(Zamenički) Pasiv
Трпно стање чија је основна функција да прикрије вршиоца радње.
Мама, чаша се просула.
Titlovani porno filmovi
Samo jedan u nizu neverovatno interesantnih tv sadržaja kojim su nas zabavljale lokalne stanice. Fascinantno maštoviti prevodi vec bizarnih dijaloga izmedju činioca i trpioca radnje. Jedini filmovi gde je titl interesantniji od same radnje.
Okreni se da ti ga munem u bulju.
Pljuni mu na djoku.
Čereči me lepi moj.
Liži taj sladoled kučko......
Posle gimnazije si niko i nista
Najcesce izgovorena recenica kada te roditelj cije je dete upisalo za bravara upita sta si upisao(pod uslovom da si upisao gimnaziju),to je kompleks koji izrazavaju oni koji su upisali,zavrsavaju i koji su zavrsili srednje strucne skole.
Lik1:Sta si upisao?
Lik2:Tehnicku skolu,smer METALOGLODAC.Ti?
Lik1:Gimnaziju,drusteveno-jezicki smer.
Lik:Ko te to prevario,pa sa tom skolom si niko i nista.
Prodavanje cigle
Old skul dorćolska fora za prikupljanje sredstava od slučajnih prolaznika.
Veče je, bezbrižno se spuštaš Zmaj Jovinom, kad ispred tebe izleće klinac, 10-12 godina plafon, i pita te da li bi kupio ciglu koju drži pred tobom u rukama. Pogledaš malog musavog prcvoljka, nasmeješ se i prošišaš pored njega, dok te on, za svaki slučaj, još jednom pita: "Da li ste sigurni?" Nakon što to uz osmeh još jednom potvrdiš, iz okolnih štekova izlazi nekoliko manje naivnih lokalnih baraba koje ti prethodno pomenutu ciglu daruju besplatno - u vugla.
Sledeći put daješ klincu 50 đunti i brišeš, blago ubrzanim korakom, dok prolaznici sa funjarskim osmehom gledaju u drečavo narandžasti kvadar u tvojim rukama. Izbijaš na Cara Dušana, kad na tebe naleće entuzijastična devojka sa šarenim čestitkama u rukama:
- E, ćao, hoćeš da kupiš čestitku, skupljamo novac za decu iz Zbojštice!
- Hoćeš ti da kupiš ciglu?
Treći dan slave
Prilika da pojedeš ono što drugi nisu hteli da pojedu.
Domaćin: Surovi, uzmi jos jedno parče
Surovi: Uh... hvala ali već sam se prejeo, ne mogu više ni zalogaja...
Domaćin: Pa šta sad ja da radim sa ovim ostatkom slavske sveće?
Završavati nešto po gradu
Izraz koji služi da odjebete nekog preko telefona, a u isto vreme da istripujete i sebe i druge kako vi ustvari radite nešto pametno i zajebano u ovom životu. Inače omiljeno zanimanje naloženih klinaca i nezaposlenih likova koji sviraju kurcu po ceo dan.
Primer 1:
Nezaposleni lik od trideset godina izašao da kupi cigare od para koje je uzeo kevi. Utom ga zove ortak iz srednje posle sto godina:
Ortak: Alo 'de si brate moj nema te nikako. Šta se radi? Kako posao, žene. . .?
Lik : E brate ti si... Evo me završavam nešto po gradu, u gužvi sam, zovem te kasnije.
(Prekida vezu) Sebi u bradu: Puši kurac čobane, samo si mi ti još falio da me jebeš na svu muku...
Primer 2:
Naloženi pubertetlija vadi izvod iz matične prvi put bez tate. Uživeo se k'o da kupuje obveznice Dženeral Motorsa. Utom ga zove riba:
Riba: Ćao srce! Gde si?
lik (nervozno): Evo me završavam nešto po gradu! Znači ne mogu nikako da pričam, zovem te kasnije!
Riba: Važi ljubavi! Baš mi simpa kad si u nekom poslu, ćaos!
Stiven Sigal
Glumac koji uporno snima jedan te isti film, decenijama.
Ako ste gledali jedan njegov film, gledali ste ih sve!
Hevi Metal
Hevi metal slušaju osobe sa dugom kosom, uskim pantalonicama i imaginarnom gitarom. Te osobe "plešu" na sledeći način - raskreče noge koliko god mogu, mlate glavama (kosa im se pritom pokreće poput stolnjaka kada istresamo mrve sa njega kroz prozor) i sviraju neke zamišljene gitare. Hevi metal gitarista se verovatno oseća kao Bog na koncertu jer svi ti mladi oponašaju bas njega, malo ko se pretvara da svira bas gitaru ili bubnjeve. Zvuci koje gitara ispušta su ili "dždždždždždždždž (u slučaju ritam gitare) ili "tinulinuninulinutinulinu" (solo gitara, ovaj zvuk se postiže sviranjem raznih skala velikom brzinom i liči na zvuk hiperaktivnih kola hitne pomoći na spidu). Hevi metal bend najčešće ima i vokalnog solistu, njegov zadatak je da vam dočara krike grešnika osuđenih na najdublje ponore pakla. Dubokosmislen i poetičan tekst većine pesama glasi "AAAAUUUURRRRRRGGGHHHH" i najpribližnije sa čim bi se taj zvuk mogao uporediti su jauci osoba koje vole da jedu ljutu hranu a pate od hemoroida i tvrde stolice u isto vreme.
Ovo je napisano kao pravedna odmazda za ovu definiciju
Bili
Kralj od co'eka. Uvek je sa ekpiom. Svako okupljanje, izlazak i bilo koji dogadjaj iole vredan pominjanja ne može a da ne prodje bez Bilija. Uz Bilija su uvek barem još dvojica. Bili nikad nije vidjen sam. Za razliku od njega Joško je uvek sam, totalno asoijalan tip.
A: Ko je bio na basketu sinoć?
B: Bili Simke, Dzoni, Pera i ja.
A: Jel bio Još-ko ?
B: Nije.
Kafanska čaša™
Jugoslovenska kafanska čaša polako izumire, zajedno sa kariranim stolnjakom i plekanom pikslom. A bila je čovekov najbolji prijatelj, uvek tu da ga razume i uteši. Njeno prisustvo bilo je nenametljivo, neprimetno, a nezamenjivo. Slava joj!
Šta god da piješ iz nje, gusti sok, pivo ili špricer, ništa nema tako dobar ukus kao iz Nje!
Dizajner ove čaše bi trebalo da dobije Nobelovu nagradu za mir, Ajnštajnovu nagradu za fiziku i Proletersku značku!!!
Nije ni čudo što su Italijani za reč "kuća" izabrali upravo reč "casa" - I mi bismo morali da sledimo ovaj svetli primer!
Grupa najboljih američkih stručnaka razvila je kompjuterski program za dizajniranje najsavršenijeg oružja na svetu. Želeći da dizajniraju najbolji šlem za supervojnike, uneli su sve parametre koji moraju biti zadovoljeni tim novim dizajnom (idealna otpornost na metke, bombe itd). Kompjuter im je nacrtao identičan šlem kakav su upotrebljavali nemački nacisti u Drugom svetskom ratu.
U trenucima dvokolice su iz zajebancije uneli u kompjuter parametre za dizajniranje najsavršenije čaše na svetu (najbolji odnos visina-širina-zapremina, savršeno prileganje uz šaku, najbolja otpornost od lomljenja prilikom pada...), i kompjuter im je nacrtao čašu kakva je bila u upotrebi po kafanama širom Balkana.
Čekaj me ja sigurno neću doći
ime srpskog filma, koje je GSP preuzeo kao zvanični slogan za zimsku sezonu 2010/2011.
Cifra
Ja, ti i mi.
Svi se mi proseravamo ciframa... "Mi smo njima toliko, oni su nama toliko"... U suštini cifra je fenomenalan mehanizam odbrane. Ako sve predstavljamo kroz cifru, sve ima manju vrednost. Nešta nije toliko bitno. Par hiljada dinara je par stotina evara...
Ponekad se pomera gore, ponekad dole da bi izgedalo lepše ili ružnije. Svi se mi konstantno svađamo oko cifara. Da li je u Jasenovcu pobijeno 700 000 ili "samo" 70 000, da li je u Srebrenici ubijeno 6 000, ili "samo" 1 200...
Cifre koristimo da ne bi morali da zamišljamo scenu. Kada neko kaže 50 miliona mrtvih u II svetskom ratu, mi vidimo mentalnu sliku petice i sedam nula... i baš toliko nam i vredi ta slika. Možda se neko zamisli i kaže to je veliki broj, ali NIKO ne može zamisliti ni 1000 mrtvih, a kamoli 50 000 000. Hiljadu mrtvih... hiljadu tela koje se raspadaju, hiljadu porodica koje plaču, hiljadu planova, želja, ljubavi, sećanja...
I sada pomnoži.
Na kraju se svi mi svodimo samo na cifru na nekoj listi.
Staljin je rekao "jedna smrt je tragedija, milion je statistika".
Ljudi ovo predstavljaju kao oličenje njegovog zla, ali u stvari to je surova istina. Sa jednom smrću mi možemo da se poistovetimo. Možemo da sažaljavamo mlad život i njegovu porodici... Milion je samo broj u našoj glavi, i poludeli bi kada bi pokušali da vidimo šta zaista znači milion mrtvih.
-------------------------------------------------------------------
Na kraju sam iznos cifre nije bitan, jer ništa nema vrednost kada se svodi na broj.
Mis univerzuma
Takmičenje u lepoti, na kojem se nikada ne pojavljuju konkurentkinje sa Marsa, Jupitera, Venere i drugih planeta iz ili izvan našeg Sunčevog sistema.
Nije utvrđeno da li ga bojkotuju, ili su jednostavno neobaveštene.