Padajući meni
Sadržina stola od koje padneš pod sto, što od alkohola, što od holesterola.
- Večeras je derbi, brate...'će li se okupljamo?
- Naleti, sve je spremno.
- Šta je na meniju?
- Večeras je padajući meni, biće svega, al zvezda večeri je dedina rakija koju je zakopao kad sam se rodio u nameri da je otvori kad krenem u vojsku i koju je, razočaran hteo da prospe kad je saznao da civilno služim...srećom oteo sam mu je.
- Živeo deda!
- E, jebiga zakasnio si, deda bio kolateralna šteta, živ rakiju ne da. Večeras pijemo za njegovu dušu.
- Onda za njegovu dušu u našu gušu. Stižem!
Bildeberg grupa
Ekipa debila. Elita betona. Jelen super liga, mečevi svake večeri, samo na domaćem terenu. Svako ima svoju kao što svako ima dlačice na čmaru - neizbežno su tu kada treba zasrati. Bildeberg grupa je prirodna posledica previše incesta, hemikalija i terminalne izolacije što kao kombinacija rezultira primercima sa ruba zvona na grafikonu raspodele pameti, sa tajnim jezikom znakova i primalnih urlika direktno nasleđenih od Konana Simerijanca i njegove omiljene kobile Kušadasi.
Kriterijumi za ulaz u ovo probrano društvo su surovi, ako si iz kraja ae đido mojne si sisa, ako nisi ša koji kurac? Njihovi planovi za budućnost su monstruozni u svojoj banalnosti jer svode se na daj opijata i igara za široke narodne mase. Unutrašnja organizacija im nije potrebna, na kraju krajeva, već suvereno vladaju celim poznatim svetom, od Pekabete do terenčića za basket.
Baron Gavajo: De si lima, oš popi pevo snama
Lima: Ehehe, ovaj... šta? Mislim, htedoh reći, de ste momci, ja u prolazu...
Filip Rubinštajn : U prolazu, nego de si mislio daćemo pijemo, nogekako!
Sir Feta od Ozgora: NOGEKAKO!
Cveće
Cveće nam dolazi u svim bojama i oblicima, neko je žuto, neko je crveno ali svako smrdi i ima fantastičan efekt na žene. Cveće kao da je svesno toga pa ruže, na primer, imaju trnje da ih žene ne bi jele a orhideje rastu na najvišim planinskim vrhovima, opet da ih žene ne bi jele.
Naslikati zatim stablo u nekom vrtu
Jedan od mnogih mučnih koraka s kojim se susreće đak prvak u otkrivanju umetnika u sebi.
Poveren ti je ogroman beli papir, i zadatak da na njemu prikažeš prirodu. Jedna krivina, pa još jedna. Na vrhu dva zeca. Jes' da su veličine k'o taj traktor u podnožju, ali proporcija je za pičkice. Bara, kiša, i u isto vreme ogroman žuti kolut iza brda. Bole te uvo. Čuperci trave, pa šumetina. Linija do linije koje kao treba da budu stabla, i zeleni lampioni za lišće. Reka koja dolazi niotkuda i ide nigde, čisto zarad crtanja dve ribe u njoj. Mostić. Kuća na ge, sa dimom kakav ne izlazi ni iz Kamaza pod punim teretom. Lišće sa nepostojećeg drveta na sred livade opada u aprilu. Gistav Kurbe se prevrće u grobu. Konj, vezan pored kupusa. Hvališ se ostalima, iako se njihovi razlikuju samo po broju spojenih lukova koji treba da budu ptice.
"Učitelj'ce, učitelj'ce, nemam svetlo plave više, šta da uzmem za nebo?"
"Možeš oker."
Bedak
Kada ti jedan od likova na ulici koji dele flajere pruzi jedan, a onda se predomisli i povuce nazad. U fazonu, nisi ti dovoljno dobar za ovo.
Celivaj bludišu
Пуши курац, у црквеном сленгу.
- Каква мужеложничка мантија, оче Комуналије!
- Целивај ми блудишу, Хегемоније!
Vegetarijanci
Злочиначко удружење мрзитеља биљака које заменом теза покушава да прогура свој настрани начин живота као нормалан. То су звери које немилосрдно чупају траву да задовоље своје погане потребе, и то без анестезије... еј, бре! Уместо да је косе, што би било безболније за јадну траву. И ајде што је чупају, него ЈЕДУ КОРЕЊЕ!!! Глед'о сам деду летос док је клао теле, прво га је одвалио мацолом по глави, да га ошамути. Теле касније, малтене, ништа није ни осетило. Деда је душа од човека. А не ко мој комшија. Једно јутро је улетео комбајном у поље сунцокрета са запада док су главоње пратиле сунце. Мучки, с'леђа... Е, такви ликови не треба да живе. У таквом свету не желим да одгајам своју децу. Сви ће јести јагњетину, чим израсту млечни зуби.
Еј, вегетеријанци, знате ли ви колико ембриона сунцокрета неће дочекати да одрасте због ЈЕДНОГ литра уља, а? Ти ембриони умиру у преси на крајње свиреп начин, само да би ви зачинили салату. А 50 литара свињске масти добијеш од једног јединог крмета.
Где је ту правда за биљке? Начин на који се убијају је средњевековни. Метал, па у живо месо. Без најаве. И то по дану, када врше фотосинтезу и када су најактивније. Ни једна животиња није то доживела од људи.
ДА СЕ КОЉУ БИЉКЕ, АЛ' НОЋУ, КАДА НЕ ВРШЕ ФОТОСИНТЕЗУ!!
Убијају се на најподлији начин. Оне не могу да се бране. Не могу ни да вриште док их кољу дрвосече. Осим тога, имаш дрво од пар тона које сјебе циганче од 40 кила. ГДЕ ЈЕ ТУ ПРАВДА И ВИТЕШТВО! Али за вегетеријанце та смрт је регуларна, а разбијено јаје је злочин, полизан мед је крађа!? О ембрионима биљака и цеђењу живота из њих, не могу више ни да причам.
Али, пазите, њихов изговор је: биљке немају нервни систем... Па, господо, да ли то значи да је све што нема нервни систем осуђено на сурову смрт самим рођењем. Да ли то значи да све што нема нервни систем може да буде живо поједено, без гриже савести? То је опасна дискриминација: "Ако не осећа бол, сеци га, кувај, пеци и једи на живо - нема проблема". Замислите да вас неко коље моторном тестером неколико минута, после вам скрнави тело, маже га некаквим смолама, спава на њему, и... фуууј.
А ту је и цвеће које се масовно дели као поклон и знак пажње. Људи моји, поклањају лешеве биљака које су само хтеле да оставе потомство за собом. Ајде да их одма убију, него им ни то није доста, па их одржавају у животу у некаквим вазама, да се што дуже муче. Да не говорим о томе да масовно ископавају посмртне остатке њихових предака, продају их по ненормалним ценама и после их СПАЉУЈУ. Ни мртва биљка није добра биљка.
Ал што је најмонструозније, узимају делове једне биљке и калеме је на другу. Молим вас лепо, кад су месоједи зашивали кокошију главу на тело свиње?! Гнусно!!
За разлику од вас, наше животиње умиру достојанствено. И нико их не једе живе! Наше животиње пре конзумирања прођу безброј посмртних ритуала: димљење, саламурење, конзервирање, печење и сл. Даље, могу данима да висе у излогу, да би им се у мимоходу одала почаст и да би им се гладни грађани Србије дивили. Зар то није дирљиво?
Мислим да је време да станемо на пут овом покољу. Ако нећемо ми - ко ће? Ако нећемо сад - кад ћемо?
П.С. И Хитлер је био вегетаријанац!
