Biću kratak...
Juriti za loptom po celi jebeni dan, ne otići na ručak na vreme jer si se sa ortacima iz kraja zadržao na basketu 200 metara od kuće, pa je k'o po običaju ćale morao da interveniše obavezno uz vaspitnu preko usta.
Svaki dan ići u igraonicu sa po 20 dingera u džepu i igrati jebeni playstation 1, kupljen prvi kompjuter tek u 8. razredu osnovne. Pitam se da li je sve to bilo gubljenje vremena i da li smo budale, videvši generaciju 21. veka, veka moderne tehnologije i napretka, a napredovali smo u pičku materinu.

Jebem mater svima koji se bogate na tudjoj nesreći na bilo kakav način, a pogotovu Zukenbergu jer je on taj koji je sve zakuvao. Igrališta su sve praznija, nadje se po koje dete sa isparanom loptom u rukama jer kako kaže roditelji nemaju para da mu priušte tu stvarčicu (čitaj kompjuter), dok ostali klinci dobiju komp čim se rode jebo ih otac i ko ih napravi. Neka dete vežba na računaru od malih nogu trebaće mu za školu. Za školu KURAC moj! Dok ste vi na poslu kako bi zaradili novac za školovanje tog malog imbecila, mala kači polugole slikice na ''Face-u'' sa komentarima ''kučka'', ''lepa sam pa šta'', itd, muka mi je bre više, i posle kad muško jelte navali, onda ''silovanje silovanje'' ma mrš u kurac bre jebem ti dan kad si se rodila.

Da stvar bude još gora, videh prošle godine na netu neki kurac ''ask.fm''. Rek'o daj da vi'm šta je, da je nešto pametno nije sigurno, al' ko će ga zna. Likuša 16 godinica hvali se kako je imala do sada nekoliko puta odnose sa muškarcima i sama sebe naziva droljom, gledam klip i neveru'em, keva mi uliće u sobu, mene bilo blam da i ona to čuje i vidi, pa stopiram klip i listam komentare, manje bi me blam bilo da me je u'vatila na delu kako se družim s' vršnjakom jer je to donekle i normalno, jebiga hormoni rade ne mož' se suzdržiš, dok je ovo boles'. Pitam se da li je to zbog bombardovanja i tog silnog osiromašenog uranijuma, ili sam ja možda lud što ne delim isto mišljenje kao većina današnjih klinaca. I kakva će majka od nje sutra biti kada već sada širokom auditorijumu prepričava svoje seksualne dogodovštine kako su je nekoliko momaka trpala u buljsona, pitam ja vas, i ko će napraviti ručak za muža kada dodje mrtav umoran s' posla, i ko će mu opeglati posteljinu kada već sada misle da je pegla za peglanje veša isto što i pegla za peglanje kose. Ko bre! Ako je ovo ono čime treba da se ponosimo, onda mi ne bi bilo žao da nas rokne nešto iz svemira i da ne ostavi apsolutno ništa za sobom jebem li im seme da im jebem, pa ponovo sve ispočetka.

Koliko puta smo čuli od naših roditelja, baka i deka ''E sinko moj, to u moje vreme nije bilo'', što je najtužnije mi ćemo našoj deci za koju godinu to isto pričati.

Definicija napisana za Mizantrophy

Čarapan je posebna čovečja podvrsta. Živi i razmnožava se u prostranstvu od Jagodine na severu, Trstenika na zapadu, prokuplja na jugo-istoku, uključujuci i Brus, Blace kao i sva ostala sela i varošice. Naravno i nezaobilaznu prestonicu čarapana: Kruševac. Na ulici ga možete prepoznati po karakterističnoj verziji srpskog jezika, koja je evoluirala spajanjem što više reči u jednu.
Od ostalih vrsta ga izdvajaju i način ponašanja na javnom mestu, činjenica da je naglasak uvek na zadnjem samoglasniku i neke reči nekarakteristične za ostale vrste.

Vredi 1000 reči, ali zato zauzima 3000 puta više prostora na hard-disku.

Svako od nas se na neki način susreo sa ovim psihološkim profilom: crnka, sa šiškama sečenim mikrometarskom preciznošću, slikana u 346 poza u kupatilu, slike sortirane u 38 albuma. Ime i prezime jednostavno nisu dovoljni - mora biti dopunjeno nikovima kao što su: swatka, tatina princezica, nafurana, samo tvoja, NUSKNVP, NUSKNVCZ itd. Ovaj profil obavezno mora da sadrži 30 sestara i 16 braća (čovek bi pomislio da živi u albanskoj enklavi).

Kao i svaki klinac, prvo se psihički pripremaš za šok koji ćes doživeti, zatim sledi fizička priprema (kada je lizneš) i najzad je zagrizeš. Počinješ da se mrštiš, treseš, skačeš dok ne prestane kiselina, a onda se razmećeš svojom hrabrošću medju ostalim klincima.

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

Čudna neka stvar. Čudan pojam. Neshvativ! Stvrha mu je da zakomplikuje živote muškarcima, a posebno ženama, vlasnicama pomenutih. Pojam koji je zaslužan za žensko 'Jedno misli, drugo govori, treće radi. ' Služi za sagledavanje svih detalja i mogućnosti u cilju još većeg komplikovanja već dovoljno zakomplikovanih situacija i odnosa najčešće između muškarca i žene. Pojedinim damama služi i kao 'polni organ' kojim 'prave decu' . Često se koristi u pogrešne svrhe, a u stadiumu zaljubljenosti redovno gubi od Ženskog Srca. Ali, što više pokušavate da ga koristite- situacija je sve gora.

Закон Србије каже да се средњошколске екскурзије могу организовати у иностранству тек у 3. и 4. средње, тако да, ето шансе да се гомила тинејџера прошета по Европи и упозна се са благодетима ( читај: одвали се од алкохола ) Грчке, Италије, Француске, Шпаније или Чешке.

Екскурзију разредни старешина најављује почетком године обавештењем да се иде за месец дана и да све то кошта само четрдесет и кусур 'иљада, плус дневнице од неких 30, 40 евра. На ђацима је да расподеле два гратиса, они се међусобно покољу око тога, па разредна на крају узме ствар у своје руке и подели гратисе на 20 и кусур дела. Следи неких месец дана набављања пасоша, вађења виза и дркања око разних других папира, као разлог незнања приликом испитивања ђаци се правдају са: "Спремам се за екскурзију", иако клинац само лади јаја док се ћале и кева ломе да потегну везе и изваде пасош на време.

Дан уочи пута у кофере се пакују грицкалице, сокови, 15 пари чарапа, 16 пара гаћа, гомила мајци, панталона. Опште расуло у кући.

Полази се са неког паркинга у 5 ујутру, ноћ пре тога кол'ко год да се трудиш, нема шансе да спаваш више од пола сата. Путује се цео дан, стаје се неколико пута, на првој бензинској пумпи троше се прве паре - одељенски пушачи купују по бокс "Марлбора", кол'ко да потраје прва два дана.

Стиже се у хотел око 8 увече, тачно на вечеру, ту ће разредни старешина свима да подели по улазницу за дискотеку која је уједно и жетон за бесплатно пиће.

И ЕТО! Напокон, после ко зна колико хиљада километара пута, врхунац екскурзије - прилика да се сви колективно масакрирају од пива, балантајнса , Џонија или Џека; ћалетова препеченица је своју улогу одиграла још у хотелској соби. Одељенске фаце ноћ ће провести ваљајући се у својем избљувку, али то је фора , шта би иначе препричавали својим ортацима кући? Напије се и по нека риба, закрљају се неки из одељења, разредне старешине не подигну ни глас на њих, навикли су, јебига.

И тако све, пута 6. Кинта се спрца до трећег дана у најк шопу, на алкохол и сувенире. Други дан се пије у соби, трећи дан у дискотеци, четврти у соби , пети у соби, док се шести дан пије опет у дискотеци и то најжешће зато што се сутра пали кући.

Деца се враћају кући са гомилом снежних кугли у којима су разни Колосеуми, Ајфелове куле и Криви Торњеви, разгледницама из Паралије, сомбреровима , новим патикама и дресовима Јувентуса, Милана, Олимпијакоса или Панатанаикоса.

Када се препричавају утисци редослед је: шљокали смо, шљокали, зезали се, шљокали, куповали, шљокали, зезали се, шљокали у соби, куповали, шљокали. На питање: "Па добро, какав је Колосеум?" одговара се са: " Па ништа посебно... али знаш как'е сам тике уз'о у Риму тај дан, 50 евра, џабе!"

Krajnji stepen bola u kurcu, vrištanje jaja za sve probleme. Jebe ti se što Mađarska nema more, ti si pingvin, blejiš na santi leda dok ona polako pluta. Oko tebe ratuju sa balističkim projektilima, tebi puca prsluk dok ispijaš pivo i okrećeš prase na ražnju.

Narodna mudrost koja objašnjava zbog čega je u Srbiji veći broj slamarica nego štednih knjižica.

Kad nešto kod nas odradiš samo na jednom šalteru!

Смарање на н страна, чисто да би произвођач изгледао озбиљно. Чак су људима омогућили да не малтретирају свог миша скроловањем да би "потписали" исто, па се стога лиценца налази у посебном прозору. Још није познато да ли је неко прочитао цео уговор.

Neverbalna reakcija na ultimativnu budalaštinu, kada osoba koja ju je izgovorila/uradila ne zaslužuje ni da joj se skrene pažnja na njenu glupost.

Još jedna jako neprijatna situacija koja se svima nama dešava ponekad. Sam naziv nam govori da se radi o naglom prekidu analnog čišćenja organizma. Kod osobe koja naglo prekine govno na pola redovno se javlja nagla promena raspoloženja, praćena raznoraznim izlivima besa. Majka priroda je tih nekoliko minuta tokom čišćenja predvidela za psihofizičko rasterećenje čoveka koje ako se naruši ili poremeti prekida se ceo jedan veoma osetljiv sistem koji je kasnije u toku dana nemoguće ponoviti, jednostavno ceo dan će vam biti nekako polovičan i bolje vam je da se vratite u krevet i prespavate do sutra.

Ako imate mladjeg brata ili sestru koji su tek upisali osnovnu i nervoznog ćaleta koji pokušava da pomogne detetu da ne zaostaje za drugom decom (ne bilo u redu sa takvim genima, je li), imali ste prilike da vidite kako ćale seda za sto držeči se poslovice lepa reč i gvozdena vrata otvara, a završava sa omiljenom roditeljskom batina je iz raja izašla.

Када укључиш светло у ходнику, а искључиш у соби и тако намамиш комарце у ходник.

Nešto što se neće desiti sve dok i žene ne budu mogle leti da trknu do radnje bez majice.

Поређење које омогућује и мршавим људима да се сврстају у категорију спортски грађених.

Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.

Veoma retka knjiga koju poseduju samo najbolji fudbalski klubovi na svetu i ljubomorno je čuvaju. Naši klubovi nikako da se domognu bar kopije ili sažetog izdanja iste.