Dositej je nasledio od oca ogromno imanje sa dvesta stabala zlatnog delišesa. Planirao je kad jabuke sazru da veći deo proda na pijaci a dvadeset džakova da ostavi da se njima hrani do sledeće berbe, ali se ispostavilo da su sve do jedne bile crvljive i to mnogo, čak ni pitu od njih nije mogao da napravi.
Dositeja su tada često viđali kako šeta svojim imanjem i jadikuje:
"Cervi, cervi, što mi učinjajše cervi od moijeh zlatnejšijeh delišesjah, kudade se dade moje blagojedenije?"
Na prvi pogled, sve deluje idilično, još jedan plavo-beli frižider sa utisnutim logom poznate industrije zamrznutih proizvoda u lokalnoj radnji na periferiji grada.
Takvi frižideri imaju svoju životnu priču. Ali, za razliku od onih centralnih gradskih sladoledžijskih frizova, on nikada nije imao samo jednu ulogu niti je bio onako upicanjen zajedno sa suncobranom i kantom za omote, u istim plavo-belim bojama industrije. Društvo mu uvek pravi kartonska kutija smokija koja imitira mesto za odlaganje đubreta. On nikad nije zaključan, jer nema ko da ukrade od lokalnih pijanaca što bleje ispred i verno stražare. Cigani se ne računaju, manjak odlazi na otpis. On je i astal na koji se redovno kače pakle cigara, obrisi sa dna pivskih flaša, prašnjavi laktovi umornih fizikalaca kada se vraćaju sa štele dok otvaraju apatinca 0,6. I naravno, u tom frižideru nisu samo sladoledi. Tu se hlade piva, kisele, koka-kole, smrznuto povrće i mešavine, čokolade, napolitanke, a od sladoledžijskih specijaliteta, tu su samo oni najjeftiniji i oni najskuplji. Jer oni jedino i idu. Nema srednje klase u žestokim predgrađima.
"Svud' kratko, a pozadi rep" friz, sa svetskog šampionata u Americi '94, koji je postao popularan zahvaljujući žabarskom tragičaru, fudbalskom magu Robertu Bađu, najomraženijem liku u čizmi iste godine, a i mnogo kasnije.
Predstavljavši masthev svakog iole alfa mužjaka devedesetih, ovaj fenomen u poslednje vreme biva malo zaboravljen. Danas istu furaju šampioni u brzom cepanju čvornovatih panjeva tupom sekirom, Meksikanci i po koji student filozofije prohipsterskog pogleda na svet.
- 'De si, ploditelju? Gde si poš'o s tim kurcem na glavi? - Idem kod ribe da upoznajem roditelje. - 'Oćeš da ti dam ćaletovu a la Beki Bekić šulju na zeleno pa da upariš, čisto da znaš razlog kad te budu isterali iz kuće?
Situacija vađenka u 4 ujutru nakon kombinovanja rubinštajna i "Meraka" na zagrevanju kod lika u šibici od gajbe i đuskanja bez prebijene pare u klubu gde si dobio pedalu od nje u stilu Milice Milše.
Nešto najprijatnije što ti padne na pamet u sitne sate jer te isprao alkohol, a poslednja kinta je rezervisana za crveni Bond stotku na komad uz jutrarnju kafu. Zlata vredna studentarijska fora jer još ako imaš pola paštete koju si tog jutra otvorio za doručak, na konju si. Ako nemaš, jebiga, grickaj okrajak ili pravac frižider i umači u majonez.
- Brate, esi gladan? - Gde nisam... Vola bih pojeo. - Ajmo na vruć 'leba kod "Bata Baneta"! - Taj Rad! (Buržuj sa faksa iz Tojote) - Gde ste, momci?! - Evo brate po vruć hleb. - Ako, ako... Evo ja brate iz ove nove picerije, znaš kakva pica... Još naručio neko vince, berba '83, da se udaviš. (Odlazi) - Ej, gledaj možda se parkira ovde negde, da mu izbušim prednju levu.
Niz besmislenih pitanja vezanih za njanjave baladice Govnara od Panonije, na popularnoj onlajn igri Konkviztador, forsiran radi nabijanja negativog skora ljudima koji nisu ljigave ljušture. Kada bi neki zalutali surfer iz recimo Andore pomoću par pogrešnik klikova nabasao na našu verziju kviza, pomislio bi da pored elementarnog znanja iz prirodnih nauka, nacionalne istorije i književnosti, građani Srbije moraju biti upoznati sa dogodovštinama iz čemerne, nelordske mladosti ćopavog smrada koju je ovaj opevao i "gosti kod Bulića u Biserima nivo" baronijama pokušao da načini zanimljivom. Pa ispade da je lik vojvođanski Homer, jebem mu majku stvarno.
Ide ti onako lepo i lagano, zab'o si Pčinju i Lepenicu, pritom držiš gore sever, i mora da izleti pitanje tipa: " U baladi o Vasi sa čardaš nogama, ko je Banetu dobrom sinu zaklao petla, izlomio bagrenje i skin'o provincijalku?" ili " Šta se kuva u kazanu Arpada Šasije dok Šiki Futog vozi Balaša tristaćem na Štrand?". Organizator i kolovođa pri ovom agresorskom činu je izvesna, navodno sentimentalna i navodno ženska persona koja se krije pod pseudonimom Walery. Tvrdoglava rospijetina ne odustaje iako već dve godine klikćemo da nam se sviđaju njena pitanja, i da ne treba više da ih šalje. Predrka li ga na Đorđa više nesretnice? Nije ni čudo što 80 posto učesnika igre ima želju da ti namaže zadriglu facu krvavim govnima, ti puknuti hemoroidu od žene.
Jelek je bio svileni, šal je bio od kašmira, a tetke su nosile?
A B C D
Aaaaa! Ode zadnja kula! Jeb'o sam te u oči Valerija! Jeb'o sam te kurvo crnomantijaška!
Verovatno najtužnine, legalno, zanimanje koje postoji na kugli zemaljskoj. Ako nije najgore onda je u prvih 3 potpisujem. Ljudi koje velike korporacije koje bole uvo za radnike plaćaju da smrde preko telefona sa babama i dedama koji koriste tu neku uslugu koju su im ovi odozgo pružili, te moraju da im objasne kako se ista koristi ili da poprave štagod. Zanimanje koje ti popije dušu za manje od mesec dana te postaneš konj koji ne zna svoj posao, jer su ove kompanije sranje, koji većem konju koji ne zna gde je šupalj objašnjava kako da resetuje komp ili tako neku banalnu stvar. Kompanija te ubedi da si neko mudo i AGENT( haha agent) I da si bitan firmi dok si u stvari šalteruša obična na koju se iživljava svako ko je i malo veći rang od tebe. E sad ovim poslom se bave ili studenti/klinci koji su tek nešto završili i treba im keša da prežive, jer je plata realno iznad proseka, ili matorci koji nemaju stvarno gde u životu pa se teše. Jebiga. Prva vrsta se lako pretvori u drugu ako ne digne dupe i ne sredi svoj život, pri čemu postaju prazne depresivne, nadrkane babe (važi za oba pola) u 30 godina i takvi ostaju za ceo život. Plata može biti veća ali živci i razum sve manji. Na kraju postanu i ostanu botovi, ili puknu komplet pa odu da farbaju semafore u Jermeniji ili postanu ološ teški i prebace se na neke ilegalnije vidove zarade. Konverzacija sa ovim ljudima je nemoguća, jer iako sve što rade je govore na telefon/mikrofon, znaju da pričaju samo šablonski jer im je to sve u životu i drugačije ne znaju, i toliko su ubijeni u pojam i opterećeni poslom da ne znaju gde im je glava. Neretko su zavisnici od čega kod jer im to pomaže da se osete živim makar na kratko. Što je najgore ovi ljudi nisu lošiu većini slučajeva sami po sebi nego ih je sistem toliko spržio da su senka ljudskog bića, te ne treba kriviti njih ako se ponašaju kao smeće već pomenutu firmu/sistem. Te menadjere iza brave i kraj priče. Naravno postoje i ljige koje su ovakve od rođenja pa su stvorene za ovaj posao. Takav šljam najčešće postaje neki lider ili neko mudo tamo i daje im se opcija da jebu pošten narod, što im je duševna hrana jer su psihopate. Pomenuh da je plata okej, pogotovo na višim rankovima ali ne postoji novac koji ti može vratiti dušu ni živce, pa ni ličnost.
Otkako sam jutros ustao, s'm čekam da me tatko pošalje da platim računi. Ne daj bože da gi ne platim danas, će se iscrca ako se plate sutra. Ustali smo, i samo se pogledali. Majka je već skuvala kafu, a šlogiran od spavanje, moj otac reče: -Će li ideš da platiš računi? Ćutke se pogledasmo. Shvatio sam da mi drugo nije ostalo. Uzeo sam pare, jaknu i na 16 strane zalepeni računi, i napustio onaj prijatni objekat. Čim sam izašo iz kuću, vetar me je ošinuo, no ubrzo sam stigo do opštinu. Ispred mene je 15 ljudi. Kol'ko god rano da dođeš će se natrti neki penzioner pre tebe. Uskoro se uz mene pribio jedan. Iako mi diše za vrat, meni merak da nisam poslednji više. Red se sporo pomerao. Jedan je počeo da priča kako nema takvi redovi u Švajcarsku. Drugi je počeo da psuje, treći da uzdiše. I kako sam se primicao napred, tako se i ovi pozadi mene primicaše. Jedan se tako nacepio da smo počeli po dvojica da stojimo u red. Ne daj Bože da radi dva šaltera. Krećemo se prema šalter. Ovaj put trojica zajedno, samo za ruke što se ne uvatimo. Stigo i ja na red. Nakon prijatne konverzacije, šalteruši sam ostavio pola tatkovu penziju i uputio se nazad. Moja misija je za danas bila završena.
Opovrgavanje nečije teze koja je izražena u superlativu, metodom useravanja i nagazivanja petom, ozgo. Ova fraza dođe brat od tetke frazi "nije ni ___ od ___".
- Evo, dragi, spremila sam musaku samo za tebe. - Izvini, Sanja, ljubavi, ali ovo nije ni prošlo pored musake. Gde je mleveno meso, aman? - A, ide meso, šta? ---------------------------------------------------------------------------------- - Komšo, nešto si srećan? - Uf, žena me noćas polomila k'o nepismen kredu. Počela neke poteze kao Lisa, 'nači, zlo! - Ma, ne lupaj! Tvoja Mira nije ni prošla po... Bolje da ćutim, jebo me konj.
