Nema tvrđeg od vojničkoga 'leba. Ako nije bio dete nekog napaćenog pukovnika koji je stavio jaram sinu i k'o vola ga upreg'o da bude vojnik pa makar ga kovao od mat'rijala za fegeta profila Džordž Majkla, ali isto tako i imao sve moguće veze i vezice da postane neki furundžijski oficirčić, u vojsku je došao na samo jedan način - POBEG'O JE! Od bede i sirotinje je utek'o, spasio se. Vojska mu je bila spas - spas od neplodne njive, spas od trošne kuće i gužve sa još šesnaestoro braće i sestara, spas od pijanog oca koji ga je zadnji put udario ono jutro kad je seo u voz i poš'o da se javi u kasarnu.
U vojsci je zapeo k'o sivonja jer drugačije nije ni znao, nije ni smeo. Morao je da se bori, da radi za kolege, ali i da gazi preko istih kad je hteo da napreduje u službi. Morao je tako jer bi na kraju, žalostan, išao kući i gledao onu bedu sa velikom mogućnošću da i on krene sa nekom svojom. Na kraju, USPEO JE. Vojska je prepoznala to požrtvovanje i ostavila ga u svojim redovima.
Oženio je se i napredovao u službi. Upoznao ju je pijan na autobuskoj prvi put kad je krenuo na odsustvo. Ubrzo posle svadbe je dobio svoju prvu otkomandu. Morao je da ide. Znao je to. Ubedio je i ženu da je tako najbolje. Tad mu se rodio Jugoslav. Snašao se.
Ipak, brzo je dobio novu otkomandu. Žena je bila ljuta, a nekako u preseljenju se rodio Damir. Treća otkomanda je bila sporna. Deca su bila već velika. Žena se već odavno propila. Pričalo se da ju jebe pola kasarne. Nije mu bilo lako. I on je već lagano počeo da se opija. Preselili su se u novi grad u novu kasarnu ali to nije bilo to. Nije znao šta da radi...
Nema tvrđeg od vojničkoga 'leba.
Vani je bilo barem 35 stepeni. Vetra nije bilo danima. Sedio je mokar od znoja na trošnoj fotelji u svojoj kancelariji. Iz dvorišta kasarne dopirao je zvuk rasprave guštera koji su igrali fudbal. Na radiju je išla neka pesma od Silvane Armenulić. Idilu je prekidala povremena zvrka prašnjavog ventilatora. Na stolu je bila flaša lozovače iz koje je naginjao. Gledao je u zid na kome nije bilo ništa sem pauka koji se njihao na svojoj mreži. Osećao je svrabež i bol u gaćama od tripera. Dobio ga je od svoje žene jer on drugu nije imao. Ni tamnoputi Damir nije ličio na njega. Mrzio je sistem, mrzio je porodicu, mrzio je sebe. Stalno se pitao šta bi bilo da nije prihvatio onu prvu otkomandu i zajedno sa svojom ženom krenuo drugim stopama.
Lagano je iz fioke uzeo svoj CZ - 75, za trenutak zastao, a sve kao da je utihnulo. Nije bilo više ni žamora, ni Silvane, ni ventilatora. Ostali su samo on, pištolj i tišina. Potegao je još jednu lozovaču i povukao. Sobom se kotrljala čaura i kovitlao miris baruta, dok je on odlazio na svoju poslednju NEBESKU OTKOMANDU.
Ne daj Bože. Opis psihofizičke posledice koju ti ostavi kromanjonac nalik na Lurča iz porodice Adamsovih, čija ruka melje orahe i lešnike direkt za kevinu tortu. Kad tovari ugalj ne koristi lopatu jer je besmisleno to raditi, a cela beogradska Arena ga ne bi mogla zajebati u aplauzu jer probija zvučni zid. Trag koji udarcom ostavlja na licu proporcionalan je količini memorije koju ti izbije iz moždanih vijuga.
- Sale, jel se sećaš kad smo u četvrtom osnovne... - Džaba ga sine to pitaš. Njega je dočekao Mile Poklopac na volej, urnisao mu lice kao nas uranijumske bombe '99, a od prva četiri razreda seća se samo prve strane bukvara.
Najlepši fudbal.Bežbrižan fudbal.Igra se sa gumenjarom koja je laka 100 grama,kupljenom na početku školske godine u kiosku prekoputa škole.Na lopti se nalazi lik nekog junaka japanske animirane kinematografije,a to uopšte nije bitno,bitne da ćemo kroz par minuta svi da vitlamo za istom.Fudbal se igra pre i posle škole i u svakoj mogućnoj pauzi.Pravila se ne poštuju...igra se na travi pored glavnog terena na kom igraju osmaci..aut ne postoji pošto teren nema čime da se označi.Stative su torbe.Nikad se ne zna da li je lopta koja ne ide po zemlji gol il ne pošto prečke nema.To je večita tema svadje koja traje dok neko ne uvati loptu i krene na mulaka na protivnički gol a onda se sve zaboravi.Igra se po sistemu svi trče za loptom..okruže je udaraju dok ne promeni pravac,a onda svi opet trče za njom.Svi su napadači,svi žele da postignu gol,a odbranu ko jebe.Brani ili neki slabić koga svi jebavaju,il postoji sistem rotacije,koji funkcioniše nekih 7 minuta do potpunog rasula.Nakon 20 minuta svako ima svoju verziju rezultata,tako da se konačan rezultat i ne zna.Al to nije bitno..bitno je da je to Vaš najbezbrižniji fudbal u životu..nema telefona,ne igra se samo kada imate slobodan dan na poslu,niste sa devojku,niste se otreznili od pijanke sinoć,ili nemate ispita..igra se uvek,svaki dan,ceo dan..dok ne porastemo.
Kada se oženiš/udaš, skućiš, dobiješ decu, nakon 10-ak godina ustaneš ujutru za posao, pogledaš kroz prozor i vidiš svoju decu kako sa decom iz komšiluka paradirajući rančevima i sveskama idu u školu. E to je parada ponosa.
Tehnološki hendikepirana osoba kojoj su uskraćeni širom sveta dostupni dečiji nestašluci.
-Šunsuke zašto kasniš na čas? -Voz je kasnio. -Da je voz kasnio javili bi na vestima. Evo ti neopravdani.
-Šunsuke zašto kasniš na čas? -Bio je neki štrajk u centru grada. -Štrajk se nije održao u Tokiju od 1912. godine. Evo ti neopravdani.
-Šunsuke zašto nisi uradio domaći? -Robot-kućna pomoćnica mi ga je pocepala. -Koju marku robota-pomoćnice imaš? -Tošiba. -Znači lažeš,Tošibini roboti imaju savršen softver. Evo ti kec.
-Šunsuke zašto si na tabli napisao da direktorka ima veliko dupe? -Nisam ja i ne znam ko je. -Znamo da si ti, tabla je prepoznala tvoj rukopis. Evo ti ukor.
Krupna izjava koja govori da je čovek koji daje tu veoma hrabru izjavu doživeo pijan nešto što je izuzetno zajebano ili neprijatno i to ga je podstaklo da prekine sa alkoholom da mu se ne bi ponovilo. Ako ispriča šta je to što mu se desilo, onda i nije toliko strašno i posle par dana treznoće, verovatno se vraća alkoholu ali ako ćuti, to znači da je nešto jako krupno i verovatno više neće piti.
- Ne znam šta da radim sa onim mojim ludakom. Svaku noć mi dolazi pijan ko zna odakle. Pretvorio se u opasnog alkoholičara. - Ma sestro uradi isto što i ja. Darko je tako dolazio stalno mortus pijan kući i jednom kada je došao kući ubijen k'o letva, ja mu lepo svučem trenerku nabijem mu malo kondom u dupe i navučem trenerku. Ujutru kada se probudio nije prvo pričao sa mnom sat vremena a onda je jednostavno prestao da pije i nije više lizn'o alkohol. Neće da kaže nikom zašto a ja se pravim žbun. _________________________________________________________________________ - Ej Dare aj jedno pivo brate. - Neću brate, prestao sam da pijem. - Otkud to matori? - Nema veze, više nikada ne pijem.
Kada izgubiš na kladionici ili aparatima poslednje pare koje si imao, i sve ti se odjednom smuči, nije ti ni do čega, i onda dok sediš za trpezarijskim stolom i muljaš po pola sata svaki zalogaj u ustima čuješ razgovor svojih roditelja:
-Keva: Jao sine pa ti ništa ne jedeš, sve si zamrljavio, šta ti je?! -Ćale: (sa podsmehom) Ma, "ON SE ZALJUBIO"!
Remećenje monotonije relativno mirnog okruženja, u sedećem položaju, na mestima gde se podrazumeva da čovek bude miran i tih ( bioskop, predavanje, kolektivno gledanje filma u nečijoj gajbi, u kolima..).
Bioskop
Maša: Joj, što je tvrdo ovo sedište, u bem ti, nikako da se namestim. Igor: Mašice moja, sedi mi u krilo, maleno moje, ja ću da trpim i za tebe.
Grmalj iza: Nemoj se vrpoljite više, da tebi ne bi slomio krila i mašicu ti lansirao direkt na sedmo nebo!
Najčešće korišćeno da se premosti kulturološki jaz između dve osobe sa različitog područja. Pričaš njihovim akcentom da bi ispao fin i interesantan i tako se lakše sprijateljio. Problem je u tome što se u procesu često koriste stereotipi koje plasira televizija, tako da se često domorodac iznervira. Južnjake su uništili Tika i Đoša, a sve ostale Kursadžije.
-Vranjanac a? Totalno ste mi simpa...Znaš ono.. -(ne samo foru o svinjama i masti).. -Sto kila svinja, 200 kila mast! U Vranje nema laganje, ženska trudna bez jebanje!!! HAHAH! Što rabotiš brače? Koštano mori!!! Super ste mi vi Vranjanci. -(sad je dosta) Ojohohoooj, bračeee!!! Eve sam bračeee!!! Eve beše da otkaram kompiri iz Moštanicu na pijac, posle ću što sam zaradija da dam na ciganski trubači i da upadam u sevdah..eve be bračeee!! A posle ću da čitam Boru Stankovića i još ovakoJ da zborim. bračeeee!!! Jel mi stvarno tako pričamo? Jel vi stvarno tako nas vidite? Mast, svinje, kruške, drške? -Samo sam hteo da budem fini...
