Prilika da pojedeš ono što drugi nisu hteli da pojedu.

Ovaj bogougodnik rođaše se u njivi dok mu roditelji znjaše žito. Kao sasvma mlad pokazivaše sklonost ka odvajanju od zemlje i levitaciji uopšte pa ga roditelji dadoše u manastir da kaluđeri vide sta im je sa njime činiti.
Po dolasku u manastir on lebdaše čas onamo - čas ovamo te ga zbog toga bratstvo manastirsko cesto prekoravaše i govorahu mu: "Čovek nije ptica pa da leti, hodaj dvonožno kao i sve ostale sluge gospodnje, ne izmotavaj se, jer to nije bogougodno". Bratstvo kasnije ipak uviđaše razne koristi od ove njegove sklonosti, kao što nam tropar i kazuje:

osobe zenskog pola koje sluze za ukras i da se "nesto" u njih stavi.

Схватити суштину проблема, неопходност суочавања са њим и његовог решавања.

Узети највећи дио учешћа у неком жестоком срању.

Plan kojim se pravdaju pankeri i rokeri kad prestanu da talasaju i upadnu u mašinu, kao i zaklete neženje nakon veridbe.

Ogromna lopta užarenog helijuma na nebu koju devojke vole kad im kazes.

Izraz koji se koristi kada banemo kod nekog, a doticni nije tu... Onda smo poljubili vrata.

Zato se kod vecine religija uci da poljubimo vrata kad ulazimo u crkvu-hram... za svaki slucaj ;)

Preseći dotok novca. Ono što svi rade u vreme krize, od roditelja preko poslodavaca do države. Samo kod nas je uvek kriza pa i kad se odvrne, slab je pritisak.

Људи који третирају свог пса као равноправног члана породице.

Даклем, кучкари су посебна сорта смарача који се спремни да васцели дан причају о свом репатом љубимцу: како је прати телевизијски програм са разумевањем, како лаје на циганског коња, како воли децу, како има персоналити...
Од вас очекују да се искрено дивите њиховом керу, не дај Боже да кажете како их не волите, то никако.
Као равноправан члан породице пас има своје куване оброке, играчке, постељу...
Такође, за сваки несташлук кућног љубимца постоји оправдање: ако уједе човека, препознао је манијака или зликовца, ако уједе дете, вероватно је дете правило нагле покрете, кезило се па је пас погрешно протумачио као знак агресије...
Најчешће, кучкари не воле мачке пошто су оне зле и стално смишљају неке пакости.

Snažno, bezuslovno, odlučno, kretati se ka nekom cilju.

Srpski filozof i lingvista.

Име: Чланковита глиста; Породица: Змија; Фамилија: Аурора Бореалис;
Свака чланковита глиста, дакле и ја, састоји се од 64 чланка апроксимативно. Нисам сигурна да знам шта значи реч апроксимативно ал ми било лепо да је метнем овде. И сваки чланак има има тачно одређену функцију, осим неких који су ту чисто безвезе.
Уџбеник из биологије за 6. разред каже следеће, цитирам: "Иако делује незамисливо, чланковита глиста се прилагодила кретању без ногу, и то веома лако чини." Курац мој лако. Захваљујући једном јебеном мишићу у 17. чланку и методи: *згрчи тело - опружи тело*, успевамо некако да се крећемо кроз овај живот пун чемери и боли.
Све је у животу пролазно мој друже
И љубави и туге и сви срећни дани
Сад када је нема нека плачу руже
Ко увело лишће на јесењој грани...
Ја се извињавама на овој дигресији, пукла ме емоција. Да наставим. Уврежено је мишљење да смо ми потомци змија, гуштера и чега све не, но јасно је ко дан да су то фабриковане инсинуације наших архинепријатеља, белих носорога.
Сви сте у школи учили да слонови сваког пролећа одбацују сурлу, а да ли сте се икада запитали да је можда сурла та која одбацује слона и еволуира у неко друго биће, биће ослобођено материјалног. Руку, ногу, ушију, очију. Да, и репродуктивних органа, но та тривијалност нам не представља сметњу приликом секса. Сада се вероватно смејете и питате како глупава чланковита глиста може да води љубав? Питајте своју жену, она се није бунила.
Вас, људе, вероватно занима какво мишљење ми, чланковите глисте, имамо о вама, људима. Како било, ја вас делим на две врсте: на оне који имају потребу да нас газе својим псеудоподама и оне који нас из некаквог милосрђа, ил шта ти ја знам, на нашем путешествију од тачке А до тачке Б, без грешке враћају у тачку A. Ух, како мрзим ове друге. Зар је толико тешко погледати где нам је усмерен први чланак (упадљиво светлији од осталих), и пренети нас у том правцу?
Рекли су о нама:
"Јасно је да је тајна и бит свега сазнајног у следећем питању. Где је крај онога што чланковита глиста као таква јесте, а где почетак онога што чланковита глиста није."
Корнелије Ковач, гитар хироу турнир - делта сити 2008..
"То не беше глиста, нит то беше змија. Већ све део до дела. Доиста чудно. Чудо?"
Посланица Назарећанима, трећи псалм 12:44

То сам у најкраћим цртама Ја, чланковита глиста. Или сам беше чланковити црв? Е да га јебеш...

Novokomponovani, pomodarski izraz. Još jedan u nizu izraza koji koriste nabeđeni pripadnici kvazi džet seta da bi podvukli razliku između sebe i običnih smrtnika. Najčešće se, naravno, može čuti iz usta polupismenih pevaljki i svakojakih glumičica, TV voditeljki i ostalih javnih ličnosti koje misle da će tako zvučati sofisticirano i moderno.
Jer, zaboga, pa nisu one valjda tamo neke ženetine obične, pa da „ imaju decu ” . Ne, one ne rađaju decu, ne menjaju usrane pelene, ne brišu noseve iz kojih izlaze litri i litri slina, one ne brišu povraćku sa poda. One se „ostvaruju kao majke ” .

Žena čije ime nikom ne spominješ. Ljubav koju su pre četvrt veka skrio ispod kože i zelenog mastila. Kada te unuk pita: *Deda Radoje, je l' to baba Milunka na slici?* samo klimneš glavom i po ko zna koji put osetiš svaki ubod šnajderske igle u ruku. *Koja kurčeva tvoja baba?! Džabaiso sam ti dva 'ektara što mi dao pokojni tast čim sam je doveo,* ljutito pomisliš u sebi, pa ti opet bude žao tvoje Milunke, jer ona mučenica nije ništa kriva. S' jeseni kad pečeš rakiju pustio si tranzistor da ti buni, čuješ Šabanovu pesmu sa njenim imenom, pojačavaš ga do daske, za'vaćaš *prvenac* i uz krčanje pesme koja ti cepa grudi sipuješ ga *zavrat*. Trebaju ti ta 28 grada više nego ižednelom voda. Da utrniš, da ne osećaš više ove igle dušu što ti bodu.

Pogoditi partnerku ejakulatom nakon čega ona ostaje nepomična odnosno zaledjena usled zaprepašćenja ili straha da će se sledećim pokretom još više izmazati. Potez isto kao i bacanje magije sa Sub-Zerom mora da ima besprekoran tajming da se ne bi savila ili postavila blok. Nakon uspešnog zaledjivanja najbolje leže aperkat, ali to je već stvar ukusa.

Upitah lokalnog objektodržaoca palačinkavnog i sendvičnog dijapazona. Srednjoškolski dani nisu nudili previše enigmi i intriga, te se ponadah jednom racionalnom objašnjenju o skoku cene mekike s kremom sa dvadeset na trideset domaćih apoena.

Odgovor se iskobelja kroz prozorče lokala iz maglovite atmosfere oplemenjene isparenjima rumunskih viršli i izađe na svež vazduh među dečurliju sa izrazitim bolom u kurcu i gurbete sa građevine:

Rečenica koju, ako nikad do sada niste čuli, nikad ni nećete čuti. Ne samo zato što niste gospodin, što nemate verenicu i što uistinu nikad niste dobili pismo. Već i zato što nemate ni batlera.

Боготац.
Никад га нико није видео, али су њега сви чули. Он набавља коканиђу директ из Колумбије. Унук Пабла Ескобара му је довлачи технодромом до штека у Бањи Ковиљачи. Лућиано Мођи га зове на бабин фиксни да му јави тачан број корнера дербија Италије у првом полувремену. Може да ти среди десетку из механике флуида на машинству. Може да те запосли у јавном комуналном па да до краја живота мрсиш масна муда у фотељи. Може да ти заврши двочасовно пушење у режији Мирке Васиљевић за две киле шваргле. Може бре Раћу Петровића Манчестеру да ували. Добро, то већ не може. Нећемо претеривати.

Џаба торима кад га нико јебено не познаје.
Фантом.

Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“.
A ne da ličim – pljunuti!
Izlazak na ulice...
Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.

U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.

Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive...
Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.

Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.