Hiljadu puta sam čuo pitanje - kako je moguće da oni iz South Parka mogu onako da prozivaju sve redom i da im niko dosad nije došao glave? Odgovor nije mnogo komplikovan. Privid demokratije važniji je od same demokratije.
Svaki prosečan Amer treba ventil. Kao što su npr.Simpsonovi. Čovek dođe kući, pogleda seriju koja ismeva i njega i celu naciju, nasmeje se, počeše između nogu i bude mu lakše. Vremena su postajala teža, pa je bio potreban i jači ventil. Pojavio se South Park. Prozivanja, bogohuljenja, krvi do kolena...sve zarad hleba i igara. I kad čovek vidi da možeš najsurovije da se sprdaš sa predsednikom i svim važnijim ličnostima u državi, a da te niko ne dira, šta može da pomisli, nego da demokratija deluje. Sistem funkcioniše. A ta prozvana vlast ne samo da ne ugrožava serijal, nego ga i podstiče. Što surovija sprdnja, to narod mirniji.
I kod nas se taj pelcer primio. Nažalost, ne u animiranom obliku, već u jednoj emisiji u kojoj se redovno prozivaju najmoćnije grupacije u državi, prikazuju dokumenti sa imenima najopasnijih ljudi, emisija čiji autor zna sve i koji će "svima njima da pomrsi konce!"
Prosečan Srbin će doći ozlojeđen jer je dobio otkaz, upaliće tv i gledati kako neki bezmudi autor raskrinkava upravo onog ko je kriv za njegovu sudbinu. "E, tako treba! Konačno da neko i u ovoj državi ima muda da Njega stavi na tapet! Ženo, donesi pivo, jebem li mu majku majčinu!"
Jadnik će odgledati emisiju, naslušati se najstrašnijih optužbi protiv Njega, popiće pivo, počešati se između nogu, kresnuće ženu i zaspaće miran. Kao jagnje. Misliće da se ipak nešto menja. Da ima nade. Da nikom ne gori do zore. Za mesec dana, neki novi serijal, neki novi On, a na Njega se već zaboravilo. Nikom ništa.
I opet će čovek da popije pivo, počeše muda, kresne ženu i zaspe. A On i Onaj će i dalje piti Jack Daniels i kresaće tuđe žene, dok se za češkanje njihovih muda čeka u redu. Ali naš jadnik će i dalje da gleda tv i da se divi autoru koji ima 'muda do kolena'. Baš zato što ih prirodno nema.
I ne pomišljajući da možda baš taj autor u ovom trenutku češka muda upravo Njemu.

Kada karaš devojku na koju si nekada samo drkao.

Isto kao kad ti legneš u krevet.
Neko vreme je naizgled sve u redu, a kad se probudiš shvatiš da nijedan problem nije zaista rešen.

Kada si sa nekim sam u kuci sve je normalno, kao drugovi ste, poverenje...
Cim se nadjete u guzvi ovaj "prijatelj" moze da vas gurne, ne slusa, kasira pa cak i ojadjuje pred masom. Naravo, posto ste satro bliski ne ocekuje se tvoja burna reakcija iako ti je opsovao majku da svi cuju, ili te gurnuo. Masa je u dilemi da li je to stvarno psovanje ili samo sala, ali ti i dalje cutis nadajuci se da oni znaju da je sala, mada to "prijatelj" ne nagovestava ni na jedan nacin, pa cak ni osmehom. Kada ste opet nasamo, malopre pomenuti "drug" ce ti reci da je sala kao sto si i mislio, ali pred zbunjenom masom ti si luzer a "drug" je pobednik.

Pogled koji sadrži mešavinu pronicljivosti i zadovoljstva, uperen je u tebe kao da te je prozreo, ili zagledan u daljinu kao da upravo otkriva u sebi neku dugo traženu istinu...

Neuspeli pokušaj.

Реч супротног значења од „драгичка“.

Odgovor za besmislena pitanja ili pitanja na koje je odgovor apsolutno očigledan.

Svet je ogroman. Nepregledan. Prepun je predivnih ili surovih predela. Neobičnih ljudi, zapanjujućih pojava.

Radijus kretanja običnog sveta je krajnje ograničen. Staze su utabane - obične. Manje-više, poznajemo sve koje ćemo sresti narednih dana.

Cest slucaj u filmovoma i serijama razlicitog zanra. Par se ujutru budi i odmah se grle, ljube, pricaju jedno blizu drugog i ni po koju cenu nema jutarnjeg neprijatnog zadaha, za koji svi znamo da je neizbezan. Cak i u veoma visokobudzetnim filmovima, ova "greska" moze biti uocena.