...makar mi to bilo poslednje u životu !
Čest dodatak rečenicama izgovorenim u trenucima sudbinske odlučnosti ili vrhunskog inata. Ovaj sufiks deluje kao zarazan refren na sagovornika i, kao takav, ne samo da odvraća pažnju sa jebenog smisla GLAVNE REČENICE koja, baj d vej, može da bude čist nebulozni idiotizam ( tipa ' Jebiga, odigraću još ovaj put singl na Totenhem, makar mi poslednji bio ' ili ' E, oženiću se još ovom pa makar mi poslednja bila! ' ), već i njen kvalitet podiže na viši nivo.
April 1945 god., Berlin, Hitlerov bunker...
- Moj fireru,...loše vesti. Upravo su nam javili da je Beloruski korpus 6-og puka II-e divizije Crvene Armije, pod komandom generala Ševčenka, uspeo da se probije do centra Berlina i sad se velikom brzinom približava zgradi Rajhstaga...Sovjeti su već...
- WAS!!!???Hoću reći, štaaaa?!!! Zar je maršal Hicfild to dozvolio!!!?? To ću svakako pomenuti u svojim memoarima...!
- Jasno, moj fireru...Koja su onda Vaša naređenja...?
- Ach, taj prokleti Staljin! Zar je morao sve da pokvari...Brzo zovite mi Gebelsa i Geringa - njima jedino verujem.
- Oni nisu tu, moj fireru. Zapal...pardon, POBEGLI su iz Berlina još pre dve nedelje...
- Znači - sam...U redu. Znao sam da će ovako biti. Ali, ako su mislili da će se ovaj ludi šizofrenik tako lako predati...grdno su se prevarili!!! Sve raspoložive snage - u bitku! Svakog vojnika, ženu, dete, starca - pušku u ruke,da puca! Postavite mine i bodljikavu žicu oko Rajhstaga, minirajte ovaj bunker! Minirajte bre ceo grad, SVET ako treba!!! Poraziću ja i Staljina i Sovjete pa makar mi to bilo poslednje u životu !!! Na izvršenje !!
- Jaaawohl, moj fireru!
- Eva, Eva, gde si ?
- Tu sam, moj fireru. Dojim našeg sina...
- Ćuti, ženo! Znaš da niko ne sme da zna za postojanje našeg malog Olivera-Kana. On je naša najstrože čuvana tajna i niko nikada ne sme da sazna za njega! On mora preživeti ovaj rat, makar mu to bilo poslednje u životu!
- Razumem, moj fireru. Ali, šta se to dešava na ulicama Berlina? Čujem strašnu tutnjavu koja potresa zidove bunkera...
- Ništa, Eva, ništa. Neki manji problemi u saobraćaju ali sve će ubrzo biti u redu. A sad te molim - idi i donesi nam one bele pilule što držim u trećoj fioci radnog stola, nešto nas boli glava...
Pripravnik
Задњи везни међу незапосленима. Почео да шљака, али волонтерски. За пут и топли оброк; евентуално за црвнедаће са бироа. Са координатама X: Ни на небу; Y: Ни на земљи; Z: 0, приправник је онај средњи сталеж који има ингеренције попут мужа баксузне жене, трећег голмана Пардубица или десног ентера на тастатури. A oд некуд мора да се пође, јбг.
Док други долазе на посао у аутима, овај цепа као Фред Кременко, пешака. И то фазон четреспет минута. У најбољем случају зајаше бајс, спусти се до фирме, успут вешто избегавајући бабе, контејнере, моторна возила, одоцнеле пијанце и преурањене кладионичаре.
- Шефе, нећу ваљда морати да бројим све шрафове у тој кутији?
- Дакако, Јовановићу, да-како!
Sigurni glasovi
Unutarstranačka evidencija ljudi koji navodno glasaju za određenu stranku.
Prikuplja se tako što stranački aktivisti štampaju obrasce na koje upisuju rodbinu, prijatelje, poznanike i sve ostale čijih telefona i adresa mogu da se sete. Naravno sve se radi bez znanja prijavljenih ljudi koji u najvećem broju slučajeva uopšte nisu opredeljeni za dotičnu stranku.
Drugi način prikupljanja sigurnih glasova je organizovanje punkta na nekoj pijaci ili ispred Maxija. Ljudi masovno prilaze da uzmu hemijske, blokčiće i balone a likovi koji tu stoje im na kvarno poturaju peticiju pod nos, da se upišu nesvesni šta uopšte potpisuju.
Kuršlus nastaje na dan izbora kada se iz izbornog štaba pozivaju sigurni glasovi kako bi metodom psihičke torture bili poterani do biračkog mesta.
- Dobar dan, zovem Vas iz izbornog štaba Demokratske stranke. Vi ste upisani kao naš siguran glas pa me zanima da li ćete glasati danas odnosno da li ste to već uradili? -
- Jesam, još jutros, kad sam išao po penziju. Red je da pobedimo već jednom, da skinemo ove lopove sa vlasti! -
- Ali gospodine, mi već jesmo na vlasti! Predsednik Srbije je iz Demokratske stranke, premijer takođe! -
- Čekajte, vi niste za Koštunicu?
- Ne, to je Demokratska stranka Srbije, mi smo Demokratska stranka! -
- More majke vam ga nabijem bezobrazne, koga bre vi zovete? Ima da vas prijavim što me uznemiravate i kršite izbornu tišinu! Lopovi! -
- Dobar dan, izborni štab Srpske radikalne stranke kraj telefona. Imamo vas u evidenciji pa nas zanima da li ćete nam poveriti svoj glas danas? -
- Da, da, kako ne! Evo čim ručamo idemo ja, žena, stariji sin, snaja, mlađi sin i tast da glasamo za Tomu! -
- Nemojte za Tomu, pobogu! On više nije u našoj stranci! -
- Kako nije? Pa gde ode? Nisu se valjda posvađali kumovi? Lele! -
- Posvađali se, Toma nas izdao. Obavezno glasajte za listu broj 2, to smo mi, njegova stranka je pod 6, to nemojte nikako. Toma hoće da isporuči Mladića! -
- Stvarno? Đubre od čoveka! Za vas ću glasati, nego šta! Jeste da je Šešelj u Hagu ali barem imate Maju! -
- ŠKK? -
- Dobar dan, izborni štab LDP na vezi. Upisani ste kod nas kao siguran glas pa bih da pitam ...
- Čekajte malo! LDP? Jel' to stranka Čede Jovanovića?
- Da. Mi smo broj 7 na izbornoj listi pa bismo hteli ... -
- More marš u 3pm! Narkomani! Sektaši! -
- Dobar dan, zovem vas iz izbornog štaba Socijalističke partije Srbije. Imamo vas u evidenciji kao siguran glas. Zanima me da li ste izašli na svoje biračko mesto i zaokružili broj 8? -
- Na kurcu te nosam! -
Gostinska soba
Valjda prethodnica nekakvog seljačkog muzeja moderne umetnosti. Gostinska soba je nasleđe naših starih i “institucija” između svakodnevne funkcionalnosti i hrama. Predmeti u ovoj sobi su imali auru muzejskih eksponata a jednog dana je i sam vlasnik gostinske sobe postajao privremeni deo ove muzejske postavke.
U gostinskoj sobi su se nalazile sasvim obične, svakodnevne stvari, ali oslobođene svake funkcije, a samim tim zaštićene od upotrebe i habanja. Jednostavno, bile su samo za gledanje. U ovu sobu se ulazilo teško, gotovo nikako. Otvarala se vrlo retko, za goste, praznike, i u veselim i manje veselim situacijama. Pretpostavljam da je zbog toga uvek mirisala neobično i potpuno drugačije od ostatka kuće.
Jedna od retkih prilika kada sam mogao da prodrem u kućni hram je dan kada je, u skladu sa lokalnim običajima, kovčeg sa telom mog voljenog dede bio izložen u gostinskoj sobi. Iako tužan do bola imao sam priliku da nežno dotaknem sve one stvari koje sam samo na trenutak viđao kada je baka otvarala ili zatvarala vrata gostinske sobe. I baš tada sam shvatio da je i deda dospeo u gostinsku sobu onda kada je postao “nefunkcionalan” i kada je “služio” samo za gledanje baš kao i sve ostale stvari u gostinskoj sobi.
Sve će to, o mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš
Време лечи све ране и прекрива сваку муку заборавом.
Док си млад, све ти делује трагично, вечно и непролазно. Сваки печат, свака невоља, свака беда коју живот баци на тебе делују ти као коначно стање.
Зато су старији измислили ове стихове, како би младе, који немају стрпљења и искуства, на време спречили да зарад једне глупости учине још десет нових, после којих касније заиста и неће бити повратка.
Марко (19), из фине грађанске породице, ухватио се са лошим друштвом. Једно вече су претукли неког чичу да би му узели двеста марака. Иако је интимно био против тога, ипак је, зарад другара, учествовао у томе. Милиција их је похватала прво вече. На суду, сви су добили по годину, сем Марка, коме су родитељи средили условну казну. Мучен осећајем кривице због тога што је урадио, Марко се пријавио у добровољце, надајући се да ће тиме да спере кривицу и некако се искупи пред свима. Кући се вратио глув на једно уво, са ногом која се вуче и главом која се трза. Успомена из Книна. Његови бивши ортаци су из затвора изашли после шест месеци, због доброг владања...
-----------------------------------------------
Мина (18) се снимала са својим дечком у тренуцима интиме. Дечко је био кретен, хвалио се, делио снимак где стигне, и ускоро је цео њен мали град имао снимак ње у тренуцима фелација. Интернет је преплављен њеним снимцима, а на Фејсбуку је отворено неколико страна посвећених скаредним порукама на њен рачун. Повукла се у себе и почела да пије антидепресиве. Након три месеца, није више могла да издржи срамоту, једно вече је попила велику количину антидепресива и легла да спава. Ујутро нису могли да је пробуде. Два месеца пре те вечери, градић се већ није интересовао за Мину, јер се сазнало да је ћерка чувеног професора затруднела са ожењеним мушкарцем...
---------------------------------------------------
Родољуба (28) је читав град знао као наркомана и вуцибатину још од средње школе. Није узимао доп, али је ексере гутао као бомбонице и био се где стигне. Један дан су га покупили јер је оробио неку бабу. У истражном је видео где је и због чега доспео. Успео је да се извуче од робије. Прекинуо је све везе са старим друштвом. Након тога, завршио је приватан факултет, учланио се у политичку странку и почео да агитује за њих. Пошто је знао милион људи, доста им је значио у предизборној кампањи. Данас ради у канцеларији, завршава послове свима којима може. Сви са дивљењем помињу његов пут, и хвале колико се поправио. Данас чека дете...