uvek će naci argumente da odbrane svoje "omiljene" bendove jer su prethodno izučili sve sto ima na Vikipediji o njima. Ta pojava nastaje kod klinki koje su do pre par dana slusale narodnjake ili Justina Biebera ali su sad odlučile da budu kul, tako da ni air max ne moze da bude neko iznenadjene jer nisu stigle da kupe martinke i/ili starke, ali su već nabavile 10 G'n'R majici.

Израз који у основној и средњој школи примењују будући металоглодачи, вариоци, молери, итд, како би називали своје "другаре", иначе будуће инжињере, архитекте, адвокате, докторе, итд...

Prilika da učenici ogluve i ostanu bez glasa. Za nastavnike je to prilika da dobiju nervni slom i nešto para.
Najčešće izgleda ovako:
7:00- Svi stoje ispred autobusa i psuju vozača jer neće da otvori vrata.
Pola sata kasnije sledi serija mahanja kroz prozor i slanja poljubaca roditeljima i ostaloj rodbini.
8:00- Vozač se konačno smiluje i krene usput puštajući turbo folk i svi skaču na noge.
Nastavnici prvih deset minuta (u najboljem slučaju) vrište na učenike da sednu na svoja mesta, ali onda vide da od toga nema vajde.
U nekom momentu neko kreće da jede pa su svi gladni, kreće razmena maminih pita itd.
Kada su završeni svi obilasci manastira, pećina i kuća za taj dan kreće se prema hotelu.
U hotelu nastaje rasprava oko toga ko će biti sa kim u sobi iako je to već bilo odlučeno pre jedno tri meseca. Do sobe (koja je na 8 spratu) se može stići jedino stepenicama jer je lift, naravno, pokvaren.
Kada su svi miševi, zmije i bubašvabe izbačeni iz sobe ide se na večeru. Za večeru obično ima salata sa paukom, živo meso i hladni pomfrit.
Pripreme za diskoteku traju satima. Devojčice izgledaju kao da su plivale u puderu i nešto su porasle. Dečake nije briga na šta liče, svakako će do kraja večeri ostati bez odeće.
Po povratku iz diskoteke svi se uvlače u pidžame i počinje jurnjava po sobama, hodnicima , skakanje sa terasa i muvanje. Spava se najduže dva sata.
Sledeći dan izgleda skoro isto, samo što učenici izgledaju zombirano, ne znaju gde su i spavaju u autobusu.
Kada je autobus blizu škole počinje mahanje nesrećnim prolaznicima koji se pitaju iz koje ludare su ovi izašli.
Kući se spava jos tri dana.

Konstatacija muškarca kada mu devojka kaže da je dobila.

Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?

Taman si se popeo na svoju lepšu polovinu, počeo da guslaš, ma milina božija, odjednom čuješ kako zvoni mobilni. Misliš u sebi: Ko mu jebe mater, neka zvoni.
Ali posle uporne zvonjave od nekih desetak minuta, sa malim pauzama između poziva, vata te panika da se nije nešto desilo, kad ovako kasno, neko zove. Skačeš sa žene, mahinalno vataš za telefon, ne gledajući broj, a kroz glavu ti prolaze svakojake gluposti. Javljaš se i čuješ sa druge strane: Zdravo drugar, poslali smo dežurnog po tebe. Desilo se neko sranje na poslu, moraš doći odmah.
Ono "odmah" je posebno naglašeno...
Prelaziš na drugu jebačinu. Jebeš onom idiotu sve čega se setiš, što je baš tebe našao da zove, među svim onim budalama što drkaju kući...

Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".

Rečenica kojom devojke muvaju momke u američkim filmova i serijama i obratno, tzv. pickup line. Tu rečenicu od naših devojaka u srpskim filmovima teško da ćete čuti, a ril lajf da ne pominjem.

Možda najsuroviji i najbolniji primerak udaranja čvrga, sporta nekada tako popularnog među osnovcima. Tehnika je bila toliko jednostavna da nije iziskivala nikakve posebne pripreme. Obično su se kokavci udarali mlađim generacijama iz dva razloga. Prvo, da se žrtva kad dođe sebi ne bi uzjogunila pa vas nalupala od batina, a drugo - mlađe generacije su niže rastom, pa su samim tim pogodan materijal za udaranje kokavaca. Tehnika je vrlo jednostavna. Posle pronalaženja žrtve za kokavac, prilikom približavanja istoj stezala bi se pesnica sa tim da se srednji prst savijao u zglobu i pritom izbacivao napred i, kad bi se približili, kratkim i odsečnim udarcem odgore u teme, koknuli bi nesrećnika. To je bilo to, bez imalo stila, čisto nasilje.