Muškarac veoma aprijatnog lica izbušenog postpubertetlijskim kraterima (rošav), a pride i velika seljačina (kombajn). Ovakav tip je gotovo uvek ukrašen gigantskim seksualnim porivom i što je najbolje ima poprilično uspeha u svojim akcijama.

Naravoučenije: svako govno ima svoga kupca.

Ситуација вађенка у 4 ујутру након комбиновања рубинштајна и "Мерака" на загревању код лика у шибици од гајбе и ђускања без пребијене паре у клубу где си добио педалу од ње у стилу Милице Милше.

Нешто најпријатније што ти падне на памет у ситне сате јер те испрао алкохол, а последња кинта је резервисана за црвени Бонд стотку на комад уз јутрарњу кафу. Злата вредна студентаријска фора јер још ако имаш пола паштете коју си тог јутра отворио за доручак, на коњу си. Ако немаш, јебига, грицкај окрајак или правац фрижидер и умачи у мајонез.

Jedna od najpoznatijih preventiva na ovim prostorima, pravilo koje se poštuje od kako se pojavio prvi bojler na Balkanu.

Nema sumnje da postoji razlog, a sa pravim su upoznati isključivo oni koji su, što kaže narod, učili školu za to, oni koji su ga napravili i poneki lokalni Baltazar koji se, između ostalog, razume i u struju. Što se tiče običnih korisnika, priča se da, ako se ne isključi, hoće često da pecne, a onog koji dibidus sreće nema hoće i da drmne onako muški, ritne se dva tri puta k'o razjareni ovan i nađe ga sledeći koji uđe u kupatilo po radi sebe. Oni koji ga ne isključuju su retki, ali ih se svakako treba kloniti jer sa njima definitivno nešto nije u redu ili jednostavno imaju samoubilački nagon.

Drugo pravilo je da se obavezno gasi kad nestane voda kako bi se sačuvao sam bojler, a to su poštovali i još uvek poštuju u većini slučajeva oni koji su za vreme Jugoslavije boga oca plaćali za "Gorenje".

Nasa bratska drzava samo kad bije po Amerima I Nato-u

Ono što kladioničar radi ponedeljkom. Za one koji ne znaju, prvi radni dan sedmice je onaj u kome se igra najmanje utakmica, pritom sve neke leve..

Fabrika konditorskih proizvoda koja se bavi bednim imitacijama lokalno i globalno čuvenih slatkiša. Što bi donekle bilo i prihvatljivo, da kao baznu sirovinu za iste ne upotrebljavaju smesu od margarina, šećera i trećerazrednog kakaoa, arome po potrebi, pa je onda liju u kalupe za čokolade, praline, kinder štanglice itd. Njihovi slatkiši se nose na slave kao poklon, stoje za ukras ili se njima truju kerovi. Nejestivi, uglavnom. Socijala par ekselans.

Ovako se smeju Danci, Švedi, Norvežani i ostali skandinavski narodi..

Један од првих *мајндфакова* у нашим животима.

Као мали наишао си на нешто веома интересантно и ти би да останеш још, али твоји журе а ти им дајеш до знања да нећеш кренути са њима, па које? Нема! Али убрзо сконташ да и ти итекако полазиш...

Налити се алкохолчином сумњивог порекла толико да преболујеш наредна два дана као да си дошао са фронта а не из кафане.

U orginalu Zugzwang ("prinuđen da napravi potez" nem.). U šahu, i u igrama sličnog tipa, oznčava situaciju u kojoj je igrač koji vodi, prinuđen da napravi potez, a svaki potez vodi porazu. Da nije na njega red da vuče figuru, pobedio bi, a ovako gubi bez obzira na odluku.

U životu cugcvang je situacija koja mora da se prepozna što pre, jer jednom kada nastupi, analogno šahu, svaka sledeća odluka je uzaludna. Jedina opcija je prihvatanje poraza i početak nove partije. Dubljom analizom partije možeš da shvatiš kako si došao do kaveza u kojem si zarobljen, ali ne možes se izvaditi. Da bi se istinski izvukao, moraš priznati poraz. Kako zbog sebe, tako i zbog saigrača, jer teranje protivnika da sedi za stolom i igra igru koju je dobio i koja se razvlači nikako nije fer. Naravno, ima i onih čija je satisfakcija da ti uzmu sve figure, i sateraju u ćošak, takvi nisu vredni. Takođe, upamti, budi pažljiv ako igraš sa istim protivnikom, zna tvoja otvaranja, tvoj stil, tvoje misli. Zna tebe. Promeni protivnika ako moraš. I obavezno zapamti šta je igrao, to je važna lekcija.

Izraz za ljigu koja vrlo lako napušta neku ideju, stranu ili nešto što voli i prelazi u suprotni tabor, uglavnom iz materijalne koristi, mada ponekad i samo zato što strana kojoj je do nedavno pripadao ne stoji baš najbolje.

Израз који се користи да би описали неки предмет, а који је иначе тешко срање или нека крнтија за који су узалуд потрошене паре.

Slično kao i 17.decembar 1903.(prvi let braće Wright).

Pionirski pokušaj avijacije da zaobidje preduga čekanja, zamornu administraciju i transfere na aerodromima, tako što će putnike da doveze direktno u svoje stanove ili na svoja radna mesta.

Nije uspeo u potpunosti zbog nedovoljno obučenog pilotskog kadra sa Bliskog Istoka.

Jun, subota, 12 i nešto, trube automobili u koloni. Neki su se ljudi venčali. Sećam se vremena kada smo voleli da izađemo, vidimo i otpozdravimo. Na trenutak se izmeni dan i bude nam nekako milo i lepo. Neki ljudi se vole i odlučili su se na zajednički život. I činilo se da se tako oseća čitava ulica i svuda gde je snaša prošla.
Danas već, ove trube samo na trenutak bace u sećanje kako je to bilo pre. Dugo zapravo i nisam čula kolonu i trubače, čitav taj svadbeni žagor. Prepozna se samo slušanjem. Prepoznala sam i sada o čemu se radi, ali kao da se okruženje promenilo. Vreme ili možda ljudi... Sad su ove trube bile neprimerene i bučne. Da, da, sve je to lepo, ali veselite se u tišini. Nemojte nas ometati po ovoj vrućini, ma ni tih par minuta. A koga to nas. Ne mene samu u ovoj sobi na kauču, nego sve nas. To kolektivno nečujno negodovanje oseća se podjednako kao i, pre 15 ili 20 godina, ona zajednička radost.

Raskorak u shvatanjima između tebe i matorih ili pak ovih klinaca.

Ovaj izraz je prvi uptrebio jedan vodovodzija a zatim se masovno prosirio kod automehanicara i gradjevinara. Savremena psihologija ne koristi ovaj izraz ali zato ima vise tipova ventila koji se drugacije zovu.
Cilj ovog pojma je da ukaze da na nekim mestima vlada susa i zedj i da treba odvrnuti neki ventil.

Jedna od najjačih, muških fraza koju upotrebljavamo kada pokušavamo da kresnemo ribu sa kojom smo ne tako dugo u vezi. Fraza toliko stara da ni Vida - Sida ne bi pala na nju. Uglavnom su to u pitanju nevine, ili ove (što bi rekli naši stari) koje tvrde pazar, da se tako duhovito izrazim. Opet, koristimo je, možda negde i upali.

Знате оно кад кажу "небитан си као р у марлборо" или "неважан си као пандури на Славији". Е ово је на скали неважности светлосну годину далеко од овога изнад и упутства у кутији кондома заједно. Наиме, поставља се питање зашто јебени пешачки прелази у Турској уопште и постоје јер тамо нико жив не стаје. Ваљда то носе из куће, лудаци. Можеш да блејиш сат времена на пешачком - нико неће да ти стане. Ако кренеш којим случајем да прелазиш рачунај да ће ти за триес девет дана бити четрес дана. И то нема везе да ли си добра пичка или беба у колицима, они убрзавају, трубе и јебу лебац. На турском. Са анадолијским акцентом. Дугоузлазним.

Иначе, Турци су познати као веома блесави возачи; возе брзо, агресивно, а интересантно је да је веома мизеран број саобраћајних незгода. До две иљаде неке могао је да вози баш свако, али су онда увели неку спрдњу од полагања возачког испита. Оно као. Тако да и сада возе мушкарци, жене, деца, мачке, корњаче, кадаиф, сви јебено возе. Још имају неко црвено светло на семафору које трепуће и то представља у фазону "терај слободно друже на сопствену одговорност".

*Ağzına sıçayım, deliler!*

Nesto kao čips kad otvoriš upola je manje

Ili se složiš, il' te slože.